Mladost bez budućnosti

Maloletnici i mlađi punoletnici su za narko klanove izvršili najmanje osam ubistava i pokušaja ubistava od juna 2025. do danas.

Prema rečima sagovornika nedeljnika “Vreme”, mlade plaćene ubice i narkodileri donose dvostruku dobit kriminalnim bosovima: urade posao – likvidiraju čoveka, prenose ili prodaju drogu, a zatim i namire policijski dosije i tužilačku statistiku tako što budi uhapšeni bez po muke.

Kriminalne vođe nemaju straha da će osumnjičeni progovoriti kada ih uhapse, zato što tinejdžeri plaćenici gotovo i nemaju šta da otkriju o zločinima u kojima direktno učestvuju. Mogu da govore samo o svojoj ulozi, koja je potrošna roba. Za koji klan su ubili i prodavali narkotike zapravo i ne znaju, zato što se sva njihova komunikacija sa iskusnim kriminalcima odvijala u virtuelnom svetu.

MALOLETNICI KAO PARAVAN

Mehanizam je ovakav: nižerangirani članovi organizovanih kriminalnih grupa vrbuju mlade po kladionicama, školskim dvorištima i parkićima između stambenih blokova. Dobijaju u početku po 50 ili 100 evra za neke sitne kurirske poslove i malo droge. Sve informacije i naredbe dobijaju preko kriptovanih mobilnih telefona, a prepiske nestaju još dok ih policija hapsi, tako što telefoni počnu da se restartuju “sami od sebe”.

I kada se pritvori, sudnice, a zatim i zatvori napune delinkventima, to su za tužilaštvo zatvoreni slučajevi. Nikome ni slučajno, već vrlo namerno, ne pada na pamet da traga dalje za vođama koji tinejdžere koriste kao kriminalnu paravojsku. Ova igra deluje kao dobro uvežbani tango smrti između institucija i kriminala. Ritam tanga se broji u sistemu: sporo, sporo, brzo-brzo, sporo. Pažljivo se bira meta za likvidaciju, zatim se polako obrađuje druga meta – to je izvršilac ubistva, onda igru preuzimaju policija i pravosuđe, te slede brzo hapšenje, brzo suđenje i igra opet usporava, sve dok se nalogodavac zločina ne odmakne dovoljno daleko od ruke pravde.

Eto recimo, vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer: za njim policije u regionu redovno tragaju, ali im on još redovnije izmiče. Zvicer blisko sarađuje sa “Vračarcima”, klanom iz Beograda o kom bruje svi mediji i snage bezbednosti, ali se lisice redovno stavljaju klincima i mladićima od 15 do 25 godina.

Javna je tajna da je najmanje 150 mladih, samo iz Beograda, redovno na raspolaganju kriminalnim klanovima. Regrutuju ih kao kurire, da odu po ili odnesu novac, drogu, poruku, ali i da bacaju Molotovljeve koktele po lokalima, ubijaju i ranjavaju, kao i ono što im ne govore ali što se podrazumeva – da budu uhapšeni. Deluje da su kriminalne vođe veoma pažljive i kad je reč o dopuni policijske i tužilačke statistike.

Gotovo da više nema deteta koje ne poznaje nekog drugara koji je deo klana. Problem je ogroman i metastaziraće, a institucije ćute. Škole pokušavaju da se otarase takvih đaka, roditelji se pitaju gde su pogrešili, političari ignorišu problem, policija i tužilaštvo hapse, a tabloidi razapinju porodicu, još ako se među delinkventima nađe i dete neke poznate ličnosti koja se još usudila da kritikuje režim, onda to postaje javni linč cele porodice.

Mladen Nenadić, glavni javni tužilac za organizovani kriminal, nedavno je za BIRN izjavio da je njegovo tužilaštvo upoznato sa tim da se već deceniju i deca mlađa od 14 godina i maloletnici starosti od 14 do 18 godina prijavljuju kao izvršioci najtežih krivičnih dela.

“Ova praksa je najviše bila zastupljena u zemljama Južne Amerike, a razlog za angažovanje dece i maloletnika jeste odsustvo krivične odgovornosti ili niži stepen krivične odgovornosti tih lica. Ova pojava se prenela i u Evropu, pa i u Srbiju”, kaže on.

Nenadić objašnjava da se deca i maloletnici uglavnom angažuju preko posrednika, kako se ne bi mogla dokazati konekcija sa visoko pozicioniranim pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa.

“ZA NAŠU DECU”

U poslednjih godinu dana, ovaj fenomen sve češćeg angažovanja mladih u organizovanom kriminalu za izvršenje najtežih krivičnih dela nalazi se i fokusu Evropola.“Organizovane kriminalne grupe sve više nastoje da distanciraju one koji naručuju nasilje od onih koji ga vrše. Mladi počinioci se često regrutuju jer možda nemaju utvrđenu vezu sa kriminalnom organizacijom, a u nekim slučajevima ni krivični dosije”, kaže Jan Op Gen Ort, glavni portparol Evropola. “Obično im se dodeli jedan zadatak, što otežava povezivanje sa organizatorima i lakše ih je zameniti u slučaju hapšenja”, dodaje on.

Evropske kriminalne mreže, među kojima je i švedski Fokstrot, koriste model takozvane “usluge nasilja” i preko društvenih mreža angažuju maloletnike za izvršenje ubistava i napada, navode u Evropolu i upozoravaju da se ovaj trend širi iz Skandinavije ka drugim delovima Evrope. Prema podacima Operativne radne grupe, koju je Evropol u aprilu 2025. formirao za borbu protiv ovog fenomena, mladi izvršioci regrutuju se putem internet platformi, a zadaci im se predstavljaju na način sličan video-igrama, uz instrukcije i obećanje novčane nagrade.

Operativna grupa trenutno obuhvata 11 država – Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Island, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Policija je od njenog formiranja uhapsila više od 280 osoba. “Nasilje kao usluga” je osnovni transnacionalni kriminalni poslovni model.

Naručilac, regruter, pomoćnici, počinilac i meta – svi se mogu nalaziti u različitim zemljama. Ova fragmentacija izrazito otežava identifikaciju i krivično gonjenje nalogodavaca.

I dok se u uređenim državama s tim problemom suočavaju i bave strateški, u Srbiji se i deca koriste za politički obračun. Ako je dete moćnika u kriminalu, sve se zataškava, dok se u slučaju opoziciono orijentisanih ličnosti taj podatak koristi kao municija za diskreditaciju. Sistem se sveo na parole “borba protiv kriminala” i “za našu decu”, a u realnosti, u Srbiji je sve više mladosti bez budućnosti.