U noći 24. na 25. april, nekoliko desetina ljudi pod maskama je bagerima i mehanizacijom srušilo jedan deo grada, pritom maltretirajući i vezujući ljude koji su se slučajno zatekli u Savamali. Tek 5. maja je tužilaštvo naložilo policiji da istraži slučaj, a ubrzo nakon ovog naloga na teren je izašla mehanizacija Beograd puta i Gradske čistoće da, po rešenju Komunalne policije, raščisti šut koji je ostao nakon rušenja. Više javno tužilaštvo je 11. jula saopštilo da i dalje traje predistražni postupak, a do sada je zbog nezakonitog rušenja u Savamali održano pet protestnih skupova i šetnji građana, u kojima je svaki put učestvovalo više hiljada – a ponekad i više desetina hiljada ljudi. O slučaju „Savamala“ za „Vreme“ govori Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj vladi iz 2000. godine.
„VREME„: Znamo li dokle je tužila–štvo došlo sa istragom? Poslednja vest jeste da je još u toku
predistražni postupak.
BOŽO PRELEVIĆ: Kada su me pitali kada će tužilac da objavi rezultate istrage o padu helikoptera, rekao sam – posle izbora. Verujem da ćemo posle predsedničkih izbora sledeće godine dobiti saopštenje tužilaštva, sa jednom od dve mogućnosti: jedna je da nađu nekog ko pristaje da bude dežurni krivac, a druga je da nisu uspeli ništa da utvrde, jer policija nije uspela da prikupi dovoljno podataka o tome ko je sproveo akciju. Tu se onda postavlja drugo pitanje: da li je policija mogla da prikupi dovoljno podataka o tome ko u samoj policiji nije reagovao i zašto? Da bi sve to što se desilo u Savamali bilo moguće, osim opštine Savski venac i Grada Beograda, tu morate da uvežete još tri ministarstva: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo energetike. Nije moguće isključiti struju, a da se ne zna ko je dao nalog da se struja isključi. Nije moguće da komunalna policija ne izađe na teren, osim ako joj neko nije zabranio, i nije moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova o tome ne napravi nikakav izveštaj, osim ako im neko tako nije naredio. Takođe, nije moguće da opština Savski venac – a tada je DS na vlasti – ne podnese nijednu prijavu, a morala je, kao što nije moguće da Ministarstvo pravde i tužilac, čim su to čuli, ne pokrenu postupak – da krenu u istraživanje šta se desilo i pre nego što su nastali protesti građana. Jedine dve državne institucije koje su na neki način osvetlale obraz svojom profesionalnošću jesu ombudsman i poverenik. A druge institucije koje rade svoj posao su novinari i građani koji brane svoje pravo. Dakle, ja verujem da mi ili nećemo znati ko je to organizovao, ili ćemo utvrditi da je reč o nekom liku koji sasvim sigurno nema mogućnost da koordinira više ministarstava, Grad, a sasvim sigurno ne i opštinu Savski venac. Iz svega što sam rekao, nesumnjivo je samo jedno – da to može da uradi samo čovek koji ima ozbiljnu moć u zemlji.
Čovek koji može da koordinira ministarstva jeste predsednik vlade.
U ovom trenutku mislim da je realno da je to – to, ali taj isti čovek je mogao da koordinira ta ministarstva i kad je bio prvi potpredsednik vlade. On je mogao da to uradi i preko određenih službi bezbednosti. Dakle, realno, koordinator svega toga bi mogao da bude i neki potpredsednik vlade. Međutim, kada povežete ko ima interes od toga, čiji je to projekat, i ko jedva čeka da se tamo napravi neka zgrada, onda se taj krug sužava. Kroz ovaj događaj se sasvim dobro ogledaju i vladavina prava, i snaga medija, i snaga građana, a tu su i razna spinovanja – postoji popriličan broj medija, pa i nedeljnika, koji u žutoj patkici vide Amerikance, pa brane premijera. Ali, kad premijer iz Gvantanama dovede dvojicu mučenika usred Srbije i drži ih u nečemu što mi ne znamo da li je zatvor – ali znamo da je bez presude i bez postupka, što je po Ustavu nemoguće – nijedan od tih tabloida i nedeljnika u tome ne vidi nikakav problem. Dakle, njima ne smetaju Amerikanci, njima smeta kad im neko dira voljenog premijera. Tu se ogleda sva slabost, odnosno snaga institucija u Srbiji, koja je u ovom trenutku sasvim sigurno bolja nego što će biti za dve godine.
Rekli ste da je jedna od opcija da se ne sazna ko je rušio po Savamali. Ali, imamo predsednika vlade koji je već rekao ko je to uradio – vrh gradske vlasti. Kako je moguće da on zna, a da tužilaštvo ćuti o tome, i kako je moguće da sve to izlazi u javnost pre nego što se tužilaštvo oglasi?
Vi postavljate jedno racionalno pitanje, računajući da Srbi mogu da dobace s pamćenjem duže od dve epizode turske serije. A ja ću vas podsetiti da je premijer tu dao bar šest ili sedam potpuno kontradiktornih izjava, i da sve te izjave kod ljudi koji za njega glasaju nisu ni za jotu umanjile njegovu popularnost. Vučić je rekao da su rušili kompletni idioti, da je to trebalo da se radi danju, da su vlasnici tih objekata to nelegalno izgradili, da su vlasnici to legalno izgradili, ali da je reč o nekakvim probisvetima, pa je svejedno trebalo srušiti, pa je na kraju rekao da je to uradio vrh gradske vlasti, ali je takođe rekao i da on apsolutno veruje tom vrhu gradske vlasti. Mogli biste da zaključite da je on postavio i da on veruje kompletnim idiotima. Ali, pogledajte ovo: on postavi ceo menadžment EPS-a, zatim Svetska banka kaže da je najveći problem u EPS-u menadžment, a on onda kaže – ja verujem Svetskoj banci. Dakle, on veruje da je njegov izbor katastrofalan. Kakve onda veze ima što je on nešto rekao? Tužilaštvo može nešto da utvrdi tako što da nalog policiji da nešto istraži. Da li vi stvarno mislite da će policija, gradska policija, da utvrdi da je kriv načelnik gradske policije? Vidite, ja u tu opciju ne verujem. Sa druge strane, tačno se zna ko je to rušio, čiji su bili bageri, kog preduzeća, tačno se zna da je među maskiranim licima bilo policajaca, od toga jedan je bio visokog čina…
Podelite i sa nama ko je to.
Nemam potrebu – to je opšte poznato u gradu, a i ne mogu da posle dokazujem o kome je reč. Pogledajte ko konkuriše za brojne projekte u gradu, koja firma, pa vidite da li su slučajno njihovi… Prvo, nijedan bagerista se ne bi usudio da ruši ako je zgrada pod naponom. Drugo, nijedno privatno preduzeće – osim neke kriminogene grupe – ne bi ljudima oduzimalo imovinu i telefone, i na neki način onemogućavalo kretanje. Ono što mene u celoj priči duboko tangira jeste što vlast stvarno misli da osnovna svojinska prava ne znače ništa, i da mogu da se zgaze kad god zatreba, a da je svako ko se protiv toga pobuni američki plaćenik i da vi bukvalno sve možete da objasnite u medijima.
Ovde nije reč o tome – reč je o pravnoj državi, a ne kako će to da bude objašnjeno preko medija.
Ja ne vidim pravnu državu. Vidim fragmente, i pojedina polja te pravne države u određenim sudijama, određenim tužiocima, određenim policajcima, ombudsmanu, povereniku, i tako dalje.
Da li ti tužioci i sudije i taj deo policije mogu nešto da urade u ovom slučaju?
Ne.
Zbog čega?
Policajci nisu glupi, bez obzira na to šta ljudi mislili o njima. Policajci svakako neće da seku granu na kojoj sede. Verujte, ovde su važniji mediji nego tužilac. Jer, ne nervira premijera tužilac, nego mediji. Nije on izlepio galeriju „Progres“ ponašanjem tužilaca, nego ponašanjem medija. Da nema medija, mislim da se više niko ne bi sećao Savamale – niko, osim te grupice, ili veće grupe, ili, za moj pojam, ogromne mase ljudi koja brani svoje pravo, plašeći se da to ne postane praksa. Ali ta grupa ljudi takođe opstaje zahvaljujući medijima i zahvaljujući tolikim ponižavajućim izjavama ove vlasti, koje prosto ne mogu da se prećute. Dakle, pošto tužilac dobija izveštaj samo od MUP-a, on neće pokrenuti istragu, ili će je pokrenuti protiv nekog ko je potpuno besmislen, a ostaće nekakva politička odgovornost na nekom gradskom čelniku koji nije dobro shvatio šta treba da radi komunalna policija. Prema tome, sasvim je sigurno da ovo neće doći do ministra unutrašnjih poslova.
Da li bi moralo da dođe?
Moralo bi da se utvrdi da li je on sprečio ili nije sprečio policiju da izađe.
Kad ste pomenuli tužilaštvo i medije, pre mesec dana se tužilaštvo oglasilo samo da bi reklo da mediji i političari ne treba da ih požuruju. Koliko taj predistražni postupak može da traje?
Koliko god. Za Dadu Vujasinović traje koliko, 22 godine? Nije tu problem u tužilaštvu, nego u policiji, koja njima nikad neće dostaviti ono što im treba. Ona će da napiše da je neko tim ljudima srušio kuće, da su ti ljudi bili maskirani, i da niko nije identifikovao ko su lica koja su rušila te kuće.
Mada, iz vlasti tvrde da nisu bili maskirani, i da niko nikog nije vezivao.
Mislim da će i u izveštaju tvrditi da niko nikog nije vezivao. Glavni svedok je umro, i to na, moram priznati, vrlo neobičan način. Jesmo li mi tražili da se utvrdi uzrok njegove smrti u nezavisnoj instituciji?
Jesmo li?
Nismo, niti ćemo.
Da li je tužilaštvo bilo šta pokrenulo u vezi sa preminulim čuvarom u Savamali?
Ne. To kako je on smešten tamo, i kako su ga zatekli oni koji su ga obišli, zbog čega je bio smešten na VMA, od čega je umro, zašto je bio vezan…
Tu opet imamo ministra Lončara, koji je, nakon slučaja Kornic, izgleda ponovo imao uvid u nečiji zdravstveni karton bez ovlašćenja. Ministar Lončar je utvrdio da je čuvar bio lečen kako treba, i eto, šta tu ima.
I kod helikoptera imamo ministra Lončara. Imamo i dobre poznanike ministra Lončara, koji su vrlo moćni – neke načelnike nekih službi. Ja ovim ne tvrdim da se tamo desilo nekakvo ubistvo, samo hoću da kažem da nije trebalo da takvo lice bude smešteno na VMA. Takođe, sve to nije transparentno urađeno, jer mislim da je telo trebalo obdukovati na Institutu za sudsku medicinu. Verujem da 99 odsto ljudi koji protestuju i šetaju misle da taj čovek nije živ zbog Savamale. A vrlo je neobično – zbog te bolesti zbog koje je on bio tamo smešten, ne vezuju ljude. Da je on tamo bio zavezan, tvrdili su ljudi koji su otišli kod njega u posetu. Nemam nikakva druga saznanja osim toga što sam pročitao u medijima. Ali, sasvim sam siguran da u ovom slučaju nećete imati nijednog očevica. A kad je već tako, onda se postavlja pitanje – zašto u policiji niko nije reagovao? To će se rešiti tako što neko ove godine odlazi u penziju.
Ko?
Neko. I onda, on ode u penziju, i vi kažete – moguće je da je on pogrešno usmerio rad policije.
Podsetiću vas da je u Savamali srušeno više desetina objekata, čiji su vlasnici poznati, a nas je uzbudilo rušenje 11 ili 12 objekata – svi oni ukupno imaju manju vrednost od pojedinih zgrada koje su ranije porušene bez ikakve naknade, poput velikih objekata beogradskog Brodarskog preduzeća od po 2000 kvadrata.
To je bila državna imovina?
Ne. To je bilo preduzeće u privatizaciji, koje je neko kupio i čija je imovina srušena, a da nije eksproprisana, nije određena naknada i nije doneto rešenje o rušenju. Dakle, ono što se desilo na noć izbora nije ni prvi ni jedini slučaj da je nečija veoma vredna imovina srušena na tom području, koje se čisti da bi privatni izvođač ostvario profit. To je suština problema. Ja neke od tih ljudi znam, i znam da ne smeju da podnesu nikakve prijave. Oni čekaju da dođe do promene vlasti, pa da onda tuže državu zato što im je srušila nešto što je uknjiženo. Za čiji se to račun radi, i da li svi pod jednakim uslovima mogu tu da uzmu plac i zidaju ono što je predviđeno tim projektom?
Dobro, to je jasno od početka cele priče.
Da, to je jasno, i u tome je sva nezakonitost. A pošto je to jasno, onda ni ne treba da se utvrđuje za čije babe zdravlje je to rađeno.
Pa zna se zašto je to rađeno. Po ugovoru je država morala do kraja juna da očisti taj prostor.
Dobro – dakle, vi ste to radili zato što niste mogli da sve sprovedete u skladu sa zakonom, jer su vaši sudovi i vaše inspekcije katastrofalni za sve građane, pa i za vas. A ako je to tako, onda ne možete da tvrdite da ovde postoji vladavina prava, da smo zreli za otvaranje nekih poglavlja, niti da su sudije – koje ste vi postavili – posle četiri godine, baš najbolje.
Bili ste kratko vreme na mestu ministra policije. Šta je trebalo sve da se odigra nakon što se desilo to što se desilo u Savamali?
Iste sekunde po prijavi da se to dešava policija je morala da izađe, da pohapsi sve te ljude i da ih privede tužiocu sa krivičnom prijavom. Drugo, tužilac i ako nije dobio ništa od policije, sutradan na osnovu svega što je video, mogao je da izađe – to je 200 metara od njegovog ureda – da traži prikupljanje obaveštenja od policije. Kada je sve to dobilo razmere koje su neočekivane za sve, pa i za tužioca, onda je tužilac rekao, u redu, sada ćemo mi da sprovedemo istragu.
Neki ljudi ceo taj postupak opravdavaju time što kažu da će tu nići ukras Beograda i da ih ništa drugo ne interesuje. Međutim, suštinski se postavlja pitanje – ako su danas srušili nešto mog komšije, da li u Srbiji svojinsko pravo postoji? Između te dve stvari civilizovan svet je ugradio nešto što se zove eksproprijacija. Pa onda vi eksproprišete, ljudima isplatite neke naknade, uvedete ih u sudski spor, pa im pravično platite. Ali da biste vi pravično platili, mora da izađe veštak da konstatuje šta je napravljeno. Sad više ne postoji veštak koji će konstatovati šta je tu napravljeno. To će se vrlo brzo pretvoriti u jednu građevinsku rupu, gde će nići neki novi temelji, i vi nikad nećete utvrditi šta je tu tačno bilo. To je kao da imate ubistvo, a nemate leš.
Taj „leš“ je počišćen, i to po nalogu gradskih vlasti.
Počišćen je, ali smrdi. I ne verujem da je to poslednji „leš“ koji će se ovde desiti. Mi često imamo problem sa vlastima koje veoma brzo zaključe da su svemoćne i da je njima sve dozvoljeno, a da svakoga ko ih kritikuje finansiraju tajkuni ili truli zapad. Jedini problem u celoj ovoj stvari jeste u toj grupi ljudi koja se okuplja i protestuje. Ako neko bude morao nekoga da žrtvuje, on će ga žrtvovati samo zbog te grupe ljudi, ni zbog čega drugog. Ko je organizator te grupe, ja to ne znam, niti je to bitno – bitno je zašto oni to rade: da li su u pravu zbog toga što protestuju ili nisu. Videli ste kako su prošli drugi kada su nešto kritikovali – videli ste kako je Vida Škero izgurana iz Vrhovnog suda, videli ste kakav je napad bio na ombudsmana, verujem da boga mole da nađu nešto Rodoljubu Šabiću ispod noktiju. Na kraju krajeva, i Ljilja Smajlović je glavom platila otvaranje Politike za različita mišljenja. Ništa se drugo nije desilo ni Olji Bećković pre toga. Dakle, dosta je bilo tih oglednih vežbi, iz kojih bi ti policajci – koji treba da kažu, znate, tu je bio moj komandir i nosio je motorolu sa tim i tim pozivnim brojem, i imao je masku – morali da znaju kakva je njihova budućnost u narednih šest meseci. Koliko je krivičnih dela počinjeno u Savamali zavisi od istrage. Mogli biste vi tu svašta da nađete, od ugrožavanja bezbednosti, protivzakonitog lišenja slobode, do zloupotrebe službenog položaja. Pa i taj, koji je dao te mašine iz te firme, to je sasvim sigurno zloupotreba odgovornog lica. Sve su to neka dela koja se tiču višeg tužilaštva, ali vi nemate mogućnost da pokrenete policiju, ako se ona pravi mrtva.
Jednostavno rečeno, Savamala se nikad neće rešiti zato što je policija umešana, to hoćete da kažete?
Mislim pre svega zato što se tiče moćnih ljudi od kojih policija, naravno, zazire.
Ali, rekli ste da je bila umešana i policija.
To nije moglo bez policije da se uradi. Čak ni bez komunalne policije, ali, hajde da kažemo da je ona manji problem, to je na nivou Grada. Vrlo je interesantno da premijer govori o nelegalnim objektima. Premijer Vučić je bio briljantan student Pravnog fakulteta, sa vrlo visokim prosekom. On zna da se svojina ne može na taj način poništiti, bagerom. Da je on u opoziciji, da li vi možete da zamislite šta bi on posle 15 minuta sve nabrojao da se tu desilo? Dakle, on sve to dobro zna. Verujem da su bili u stisci zbog tog ugovora koji mnogo vredi, verujem da su poverovali jednom biznismenu koji je skoro došao sa Kosova, da ta matrica sa Kosova može i ovde vrlo brzo da se primeni, i da je to pitanje konjskih snaga u bageru i nalaženja dvojice ili trojice bagerista koji će to da rade. Oni su smatrali da je to najjednostavniji i najlakši način.
Pa u neku ruku i jeste najlakši način – ništa drugo vam nije potrebno, bar u tom trenutku.
Slažem se, ali mogli ste i kroz eksproprijaciju, da ste krenuli na vreme. Razlika između ta dva načina, a oba su brza, jeste što je ovaj kad noću sve srušite brži, a drugo, da nemate obavezu plaćanja, mada verujem da bi ti ljudi dobili grad na suđenju, za deset godina. Ali, osnovna razlika između ova dva slučaja jeste što vi mislite da možete da uradite ovu nasilnu varijantu, i da vas ona neće koštati. Sasvim sam siguran da Vučić ne može da živi od ljudi koji mu stalno nude prečice, nude da se sve to završi, nude radikalizaciju. Uvek ima tih genija, a ako ćemo pošteno, Gradom vladaju kadrovi iz DS-a, a ne SNS-a. To ne znači da je DS odgovoran za ovo, već postoje ljudi koji traže stranku kroz koju bi mogli da dođu do izražaja, a nisu u strankama zbog ideja. Ne znam da je postojala vlast gde su lideri baš lako mogli da se odbrane od tih „dobročinitelja“ koji sve znaju, i sve mogu, i „samo mi ugasi svetlo na tri sata, ja ti do sutra rešim ceo problem“. Mislim da će premijer Vučić ipak izaći sa nekim imenom iz gradske vlasti.
Zašto je uopšte bilo potrebno da premijer kaže da je to bio neko iz vrha gradske vlasti? To bi bilo samo još jedno od obećanja koje nije ispunio.
Svako ko je bio u vladi zna da se vi nalazite na jednom buretu koje ima hiljadu rupa, a vi imate deset prstiju. Verujem da premijer spava četiri sata i da je njegova postavka da većina njegovih postavljenih lica nemaju baš neke sposobnosti, i da često naprave velike greške kad se pojave u medijima umesto njega.
Pa, on ih je postavio.
On ih je postavio, kao i ove iz EPS-a. Neće njega moji da sahrane, nego njegovi. A pravo da vam kažem, ni one prethodne nisu sahranili moji ili vaši, nego njihovi. Neko ko se postavlja odgovornim za sve i zna odgovore za sve, taj je i kriv za sve. Ali dobro, ni njegovi prethodnici nisu bili mnogo pametniji. Čvrsto verujem da Savamala nije incident – kada dobijete tako neograničenu vlast, veliko je pitanje ko će vas obuzdati. Mi smo na raskrsnici – da li će Vučić nastaviti da gasi medije koji pričaju o tome, ili će stvar da rešava na drugi način? Dve su mogućnosti. Jedna je da ugasi svetlo, da kaže da Srbija vrtoglavo juri ka progresu, i da je zbog toga malo mračno u tunelu. Druga varijanta jeste da uradi ono što je za Srbiju najbolje, da izgrađuje institucije – ali je pitanje da li je i za njega to najbolje. Nisam do sada video težnju ka ovom drugom scenariju. Mi se stalno vrtimo oko odsustva vladavine prava, a mislim da građanima niko nije objasnio da je to njihovo centralno pitanje opstanka na ovim prostorima. Takođe, mislim da će „Savamala“ narasti na sve gde ima profita, i da će se na neki način taj model ponašanja širiti i institucijama i Srbijom. Svi dalji potezi vlasti će na neki način biti iznuđeni. Šta to Vučić mora da uradi? On ne bi ništa više od ovoga, sasvim sigurno. Ali ako bude morao, moguće je da će žrtvovati nekog piona, da ne bi žrtvovao konja.
Ne mora, može da kaže – kao što već jeste – eto, pustimo institucije da rade svoj posao. Jedino ako ga ljudi na ulici ne nateraju.
Ja to isto mislim. On bi rado žrtvovao piona. S konjima ima problem, zato što ne zna na kom konju će se to završiti.
