Ljudi koje je Grad zaboravio

“Ne znam zašto se nisu obratili meni, nego ovima iz opozicije”. Ovom citatu nedostaje deo koji otvoreno vređa predstavnike opozicije, a pripada gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću. Izrekao ih je prilikom konferencije za medije sazvane zbog informacija da Svratište, ustanova koja deci koja žive na ulici obezbeđuje različite vrste pomoći, zatvara vrata vikendom. Više od 400 dece uzrasta od pet do 15 godina ostaće bez toplog obroka i mesta gde mogu da se istuširaju, druže ili rade domaće zadatke subotom i nedeljom. Dok prvi čovek grada kaže kako je samo trebalo da ga pozovu da bi se problem rešio, ostaje gorak “ukus u ustima” – naime, Grad se već godinama oglušava o zahteve Svratišta da se ova ustanova uvede u sistem finansiranja iz budžeta. Istovremeno, uz slučajeve Apoteka “Beograd” i gotovo bezizlazne situacije u kojoj se nalaze beskućnici glavnog grada, pokazuje da je lokalna vlast odlučila da ranjive grupe prepusti svojoj sudbini.

Od odluke Svratišta da zatvori vrata za decu vikendom do prve reakcije Grada Beograda prošlo je sedam dana. Umesto poziva na dijalog i stvaranja plana koji bi omogućio rad Svratišta, ovo, inače retko, obraćanje Aleksandra Šapića javnosti pretvorilo se u nove napade na neistomišljenike. “Od bilo koga nikad nisu oni tražili pomoć, pa ih je neko odbio, šikanirao, ignorisao i tako dalje, nego se nikad nisu obratili! Funkcionišu 20 godina kao nevladina organizacija, dobijaju sredstva uglavnom iz inostranstva ili ne znamo…”, poručio je gradonačelnik pomalo konfuzno i dodao: “Dakle, nisu se obratili Gradu Beogradu nikad ni za kakvu pomoć, dok pre par dana nismo čuli da imaju problem za ta dva dana, ali smo čuli, pre svega od ovih kretena”, poručio je Šapić aludiraju na predstavnike opozicije.

Istina je, ipak, drugačija. Problemi Svratišta su se gomilali godinama, ali Grad je na pozive da podrži ustanovu ostao tih uprkos saznanjima o rđavoj situaciji na ulici i u Svratištu.

Marko Tošić, izvršni direktor Centra za integraciju mladih, nevladine organizacije koja je pokrenula Svratište kako bi pružila podršku deci koja žive ili rade na ulici, kaže da ova organizacija lokalnim vlastima već godinama objašnjava zašto su Svratište i usluge koje ono nudi važni. Međutim, upkos molbama, Grad odbija da mu obezbedi stabilno finansiranje tako što će ga uvrstiti u gradski budžet. “Svratište postoji 19 godina i za to vreme toliko smo napora uložili da objasnimo partnerima i Gradu Beogradu da je ovo dobra usluga. Bitno je istaći da nemamo nikakav programski problem koji bi nas diskvalifikovao od dobijanja sredstava. Dakle, ono što mi radimo nije prepreka. Suštinski problem je novac u iznosu koji je, slobodno mogu reći – smešan”, objašnjava Tošić za “Vreme”.

I zaista, ako posmatramo budžetiranje ove ustanove, takav iznos se može okarakterisati kao simboličan za gradske prilike. Da bi Svratište normalno i stabilno funkcionisalo, potrebno je 300.000 evra godišnje za 400 dece. Koliko je ovaj iznos zanemarljiv, treba naglasiti da je godišnji budžet grada približno 1,7 milijardi evra. Prema ovoj računici, za stabilan rad Svratišta bilo bi potrebno izdvojiti 0,02 odsto sredstava poreskih obveznika za godinu dana. Računica je jednostavna – ni pola procenta budžeta ne bi otišlo na decu iz Svratišta.

“Priznaćete, to je za gradsku kasu zanemarljiv iznos. Postoji velika potreba za novim svratištima za decu, recimo na Čukarici, gde svakodnevno vidimo decu kako prose. Zatražili smo sastanak sa predstavnicima Grada koji su nam zatim tražili dodatnu dokumentaciju. U toku ove nedelje očekujem novi susret. Svratište mora biti pod budžetom Grada”, ocenjuje naš sagovornik i naglašava da ovo ne sme biti politička odluka i da se ne sme se gledati kroz novac. “U pitanju je rad sa decom kojima je ovakvo mesto od velikog značaja”, zaključuje naš sagovornik.

Da novca ima potvrđuje još jedna vrlo ilustrativna paralela. Pre dve godine je za reklamiranje gradske uprave iz budžeta dato oko 100 miliona dinara ili približno 850.000 evra. Ovaj iznos bi bio dovoljan da obezbedi tri godine rada Svratišta. Da stvar bude ciničnija, u pitanju su bili bilbordi što promovišu i Beograd i vlast kao socijalno odgovorne aktere koji stoje uz svoje građane.

foto: miloš milivojević / tanjug

BESKUĆNICI PREPUŠTENI SEBI

Pitanje Svratišta samo je još jednom potvrdilo tešku situaciju građana Srbije koji spadaju u socijalno ugrožene kategorije. Prethodnih dana Beograđane je budilo toplo prolećno vreme, ali nije prošlo ni dva meseca od debelog minusa. U podzemnim prolazima i haustorima smo sretali građane bez krova nad glavom kako se čuvaju od snega, sede ili leže na improvizovanim ležajevima, najčešće od kartona. Zvanične institucije nemaju precizne podatke o tome koliko je takvih lica u Beogradu, ali prema podacima organizacija civilnog društva, više ih je od hiljadu. Ipak, strahuje se da je taj broj dva ili tri puta veći. Dodatno zabrinjava činjenica da je ova populacija ostavljena na milost i nemilost kako vremenskih prilika, tako i neadekvatnoj reakciji nadležnih institucija. Igor Mitrović, direktor humanitarne organizacije ADRA koja se bori protiv beskućništva, kaže kako problem, između ostalog, leži u činjenici što nadležni ne veruju da su posledice beskućništva dalekosežne i ne smatraju da je tako veliki broj građana na ulicama. “Pouzdani podaci naše organizacije pokazuju da smo radili sa 1.050 lica prošle godine, a procena je da ih ima dva ili tri puta više. Nažalost, sa našim resursima tačan broj ne možemo precizno da utvrdimo. Problem je što Grad ovakve informacije dobija kroz medije koji citiraju nevladine organizacije. Prva reakcija lokalne vlasti je da nema toliko lica, da se preteruje. Razumem to nepoverenje, ali mi nismo ništo drugo do organizovana grupa građana koja pronalazi ljude u potrebi koje niko drugi nije pronašao. Ti podaci su precizni”, objašnjava Mitrović za “Vreme”.

Prema rečima našeg sagovornika, rešenja sigurno ima ali ona su uvezana sa brojnim izazovima, pre svega sa preciznom registracijom beskućnika.

“Rešenje je da nadležni sa svojim ekipama socijalnih radnika izađu na teren i provere navode. Oni to nikada ne rade jer ih nema dovoljno, zbog čega smo u pat poziciji. Neozbiljno je da se kaže da beskućnika nema toliko i da su naši podaci netačni. Taj čep mora da se ukloni i da se provere navodi. Ubeđen sam da, kada bi se nadležni uverili koliko ih ima, ne bi mogli da zatvaraju oči i još uvek verujem da bi reagovali”, zaključuje Mitrović.

Otvoreno je pitanje kakva bi reakcija nadležnih bila imajuću u vidu da je Aleksandar Šapić poslednji put govoreći o ovoj temi ironično rekao kako je više hiljada beskućnika dokaz da je Beograd metropola.

APOTEKE “BEOGRAD” U LIMBU

Na razgovor, odnosno rešenje predugo čekaju i zaposleni u AU Apoteke “Beograd” koji rade svaki dan, ali punih devet meseci ne primaju platu. Upravo tako i glasi jedan transparent koji je uporno stajao ispred Vlade Srbije gde su zaposleni protestovali. Niko iz Grada Beograda ih nije pozvao na sastanak ili ponudio rešenje za izlazak iz ove duboke krize. Dok su opozicioni odbornici inicirali sednicu Skupštine grada sa ovom temom, vlast je glatko odbila njihove predloge. Umesto rešenja nastavljeno je sa lutanjem.

Dok traje limbo u postupanju prema apotekama, Grad Beograd se njima ne bavi, a morao bi. Naime, jedan od ključnih problema jesu dugovi AU Apoteka “Beograd” prema poveriocima, kao i dugovi za otpremnine i zaostale plate radnicima koji su ispunili zakonske uslove i otišli u penziju, jubilarne nagrade i prekovremene sate. Sve ovo je kao osnivač ove ustanove Grad Beograd, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, dužan da obezbedi kako bi se dugovi prema poveriocima isplatili.

Opstanak AU Apoteka “Beograd” osigurava i budućnost primarne zdravstvene zaštite Beograđana, koja je sada upitna. Time je deo građana koji zavisi od lekova koje proizvodi ova ustanova ugrožen.

Odbornica u Skupštini grada Beograda Natalija Stojmenović ocenjuje da pomenuti problemi dokazuju na koji način se vlast odnosi prema onima koji su najviše marginalizovani u društvu. “Sva tri problema, odnosno situacija oko Svratišta, pitanje beskućnika i Apoteka ‘Beograd’ koštaju koliko nepotrebne rekonstrukcije Trga Nikole Pašića. Smatramo da Apoteke moraju da se finansiraju iz grada da bi građani imali siguran i dostupan lek u svakoj situaciji”, ističe sagovornica “Vremena”, čija odbornička grupa je predlagala da se ovo goruće pitanje reši kroz odluke Skupštine grada.

Komentarišući poslednju izjavu gradonačelnika o Svratištu, Natalija Stojmenović podseća da je ova opoziciona grupacija pre tri godine zatražila da se usvoji strategija za zbrinjavanje svih lica jer postojeći kapaciteti nisu dovoljni.

“Ne smemo da zaboravimo da smo ove godine doživeli stravičnu situaciju gde je jedan beskućnik preminuo od posledica smrzavanja. Za Šapića su to ljudi koji se vuku po ulicama. S obzirom na to da se ova vlast reklamira kao socijalna najodgovornija u dosadašnjoj istoriji, uzmite u obzir da je do sada na populističke mere poput besplatnih vaučera utrošeno više od 20 milijardi dinara. Rešenja postoje, ali ona znače postavljanje drugačijih prioriteta”, poručuje Natalija Stojmenović za “Vreme”. Prioriteti se najbolje vide u ekonomiji i u odnosu prema buđelaru, ličnom ili kolektivnom, što ilustruju jasni primeri. Ako je budžet Grada oko 1,7 milijardi evra, a za Svratište je potrebno izdvojiti 300.000 evra, očigledno je šta je na listi favorita prestoničke vlasti. Kada na to sve dodamo bilborde sa kojih se poručuje da se nikada nije živelo bolje, jasno je ko je prioritet u glavnom gradu, a i mimo njega.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!