"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"
Prošle nedelje je u Centru „Sava“ održana Sinergija 05, godišnja konferencija o novim informacionim tehnologijama (IT) koju kancelarija kompanije Majkrosoft u Beogradu organizuje po peti put. Tokom tri dana, koliko je konferencija trajala, Sinergiju je posetilo više od hiljadu ljudi. Mnogi od njih su strpljivo pratili predavanja na kojima su prikazane nove prednosti poslednjih verzija softverskih proizvoda za koje ni mnogi upućeni domaći korisnici Majkrosoftovih proizvoda nisu čuli. Predavači, mada ugledni sistem-inženjeri različitih profila, koji su u Beograd došli iz svih krajeva sveta, bili su, spolja gledano, svi nalik jedni na druge, a i ton predavanja im nije bio dramatično različit.
No, takav je slučaj na svim sličnim IT događajima, posebno ako su isti okrenuti stručnjacima i poslovnim korisnicima. Zato su posetioci ovogodišnje Sinergije bar po hodnicima Centra „Sava“ mogli da vide veliko šarenilo. Na štandu Hjulet-Pakarda (HP), okićenom narandžastim balonima, demonstrirani su raznovrsni proizvodi – od najnovijih modela štampača do računarskih servera. No, najveću pažnju privukla je Formula 1 parkirana na sredini HP-ovog štanda. Mada je njeno prisustvo očigledno nepovezano sa IT svetom, HP je tim gestom želeo da podseti kako kompanija poseduje jedan od trkačkih timova Formule 1. Kako bi se upotpunio doživljaj, devojke u simpatično dizajniranim narandžastim uniformama, rad Sanje Srdić, fotografisale su prolaznike digitalnim fotoaparatima, a potom im, u izuzetno kratkom roku, poklanjale štampane fotografije u ekstremno dobroj rezoluciji. Sve u tehnologiji HP-a i sve sa Formulom u pozadini.
HP je bio generalni sponzor ovogodišnje Sinergije. Sam pojam „sinergija“ označava partnerstvo i saradnju, a kroz sponzorstvo HP-a na Majkrosoftovoj konferenciji, postignuta je sinergija dve velike svetske kompanije, gde je svaka od njih pojedinačno moćnija od države u kojoj je Sinergija održana. „Na globalnom nivou, HP i Majkrosoft su strateški partneri duže od 20 godina“, u razgovoru za „Vreme“ objašnjava ovu saradnju Slobodan Radić, direktor Hjulet–Pakarda za Srbiju i Crnu Goru. „Postoji želja, interes i obaveza da sarađujemo. Pošto smo mi delovi globalne kompanije, sve one blagodeti koje naše korporacije ostvaruju globalno, sada preslikavamo i na mikroplanu.“
„VREME„: HP je na našem tržištu poznat kao kompanija koja se bavi hardverom, pre svega proizvodnjom i prodajom štampača. Međutim, vi pokušavate da se predstavite i kao softverska kuća?
SLOBODAN RADIĆ: HP je kompanija koja integriše i hardver i softver. Ono što je nabolje iz domena hardvera, softvera, komunikacija i alata koji upravljaju tim hardverom i softverom, HP uobličava u jedan funkcionalni sistem, obučava korisnike i vrši implementaciju svega toga. Na primer, nedavno je HP bio integrator rešenja platnog prometa za Narodnu banku Srbije. Tu je naš hardver bio važan, ali ne ključan segment. Pored njega, HP je primenio određene softverske pakete, integrisao komunikacionu opremu, spojio to u celinu, obučio korisnike i sada održava ceo taj sistem.
HP u Beogradu trenutno zapošljava samo 45 ljudi. Kako tako malo zaposlenih održava veliki i složen sistem kao što je sistem platnog prometa?
Koristimo sve resurse kojima korporacija raspolaže. Uspeli smo da dovedemo švedsku softversku kuću CMA, koja se bavi isključivo platnim prometom. Inženjeri iz CMA su učestvovali u implementaciji i dali određeni nivo podrške, ali su u tom poslu učestvovali i domaći partneri koji imaju znanja iz pojedinih oblasti. HP pokušava da integriše sve ono što je najbolje. Tačno je da ne može samo 45 zaposlenih da pokriva sve. Mi povezujemo, služimo se tuđim proizvodima kada mi nemamo ekspertizu, tako da pojedine segmente pokrivaju oni koji to najbolje poznaju. No, mi se nadamo i da će broj zaposlenih u Beogradu rasti. Tu vidimo rast u dva dela. Jedan deo se tiče razvoja lokalnih informacionih tehnologija, a ostalo je vezano za poslovanje korporacije. Rast broja ljudi koji se bave informacionim tehnologijama unutar zemlje je pokazatelj koliko su zreli tržište i ambijent u kome se posluje.
Kakvo je mesto beogradske kancelarije u infrastrukturi korporacije?
Mi nismo samo lokalna kancelarija HP-a. Tačnije je reći da smo mi HP u Beogradu. Potpuno smo integrisani i na raspolaganju su nam svi resursi kompanije. Upravo je naša snaga u tome što smo globalna kompanija. Imamo veliko iskustvo sa mnogo različitih tržišta, pa i sa onih koja su vrlo slična našem. Pritom, HP nije samo IT kompanija. To je velika svetska korporacija koja ima 140.000 zaposlenih, od toga su 60.000 inženjeri koji se bave pružanjem usluga. Kompanija ostvaruje promet od oko 80 milijardi dolara godišnje. To je sedam-osam budžeta Republike Srbije. Zbog svoje veličine, njena infrastruktura i rashodi nalikuju na infrastrukturu države. U Beogradu nas je pre godinu i po dana bilo 26 zaposlenih, a sada nas ima 45. Najave su da će biti daljeg rasta. Pritom, gledamo da uvek kada je to moguće, uključimo i domaće partnere. Bez njih ne možemo da funkcionišemo, jer mi ne idemo sami, niti možemo sami. Naše povećanje znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće.
Da li se mogu očekivati nove investicije na srpskom tržištu?
Mogu, jer HP investira u ovaj deo Evrope. Premešta svoje poslovanje i ljude sa Zapada. Ali, HP ne investira u fabrike, već u službe. Imamo primer da je u Slovačkoj od 900 zaposlenih, 200 angažovano na poslovima koji su vezani za lokalno tržište, ostali pružaju usluge korporaciji, obavljaju poslove unutar kompanije koji moraju da se obavljaju. Kompanija posluje na ekonomskim principima. Sama proizvodnja je odavno izmeštena na Daleki istok. Danas praktično ne postoji proizvodnja štampača u Evropi. A sada se i korporativne službe premeštaju iz onih krajeva gde je skupo poslovanje u krajeve gde je jeftino, naravno, bez gubitka efikasnosti i kvaliteta. Pored 300 zaposlenih u Rumuniji, zapošljava se još 1500 novih ljudi kako bi obavljali administrativne poslove za HP. Te službe su ranije bile u Nemačkoj i sada se premeštaju u Rumuniju. U Poljskoj se otvara konsultantski centar sa 1000 zaposlenih. Tu će sedeti ljudi koji će pružati usluge krajnjim korisnicima u celoj Evropi i na Bliskom istoku. U Bugarskoj se otvara centar sa 300 ljudi za finansijsko poslovanje. Investicije nisu samo u fabrikama, investicija je i kada preduzeće premesti svoju delatnost.
HP pokušava da se predstavi kao „društveno odgovorna kompanija„. Šta to znači?
Pored prometa koji ostvaruju u zemlji i plaćanja poreza, kompanije kao HP donose i znanja o funkcionisanju korporacije – znanja menadžmenta i organizovanja. Sva ta znanja su vrlo dobrodošla u Srbiji. Sve to će ostati u zemlji i to su isto investicije. Mi konkretnim prilozima pomažemo škole i druge ustanove u Srbiji, ali veća dobit je u tome da se daje primer okruženju o načinima poslovanja i moralnim standardima. HP pokazuje šta je ono preko čega se ne sme preći. Kako se odnositi prema zaposlenima, prema društvenim i tehnološkim obavezama.
HP godišnje ulaže četiri milijarde dolara u istraživanje i razvoj, što mnogostruko prevazilazi budžet za nauku zemalja poput Srbije. Posle otvaranja Razvojnog centra Majkrosofta, da li i HP namerava da pokrene istraživanja u Srbiji?
HP mnogo investira u razvoj i istraživanja su vrlo intenzivna. Sama reč invent u logotipu govori o orijentaciji kompanije. Osnivači kompanije su bili inženjeri i koren njenog poslovanja se nalazi u tome. Zanimljivo je da HP dnevno registruje oko sedam patenata. No, istraživanja su skupa delatnost i vodi se računa gde će se istraživati. HP nema istraživačke centre bazirane kod nas, ali to ne znači da se mi nismo kandidovali za to. To što se događa u beogradskoj kancelariji Majkrosofta je bez ostatka dobra stvar za sve nas. Pozdravljamo sve dobro i uzbudljivo što se događa u Srbiji.
Kroz svoje poslovne aktivnosti HP u Srbiji učestvuje u procesu modernizacije informacionih sistema. Kakva su vaša dosadašnja iskustva u tom procesu?
To je proces koji nikada nema kraj. Čini mi se da je modernizacija informacionih sistema dobra mera razvijenosti društva. Informacione tehnologije nisu nešto van društva, već njegov neodvojivi deo. Kako celo društvo napreduje, tako napreduje i IT. Podelio bih taj proces u dva dela. Jedan obuhvata individualne korisnike, mala i srednja preduzeća koja su u mnogim zemljama motor promena. Drugi deo procesa modernizacije obuhvata sisteme većih gabarita gde su promene inertnije po prirodi stvari. Mnogo više novca treba uložiti i mnogo se teže donose odluke. U tom domenu smo mi direktnije angažovani. Ti projekti se najčešće finansiraju iz međunarodnih fondova. Brzina realizacije zavisi od spremnosti domaćih korisnika da zatraže te fondove. Mnogo takvih fondova je već obezbeđeno u Svetskoj banci i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i razvoj.
Kada se može očekivati da će brzina modernizacije dostići nivo kakav je postignut u zemljama Srednje Evrope?
Nezahvalno je govoriti o godinama. Možda periodi koji se koriste kada se govori o priključenju Evropskoj uniji mogu da posluže kao orijentir. To će biti postignuto kad mi budemo imali količinu uloženog rada, energije i vremena koje su u restrukturiranje unele zemlje koje su ranije krenule u tranziciju. Smatra se da će se te promene ovde brže događati nego kod njih. Važno je da se dođe do jednog stepenika kada te promene postaju lake. Mnogo je teže preskakati po tri stepenika, nego po jedan. Ima promena, ali taj proces nije još završen. Restrukturiranje našeg sistema počelo je u oblasti finansija. Banke su prve privatizovane, a njihov način poslovanja je vrlo modernizovan. Mi smo uzeli veliko učešće u tome, a po aktivnostima koje mi vidimo sa stanovišta HP angažmana, fokus se premešta iz bankarskog sektora. Shodno tome i naši lokalni kapaciteti se upotpunjavaju i spremamo se za sledeću fazu – za restrukturiranje ostalih oblasti privrede i društva. Vidimo da na red dolazi energetski sektor, zatim slede uprava i proizvodnja. To je jedan logični niz. HP je to doživeo i video u svim ovim zemljama koje su prošle kroz restrukturiranje privrede.
Kakvi su vaši utisci sa ovogodišnje Sinergije?
Izgledom me podseća na slične konferencije u svetu. Posećenost predavanja nije manja, a interesovanje slušalaca je vrlo veliko. Vidi se da nismo izgubili osećaj za nove tehnologije. To što smo bili izolovani nije nas udaljilo od takvog načina razmišljanja i želje da saznajemo. Moji utisci su vrlo pozitivni. Očekujem da ćemo svi zajedno nastaviti u tom pravcu.
Mada uobičajena starost i najmoćnijih svetskih IT preduzeća nije veća od dve decenije, kompanija Hjulet–Pakard (Hewlett–Packard) osnovana je pre 65 godina. U jednoj garaži u Palo Altu u Kaliforniji, Bil Hjulet i Dejv Pakard sa Univerziteta Stanford konstruisali su 1939. godine elektronski audio-oscilator, prvi proizvod novoosnovane kompanije. Jedan od prvih kupaca ovog oscilatora bio je holivudski studio „Volt Dizni“, koji ga je koristio na snimanju animiranog filma Fantazija. Snimanje ove bajke odavno je završeno, ali se srećan kraj za Hjulet–Pakard nastavio tokom narednih šest decenija. Danas, HP ima oko 140.000 zaposlenih u 170 zemalja sveta. Kompanija nedeljno isporuči više od milion štampača, a čak 99 od 100 najvećih kompanija na svetu koristi HP softver za upravljanje mrežom i njeno nadgledanje. HP-ova rešenja se koriste na 106 od 120 svetskih berzi, a HP omogućuje dve trećine transakcija kreditnim karticama. Posebno je zanimljivo da se više od 95 odsto SMS-a mobilne telefonije u svetu ostvaruje zahvaljujući HP-u.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
