Iako je raskol unutar vladajućeg SNS-a tema već godinama, do njega još uvek nije došlo. Ipak, koalicija okupljena oko SNS-a je načeta. U četvrtak, 19. januara, lider Nove Srbije Velimir Ilić je u intervjuu „Blicu“ rekao da raskida saradnju sa SNS-om. „Nemam više šta da tražim sa ekipom lažova i prevaranata. Bio sam korektan i ćutao sam, ali neću dozvoliti da me neko ponižava“, rekao je Ilić, navodeći da ga Vučić već sedam meseci „zavlači“ za mesto direktora „Koridora Srbije“, i da u njima „cveta kriminal i korupcija“, zaključivši: „Znam zbog čega se sve ovo dešava. Za nekoliko dana sve ću obelodaniti, pa neka narod sudi. To je nešto veliko. Mom strpljenju je došao kraj.“
U nedelju, 22. januara, Nova Srbija je održala sastanak predsedništva i izvršnog odbora stranke, a na konferenciji za novinare koja je usledila, Velimir Ilić je obelodanio fotografiju aktuelnog ministra zdravlja sa vođom kriminalnog Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem (ubijen 2003. u akciji „Sablja“). Time su samo osnažene tvrdnje Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića sa suđenja 2006. da je Zlatibor Lončar 2002, tada lekar Kliničkog centra, na želju Dušana Spasojevića, injekcijom usmrtio Veselina Božovića, koji je ranjen u mafijaškom obračunu. Po Bagzijevim navodima, Lončar je za ovo ubistvo dobio stan kao nagradu, a ovu informaciju je potvrdio i drugi svedok-saradnik, Miladin Suvajdžić.
U februaru 2016, portal KRIK je otkrio da je Lončar za 30.000 evra kupio stan na Novom Beogradu od supruge još jednog „Zemunca“ – najbrutalnijeg – Sretka Kalinića, samo deset dana nakon smrti pomenutog Veselina Božovića. Za devet meseci, po nalazima KRIK-a, Lončar je isti stan prodao za 50.000 evra. Nakon ovih svedočenja članova Zemunskog klana, Zlatibor Lončar je negirao da je izvršio ubistvo, a policija protiv njega nikada nije podnela krivičnu prijavu.
Iako otkriće ovakve fotografije predstavlja izuzetno atraktivnu vest, što za tabloide, što za ozbiljne novine, samo ju je list „Danas“ u utorak, 24. januara, objavio na naslovnoj strani. Istog dana, predsednik vlade Aleksandar Vučić je izjavio da mu je ministar Lončar rekao „da je operisao oca jednog od tih ljudi, da su ga pozvali u kafić preko puta da se zahvale, i tamo je nastala ta slika. Da je nešto krio, verovatno se ne bi ni slikao.“ Tako, nakon pogibije sedmoro ljudi u helikopteru u martu 2015, Vučić još jednom „nije dao“ Lončara, rekavši da mu veruje. Ujedno, Vučić nije objasnio podatak da je ministar Lončar specijalizirao opštu hirurgiju 2003, a da je iste godine u martu Spasojević ubijen, te da je fotografija morala nastati ranije.
Osim ove fotografije, Velimir Ilić je objavio i izveštaj radne grupe o izgradnji auto-puta E-80 između Niša i Dimitrovgrada, ulozi investitora „Koridora Srbije“ i izvođača radova, grčke firme Actor. Radna grupa je osnovana rešenjem potpredsednice vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, a u svojoj analizi ta radna grupa je zaključila da su ugovori sa grčkom firmom bili višestruko aneksirani, da Actor nema ni potrebnu radnu snagu, ni potrebne mehanizaciju, opremu i materijal za kontinuirano izvođenje radova, a da odgovorna lica u „Koridorima Srbije“ nisu pratila i kontrolisala dinamiku izvođenja radova, niti su primenjivala kaznene odredbe prema grčkoj firmi, čime su „povećani šteta i troškovi investitora, odnosno države“.
Ministarka Zorana Mihajlović je tim povodom u utorak izjavila da je Ilić „javnosti predstavio radnu verziju izveštaja u kome se analiziraju problemi na Koridoru“, a dan ranije, Ministarstvo saobraćaja se zapitalo otkud Velimiru Iliću ovaj dokument, i zatražilo od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da pomogne u utvrđivanju na koji način je Ilić došao u njegov posed.
U razgovoru za „Vreme“, Velimir Ilić tvrdi da je zbog fotografija zemunskog klana i ljudi sa kojima su se sastajali pokušano njegovo ubistvo, tako što mu je najpre „pauk“ odneo vozilo na nekoliko sati. Tada mu je, kako kaže, presečena „viljuška“ na škodi superb, zbog čega mu je u vožnji otpao levi prednji točak. Ujedno kaže i da je ponovna saradnja sa SNS-
-om nemoguća, ali da Nova Srbija neće rušiti vladu.
„Bile su priče po medijima da ja nemam poverenje u stranci. Tražio sam da se glasa na glavnom odboru, i svi su jednoglasno bili za mene, izuzev Dragana Jovanovića, koji je bio uzdržan. Doneli smo odluku da mi nećemo rušiti vladu, jer smo bili sa njima u koaliciji, ali smatramo da nismo ni u kakvoj obavezi prema toj vladi, jer nisu ispunjeni dogovori koji su bili postignuti“, kaže Ilić.
„VREME„: Koliko sada imate poslanika u Skupštini?
VELIMIR ILIĆ: Sada imamo četiri poslanika, jer je Dubravka Filipovski otišla vrlo nekorektno, ali, šta da radimo. Hteli su ljudi sa strane, iz SNS-a, da se umešaju i da nam vode stranku. Nudili su prvo meni da pređem u SNS, da pro forme budemo stranka, ali da budemo deo SNS-a. Ja to nisam prihvatio, pa se posle išlo po svaku cenu da se ja smenim. To mešanje u rad stranaka u koaliciji nije korektno. Uzeli su nam predsednika gradskog odbora pred izbore u Kraljevu, obećali su mu da će da bude gradonačelnik, pa su ga, naravno, ispalili. Uzimali su nam mnoge ljude u Velikom Gradištu, vrbovali, obećavali posao. A ima tu i ljudi koji su imali „saobraćajke“, čovek je ubio čoveka kolima, pa se to sad drži u fioci mesecima i godinama, ne presuđuje se…
Na koga mislite?
Na Dragana Jovanovića iz Topole. On ne može više da bude aktivan poslanik. On ima i falš diplomu, tvrdi da ima završen Mašinski fakultet, a nikad ga nije upisao. I onda on, jadan, mora to da odrađuje i ja ga razumem. On se sad bori rukama i nogama, a ne zna gde je diplomirao, kada i u kom gradu. To je prevara i birača i javnosti. Dubravka Filipovski je imala neku aferu sa nekim kineskim igračkama, za obdaništa i škole po Beogradu, i to je zataškano. I sad to mora da se odradi, ti ljudi su ucenjeni.
Pominjali ste u intervjuu za TV Šabac da je Andrej Vučić učestvovao u tom mešanju u vašu stranku.
Da, ili on šalje ljude, ili direktno dođe. Ljudima se nudi novac. Evo, sad na predsedništvu stranke, ljudi su javno izneli da im je nuđen novac, funkcije, ali oni su ostali lojalni. Naravno, neki pokleknu, koji nemaju čiste biografije, koji imaju neke probleme, oni moraju da prihvate saradnju jer budu ucenjeni.
Da li ste prijavili to nekome? Policiji?
Pa ne, ja sam evo prijavio policiji da mi je neko presekao viljušku na kolima, i policija već dvadeset dana daje neka saopštenja da se ja nisam odazvao pozivu, što nije tačno.
Policija je saopštila da ste se vi pogrešno parkirali, pa su vam zato odneta kola.
Ma nije tačno. Imam svedoke, nismo parkirali na mestu za invalide, nego smo parkirali pored njega. I onda je pauk došao i odneo kola, i vratio ih u 11 sati uveče, a da nije ni kaznu naplatio. I sad, pošto je istraga u toku, da bi pokrili to što su odneli kola, otišli su pre neki dan kod tog domaćina kod koga smo bili, da formalno plati neku kaznu, da bi imali neki papir da su tu kaznu naplatili. Išli su kod mehaničara koji je slikao i pregledao auto, i pritiskali ga – kako je smeo da slika i da daje izjave? Čovek kaže da je presečeno brusilicom, i vidi se to. Ja sam bio u zvaničnom servisu Škode, gde su mi stručnjaci rekli da se nigde nikada nije dogodilo da se otpozadi prereže viljuška, da je to nemoguće.
Čekajte, to vi govorite da je neko hteo da vas ubije?
Pa, naravno. Ja tražim da veštači Mašinski fakultet, a ne policija, i da se preispita kako je odneseno vozilo i šta je sa njim bilo – ono je uvek bilo ili u garaži, ili na ulici, ali je uvek neko bio u kolima, ili oko kola. Dakle, to što je presečeno nije moglo da se uradi, jedino je moglo tada, kada su odneli auto. Sve sam ja to ispričao policiji. Ali, vi znate da sam ja imao neke fotografije iz Šilerove, i nekome nije bilo drago što ih imam. Ja sam to i obelodanio, ali vidite da niko od medija to ne sme da objavi.
Vi ste u nedelju pokazali fotografiju na kojoj se nalaze Zlatibor Lončar i Dušan Spasojević, ali ste pomenuli da imate još takvih fotografija. Šta još imate?
Pokazao sam sve, nego nisu objavili. Ima još tu, ceo Zemunski klan, ovaj doktor Risović što je pobegao u Kanadu, što su rekli da je vršio neka ubistva zajedno sa Lončarom, tu je i kum Nenada Čanka, Nenad Opačić…
Pominjali ste i Vojislava Šešelja, da se i on slikao sa Zemunskim klanom?
Jeste, ali nemam tu fotografiju više, ukradena mi je, obijen mi je auto, a nisam napravio kopiju. Mnogo tu ima ljudi koji se prepoznaju, i znam da sam sad ušao u problem. Potom, tu je i taj izveštaj o radu „Koridora Srbije“. Ja sam odbio da prihvatim da budem u „Koridorima“, jer nisam hteo da ih prihvatim u stanju u kojem su sada. Taj izveštaj je uradila radna grupa koju je napravila Zorana Mihajlović, i tamo lepo piše koje su sve malverzacije rađene. Ja nisam ništa izmislio, samo sam pokazao taj izveštaj, ali sad oni pitaju, otkud taj izveštaj kod mene. Pa valjda, ako je trebalo da idem tamo, za direktora, ako je to bio dogovor… Ja sam pronašao taj izveštaj i snimio stanje. Tu se vidi da su dva puta davani avansi, da je plaćeno duplo više po situacijama nego što je izvedeno. Kako je moglo da se to plaća, ko je bio nadzorni organ? Bane Ivković je sa svojom ekipom to tehnički pokrivao. Naravno, vi znate čiji je kum direktor „Koridora Srbije“ Dmitar Đurović.
Nebojše Stefanovića?
Jeste, i ima njegovu zaštitu. I sad sam ja ušao u problem raznih progona, raznih bezveznih priča, koje se godinama provlače. Mi koji smo u politici ne smemo ništa da kažemo o činjenicama. U kakvoj državi mi to živimo?
Zašto ne biste smeli da kažete?
Pa evo, rekao sam, pa kako sam prošao?
Dobro, ali kada vam je, kako kažete, presečena viljuška na automobilu, tada još niste ništa rekli.
Da, ali, znali su da ću da kažem. Rekao sam šta ću da objavim, jer je to jedini način da se zaštitim, da kažem zašto me jure. Ispada da sam neka budala koja izmišlja da mi je neko isekao viljušku na automobilu, da sam paranoičan. Nije tačno. Ja znam šta je razlog, ali niko ništa ne preduzima. Niko neće da mi pomogne, ko će da me sačuva od toga?
Jeste li tražili pomoć, da li ste tražili zaštitu od policije?
Pa kako nisam, imao sam i policijsku zaštitu, pa je Nebojša Stefanović to sklonio. Sad mi inspektor u MUP-u kaže da je skupo veštačenje na Mašinskom fakultetu. Pa neće valjda saobraćajac da mi veštači?
Znači, vi ne verujete policiji.
Ne verujem nikome, hoću da Mašinski fakultet veštači, neka stručni ljudi potpišu, i želim da to dostavim fabrici Škoda. Oni žele da je vide u kakvom je viljuška stanju, jer je tehnički nemoguće da se tako sama prereže od sebe.
Odakle vama te slike?
Te sam slike dobio odavno. Ljudi u BIA su posvađani. I u policiji ima mnogo onih koji se svađaju. Dostavljali su te slike pojedinim političarima. Znam da ima još onih koji imaju iste te slike, ali se niko ne javlja.
Znači, neko iz BIA je raznim političarima slao te fotografije?
Tako je. Slali su ih u poštanske sandučiće, na kuće…
Kada je to bilo?
Kada je Lončar imenovan za ministra. Svi su ćutali, niko ih nije pokazao, niko nikom nije smeo ništa da kaže.
Otkud onda znate da su i drugi dobili te slike?
Znam, zato što sam ih kod nekih i viđao. Evo, moj poslanik Jovanović ima iste te slike, a ćuti, ide kod Vučića na kanabe, kod njegovih saradnika i dodvorava se.
Zašto ste baš sada izašli u javnost sa ovom fotografijom na kojoj je ministar Lončar?
Zato što sam nedavno ponovo dobio iste te slike, u poštansko sanduče. Sećate se kada sam dobio pismo od Legije, pa me je onda MUP pritiskao što ga odmah nisam dao u policiju, nego sam ga dao Čoviću? A ja sam za Lončara policiji dao izveštaj, i niko nije hteo ni da vidi slike, vikali su, ma daj, skloni te slike.
Tada, 2014?
Da, i sad su mi ponovo stigle iste te slike, anonimno, sa ceduljicom na kojoj je pisalo „Zašto ništa niste preduzeli“? I pošto sam onda predao to policiji, a ništa se nije dogodilo, sada sam izašao u javnost, jer ne vredi da ih dajem u policiju. Sad kad su mi kola bila oštećena, ja sam rekao da sumnjam na ove sa slika, i pokazao te slike u izjavi koju sam dao, i niko me više nije ni zvao, niti mi je te slike tražio, svi su bežali od njih – kao da im ništa nisam pokazao. Tražio sam izveštaj, zapisnik, ovde u SUP-u 29. novembar. Ništa mi nisu dali – rekli su da će zvati, ali me nisu zvali.
Dakle, vi kažete „ja imam ove fotografije i objaviću ih„, a oni vam prerežu viljušku. Na koga sumnjate?
Pa ko ima interesa da to prereže? Ti koji su na slikama.
Jeste li sa ministrom Lončarem razgovarali o ovome?
Nisam sa Lončarem pričao, ali mi je viljuška na kolima prerezana i to je tako. Kako da imam zaštitu, kad nemam kome da se obratim? Ovde ako ste politički nepodobni, i kažete nešto protiv vlasti, vi ste u problemu.
Ali vi ste deo te vlasti.
Nisam. Ja nisam više deo te vlasti, niti želim da bilo šta imam sa tom vlašću, jer ta vlast direktno, posle svega… Pazite, ja sam vozio svog sina u tim kolima. To ne mogu da oprostim nikome. I tačka, završili smo sve vidove saradnje. Zašto ja da podržavam tu vladu? Nek podržava stranka ako hoće, nek idu poslanici ako hoće. Ali, biće još izbora, biće prilike da se kaže. Naravno, sad će da me optuže, svaki dan me pljuju po novinama za svaku sitnicu, zumira se sve. Ali, ako ja počnem da iznosim činjenice i podatke, pojedincima će biti mnogo loše.
Zašto ih ne iznesete, šta vas sprečava? Ako tu postoje neka krivična dela, i vaše neprogovaranje je isto krivično delo.
Dao sam toliko intervjua, i na televiziji toliko objasnio, a niko ništa ne preduzima. Ne mogu da vučem nekog za rukav. Evo, videli ste za Lončara, da postoji slika sa Zemunskim klanom, i je l’ sme neko nešto tu da preduzme? Ne sme. I gde ja sutra treba da idem da se lečim? Vidite koje se investicije najavljuju u kliničke centre, ogromne investicije. I ko će da ih radi? Marko Blagojević. Direktor Cesida je sad najstručniji za građevinu i izvođačke radove, najstručniji u zemlji. Meni je drago da je to neko video, i da je vlada aktivirala takvog stručnjaka. A ja u svom životu nisam čuo da je Marko Blagojević video neku građevinsku mašinu uživo, a kamoli da je nešto radio. Građevina je pala na najniže grane, mi nemamo građevinske i putarske firme, a imali smo gigante.
Ko sada radi sve te poslove?
Sve rade stranci. Vidim da se Štrabag ubi od posla, ne može sve da stigne, a naše mučenike uzima kao podizvođače i daje im koricu hleba. A neko se hvalio u Vladi da je čovek koji vodi Štrabag došao da bude besplatno savetnik u Vladi Srbije. Savetovao je fenomenalno – da uništite sve domaće firme.
Kako se on zove?
Neki Guzenbauer, mislim da je i predsednik Upravnog odbora u Štrabagu. Pokupio je sve poslove, razvio Štrabag po celoj Srbiji, od Čačka, Zaječara, sve živo. Sad radi i prodavnicu IKEA, građevinske radove, sve radi čovek. Mi imamo samo još jednu ozbiljnu firmu, Energoprojekt. I nemoj da neko priča da su firme propale u privatizaciji. Prvi čovek za privatizaciju je bio Siniša Mali, koji je gradonačelnik Beograda. Za mene često kažu, znate, on je DOS-ovac. Zato sam imao problema sa vladom. A svi ključni ljudi u DOS-u su sada u ovoj vladi. I kako onda kritikuju DOS? Pa da nije DOS-a, ne bi imao ko da vodi ovu vladu. Ceo Dinkićev kabinet je tu, i Dinkić sa strane verovatno pomaže. Naravno, tu je i Đilasova ekipa, i Đilasu ništa ne fali, sve je u redu. Tu su i Beba Popović, i Vesić, i Siniša Mali, i Jelena Trivan, ko fali? U kampanji je rečeno da prva stvar koju ćemo da uradimo jeste da odgovaraju Dinkić i Đilas. Jesu li odgovarali? Je l’ nešto falilo Dinkiću? Ne, oslobođen je svega. Je l’ nešto falilo Đilasu? Evo, ova vlada ga je predložila za konzula u Čikagu. Tamo mu je devojka, pa da bude pri ruci. Dakle, sve je OK, nema problema, sve se dogovore. Jedini ko je odgovarao je Mišković. Sve drugo je OK. Evo, i Cane Subotić se vratio, svi su tu, sve je u redu.
Vi ste u toj vladi bili četiri godine, znali ste kakvi su i tada.
Ja sam to stalno i govorio, zato sam i izbačen iz vlade. Jedini sam govorio i bunio se, uzmite zapisnike sa vlade. Jedini sam ja nešto rekao, ovi drugi ništa, svi ćute. Jeste li vi čuli nekog ministra da nešto kaže? Imate samo jednog čoveka koji govori za sve. Svi ministri ćute. Imate jednog eksperta koji je ekspert za sve. On zna i poljoprivredu, i građevinu, zna i kako se koji mašinovođa zove, iz kog je sela. Sve čovek zna, šta će mu ministri? Ministri tu samo sede pro forme. Premijer zna ko je vozio lokomotivu za Kosovo. A što se opterećuje premijer time ko je vozio taj voz, zar je to bitno? Ali, to je da se dokaže da čovek zna sve. A ne zna ko je Velji Iliću isekao viljušku na kolima, to niko ne zna.
Da se vratimo na početak, na izbor vlade. Šta je tu vama obećano i ko vam je obećao?
Kad smo pravili tu vladu, bili smo na sastanku sa Vučićem. I Vučić mi je rekao da ne ulazim u parlament, jer ću biti u vladi. I ja nisam bio na listi, i nisam ušao u parlament. Onda, kada se pravila vlada, pozvao me je Vučić i rekao: „Znaš šta, imam za tebe jedno dobro mesto, da budeš direktor ‘Koridora Srbije’, to je najbolje. Sedam dana posle imenovanja vlade bićeš i ti imenovan.“ Onda me je posle zvao njegov saradnik Aleksa Jokić, rekao da Dmitru Đuroviću ističe mandat 15. oktobra i „da sačekamo da to regularno istekne“, da se ne bi stvari komplikovale. Pa me je posle Vučić zvao, i rekao „Evo, za neki dan, dok se vlada vrati iz Niša“, pošto je tada vlada bila na terenu. Pa se vratila vlada iz Niša, pa je otišla negde drugde, i sve tako, tako, tako, i evo koliko je prošlo vremena. A za to vreme, Dmitar Đurović, koji je bio razrešen na sednici vlade, sedeo je u „Koridorima“ i peglao račune da bi se ovo što piše u tom izveštaju dovelo u red – da se objasni kako su neki poslovi dodeljeni slobodnom pogodbom, kako nije bilo tendera, i tako dalje.
Sada ste mnogo stvari nabrojali od kojih su neke verovatno i krivična dela, pa ste ipak izašli u javnost tek kada ste shvatili da nećete dobiti „Koridore„.
Ne, ja sam rekao da nemam obavezu koalicionog sporazuma, jer nije ispoštovan dogovor, a ja ne bih ni prihvatio ovakve „Koridore“. Tu treba da dođe neko ko će da ćuti, ili će da dođe neko ko će da pokrene pitanja, pa da nastrada.
Kako se to tek tako dele direktorska mesta na vladi, kada treba da se održi konkurs?
Nemam pojma. Meni je to premijer ponudio, tako mi je rekao, i tako smo se dogovorili. „Koridori“ nisu javno preduzeće, nego deoničarsko društvo.
Dobro, ali su državno preduzeće.
Mešovito. Meni je rečeno da „Koridori“ imaju svoju skupštinu, da vlada daje preporuku skupštini, i tako dalje. I nije to ni bitno toliko. Nisam ja to ni tražio toliko, ali mi je bilo nezgodno zbog članstva. Uvek kad imamo glavni odbor, pitaju ljudi „a šta smo mi dobili kao koalicioni partneri“? Ništa. Dobio je i muftija, i Mađari, svi su dobili nešto, a mi ništa. I ono što sam dobio u prošloj vladi, Ministarstvo za vanredne situacije, uz njega sam dobio i Marka Blagojevića, koji je držao novac, kod njega je bila kesa, i on je radio. Tada su bile poplave, i samo su otklonjene posledice, a uzrok nije nijedan. Nisu napravljeni bedemi, Dičina, Čemerica, Morava, Kolubara, ništa nije sanirano. Uzrok nije otklonjen, nisu vodotokovi dovedeni u red, to košta desetak milijardi evra.
Da li postoji ikakva mogućnost saradnje sa SNS–om?
Ne. Mislim da je ta priča završena. Nije lepo to kad meni neko kaže mi nećemo da radimo trange-frange, nego stručno, a direktor „Koridora“ je Dmitar Đurović, čovek koji je dovozio belu tehniku iz Kine i vozio šleper. Posle je došao sa nekom diplomom Union fakulteta. Čak je meni doneo dve diplome, trebalo je da ga ja predložim na vladi, i pitao me: „Ministre, koja je od ove dve diplome bolja, koju da predam vladi“? E, to su ti stručni kadrovi.
„VREME„: Kada je govorio o vama, Aleksandar Vučić je rekao da „hoće struku, a ne trange–frange poslove„. Kako ste to shvatili?
VELIMIR ILIĆ: To me je pogodilo kao čoveka. Ja sam tolike investicije uradio u Srbiji, preko 4000 km puteva, to nije ništa rađeno trange-frange, nego je sve bilo zvanično, i dobro, i sve po sto puta provereno. Ne znam šta mu to znači. Kao, želi struka da radi posao. Ako ja sa 37 godina struke u građevini nemam dovoljno iskustva, i posle tolikih investicija i mandata kao ministar građevine i urbanizma, onda ja ne znam ko je stručan.
Možda je mislio na vreme dok ste bili ministar za kapitalne investicije – zbog dela iz ovog perioda je uhapšen Branko Jocić, tada direktor „Puteva Srbije„, i to su ga teretili za velike sume.
Ma, to nema veze nikakve sa Ministarstvom. Jocića terete za neka klizišta, ne znam, u Podrinju…
On je bio u vašoj stranci.
Kakve to veze ima. To je sve dokazano i provereno, i to nisu neki veliki problemi. Tada je najveća afera bila drumska mafija, i to je pohapšeno.
Tada ste vi rekli ljudima da ne treba toliko da kradu, nego da kraduckaju.
Ne, ja sam im rekao da sam mislio da kraduckaju na naplati putarine, a da oni mnogo kradu. Oni su krali dve trećine, a jednu trećinu davali državi. Krađa je bila ugrađena u softver, jer su se iz toga finansirali ratovi, paravojne formacije. A kada je uhapšen Milošević, sa tim se nastavilo. Ali, tada nije novac išao na oružje i kupovinu nafte i paravojne formacije, nego se kralo. I to je tačno. Mi smo brojanjem saobraćaja videli da kamioni ulaze, i nigde ne izlaze. Tačno je, dao sam izjavu, „ja sam mislio da malo kraduckate“, hajde, ono, za doručak, nešto sitno. Naplata putarine je bila tada oko 70 miliona, a nakon svega toga je porasla na 205 miliona, bez povećanja putarine. Zamislite koliko se kralo, to je bila katastrofa. Sad svi zloupotrebljavaju tu izjavu, a to je bila prava, narodska izjava – ljudi, ja sam mislio malo nešto, sitno, ‘ajde – ali kad smo videli koji je to obim krađe, mi smo se, što kažu, iznenadili.