Ministar prosvete, sindikati i nastavnici vode rovovsku borbu koja traje već četiri meseca. Oko 300 škola, najviše u Čačku, Gornjem Milanovcu, Kruševcu, Nišu i Zrenjaninu, učestvovalo je u totalnoj, a 600 u delimičnoj obustavi nastave
Ako redovno slušaju vesti i obraćanja sa najvišeg nivoa, ovdašnji đaci treba da shvate da je trenutna konfuzija u školama nastala zato da bi se Srbija ekonomski oporavila, kako tvrde predstavnici vlasti. Ili je haos nastao zato što nastavnici ne mogu da prežive ako im smanje ionako mizerne plate? Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić izjavio je da problem između prosvetara i države traje već dvadeset godina i da se štrajkuje svake godine, što učenici i njihovi roditelji dobro znaju, ali da je jedini način da se nađe sistemsko rešenje u skladu sa zakonom. Po njegovom mišljenju, sistemsko rešenje je smanjenje plata nastavnicima i ukrupnjavanje fonda časova.
GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST: Na poziv Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) oko 300 osnovnih i srednjih škola je obustavilo rad na jedan dan, 23. marta 2015, a u više od 600 škola je nastavljen zakonski štrajk sa časovima od 30 minuta. Štajk je nastavljen i dan posle, sa nešto manjim entuzijazmom. Mesec dana pre toga, druga dva sindikata – Sindikat obrazovanja Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“, potpisali su sa Ministarstvom prosvete Poseban kolektivni ugovor i Sporazum o prekidu štrajka.
Podaci o broju škola koje su totalno ili delimično obustavile nastavu razlikuju se, a Ministarstvo još nije objavilo zvanične podatke. Sindikati, između ostalog, traže da se prosvetni radnici izuzmu od smanjenja plata za deset odsto u javnom sektoru ili da budu delimično obeštećeni zbog tog smanjenja, kao i uvođenje platnih razreda. U Nišu i Zrenjaninu su održani protesti, a iz Čačka stižu vesti da se potpuna obustava nastave nastavlja. Nastavnici su poručili da neće držati dopunsku nastavu, pripreme za takmičenja i završne ispite.
Situacija u školama izmiče kontroli iz više razloga: zbog neujednačenog postupanja direktora u obračunu zarada u nekim školama nastavnici još nisu dobili februarsku platu, dok su u drugim školama zarade isplaćene u celosti ili su umanjene u rasponu od četiri do 33 odsto. Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je da će njegovo ministarstvo prikupiti podatke i pozvati na odgovornost nastavnike koje su svoje kolege sprečavali da održavaju nastavu ili da rade u okviru zakonskog štrajka skraćivanjem časova. Ministar je takođe izjavio da je tokom potpune obustave rada bilo „ružnih manifestacija nedostatka kontrole u ponašanju nekih članova sindikata i da su se takve scene dešavale pred decom i roditeljima“, a potom dodao i da će se školska godini završiti.
…i ministar Srđan Verbić
TEHNOLOŠKI VIŠKOVI: Ministar prosvete tvrdi da u prosveti ima 10.000 zaposlenih više nego što je potrebno, objašnjavajući da to nema nikakve veze sa aktuelnim štrajkom i da su to pitanje pokrenuli upravo predstavnici sindikata, jer se ni nastavnicima ne isplati da rade s malim fondom časova. Ministar je dodao da je potrebno napraviti mehanizam ukrupnjavanja norme časova, a da se ljudima koji su zaista višak ponude otpremnine.
Ukrupnjavanje norme znači da, ako postoje četiri nastavnika sa 25 odsto časova, onda to mesto dobija jedan nastavnik, dok će ostala trojica naći neko drugo radno mesto ili će im država ponuditi otpremninu. O tome ko će dobiti pun fond časova, a ko otpremninu odlučivaće škole. Verbić je dodao da novac za te otpremnine postoji, ali da je potrebno u dogovoru sa sindikatima pronaći mehanizam koji će omogućiti da se ukupni fond časova nastavnika koji ostanu u školama, a da se u isto vreme ne desi da ne bude dovoljno nastavnika u malim seoskim školama ili u sredinama gde se nastava odvija na jezicima manjina.
„Verujem da mnogo njih želi da dobije pristojnu otpremninu jer s onim što zarađuje ionako ne mogu da prežive“, izjavio je ministar, a prenele agencije dva dana posle polivanja vodom na protestnom skupu, za koji kaže da „nije big dill“.
Upitan da li razmišlja o ostavci u slučaju da se štrajk ne završi do kraja školske godine, on je odgovorio: „Šta vama izgleda kao veća šteta u tom slučaju – da jedan ministar ostane bez fotelje ili da đaci ne nastave školovanje?“, a nekom drugom prilikom je izjavio i da će se školska godina i ovako i onako svakako završiti, dodavši i da će povećati plate nastavnicima, samo ne zna kada. Kaže da veoma dobro razume značaj prosvete i uslove u kojima žive i rade prosvetni radnici, ali da mu je još važniji ekonomski oporavak zemlje. Deci poručuje da uče, kako znaju i umeju, a „prosvetarima“ da vode računa o tome da zakon predviđa oštre kazne za kršenje minimuma procesa rada, dok su lideri sindikata zaštićeni.
Prema izjavi ministra Verbića za RTS, oko 76 odsto škola u Srbiji radi normalno, mada, kako je rekao, „zaposleni u tim školama nisu zadovoljni, ali smatraju da je sporazum koji smo postigli u februaru, zdrava osnova za dalji dijalog“. Verbić je dodao da je Ministarstvo prosvete „uvek otvoreno za dijalog, pod uslovom da se poštuju zakoni“.
SINDIKATI SPREMAJU TUŽBE: U sindikatima kažu i da spremaju tužbe protiv direktora škola koji su sledili „nezakonitu naredbu Ministarstva prosvete i nastavnicima u štrajku smanjili platu“. Na sajtu USPRS-a objavljeni su formulari tužbi i spisak dokumentacije potrebne za pokretanje sudskih sporova.“ Ne postoji nikakva procedura i uputstvo koliko treba smanjiti plate zaposlenima u štrajku. Tako su direktori paušalno odbijali od plate, nekome hiljadu dinara, a nekome po tri, četiri hiljade. Spremamo tužbe protiv direktora, a od utorka nastavnici u štrajku više neće držati dopunsku i dodatnu nastavu, pripreme za takmičenja i malu maturu“, kaže Dragan Matijević, predsednik USPRS-a.
Milorad Antić iz SRPS dodaje i da se sprema novi veliki ulični protest nastavnika. Ovoga puta će, međutim, tražiti da razgovaraju sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
„Nastavnici su toliko gnevni da štrajk izmiče kontroli. Ono što je sigurno je da će se ova školska godina završiti skraćenim časovima od pola sata. Ukoliko 6. aprila nastavnici u štrajku dobiju umanjene plate i za prvu polovinu marta, drastično ćemo radikalizovati štrajk. Represija koju u 21. veku sprovodi Ministarstvo prosvete je nečuvena, ovo je Goli otok za obrazovanje“, revoltirano za „Blic“ priča Miodrag Sokić, potpredsednik SRPS-a.
Vučić na to poručuje da saoseća sa prosvetnim radnicima, rekavši da nije planirano dodatno smanjene plata u javnom sektoru, da su prosvetni radnici najoštećeniji i da će prvi osetiti boljitak po ozdravljenju srpskih finansija. „Saosećam sa njima, sve su u pravu, ali šta da uradimo? Da srušimo sporazum sa MMF-om?“
Izgubljeno je oko 130 časova. Četiri stotine hiljada učenika ne zna da li će ih neko spremati za završni ispit do „boljitka po ozdravljenju srpskih finansija“. I tako već 20 godina.
Srđan Verbić, ministar prosvete
Pun fond ili otpremnina
„Napominjemo da će, zbog brojnih predstavki o pritiscima predstavnika sindikata na direktore i nastavnike da nastave sa štrajkom ili da potpuno obustave rad, prosvetna inspekcija proveravati sve navode“, kaže ministar Verbić za „Vreme“. „Ministarstvo apeluje na nastavnike da se upoznaju sa svojim pravima i obavezama i da ukoliko nastavljaju štrajk to rade u zakonskim okvirima. Podsećamo da je potpuna obustava rada i sprečavanje drugog lica da radi prekršaj. Ministarstvo, takođe, apeluje na škole da na prvo mesto stave interes učenika koji trpe posledice četvoromesečnog štrajka, već trajno oštećeni.“ Ministar se brine zbog organizovanja bilo kakvih skupova u školama na kojima sindikati nisu u stanju da kontrolišu ponašanje svojih škola. „Viškove u prosveti rešićemo ukrupnjavanjem norme“, objašnjava ministar. „Imamo 20.000 nastavnika bez punog fonda časova. Ako, na primer, postoje četiri nastavnika bez punog fonda časova, onda ćemo nastojati da to dobije jedan nastavnik, a nastavnicima koji imaju mali procenat norme pa su shodno tome i izuzetno malo plaćeni, biće ponuđene otpremnine, a ne otkazi. Ostale ćemo pokušati da rasporedimo u druge škole i na taj način, držanje njihovih časova preuzeće nastavnici sa nešto višim procentom norme koji će tako, zahvaljujući većem radu, primati i višu zaradu. O tome ko će dobiti otpremninu, a ko dopunu norme, neće odlučivati Ministarstvo, već škole i sindikati i njihova uloga je tu suštinska“, izjavio je ministar za „Vreme“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!