Foto: Aleksandra Barda/FoNet
Europrajd je bi „manifestacija demokrarije“. Ponosan je što je bio prisutan na ovom Europajdu i što je održan baš u Beogradu
Srbija je prigrlila različitosti, demokratiju i toleranciju u procesu svog napredovanja, izjavio ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil na skupu US Education, Evropski regionalni forum u hotelu Metropol. On je događanja u subotu u oviru Europrajda nazvao „manifestacijom demokratije i činjenice da se mora biti spreman na jednakost, šansu i toleranciju“, te da se mora osigurati da se ovaj svet kreće u tom smeru.
Hil je istakao da je veoma ponosan što je prisustvovao manifestacijama u okviru Europrajda, a da je posebno ponosan što je održan baš u Beogradu.
„Održavan je u severoistočnoj Evropi, ali ne i u jugoistočnoj. Ovo je zemlja koje je prigrlila različitost, demokratiju i toleranciju u svom napretku“, poručio je Hil.
Rekao je ambasador Hil i da svaka zemlja treba da radi na razvoju demokratije svakog dana u godini, te da „moramo budemo svesni da ne deli svako naše vrednosti, moramo da budemo sigurni šta su te vrednosti i šta znače i da moramo da budemo sigurni da se svet kreće u tom pravcu“.
Hil nije želeo da komentariše plan za KiM koji se pojavio u albanskim medijima.
M.N./FoNet/Republika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
