foto: a. anđić
Razmišljam o prevodu moje knjige na albanski jezik. Spreman sam da i u Prištini razgovaram na tribini pred punom salom oponenata. Ekonomija jeste tema o kojoj moramo otvoreno da govorimo, koliko god se ne slagali o nekim drugim pitanjima
Predsednik ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popović nedavno se vratio iz Sjedinjenih Američkih Država gde je predstavio svoju knjigu Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije. Smatrajući da je pored pravnog i političkog, veoma bitno istaći i ekonomski momenat, on je želeo da skrene pažnju američke javnosti na višedecenijsko ulaganje Srbije u privredu Kosova i Metohije (KiM). Knjiga je promovisana prošle godine, a prevod na ruski jezik izašao je u maju. Englesko izdanje imalo je svoju prvu promociju u Vašingtonu, u zgradi Kongresa, a zatim na Kolumbija univerzitetu, u Njujorku. Sledeći grad je Brisel.
O reakcijama u SAD i razgovorima koje je vodio, o viđenju ekonomske perspektive KiM, kao i o snazi ekonomskih argumenata oko kojih se svi slažu, razgovarali smo sa Nenadom Popovićem.
„VREME„: Pre nekoliko meseci predstavili ste svoju knjigu u Moskvi. Pre četiri dana u Vašingtonu, a nameravate uskoro i u Briselu. Šta možete da postignete razgovorima o ekonomskim odnosima Srbije i Kosova i ima li taj redosled Moskva – Vašington – Brisel neki simboličan značaj?
NENAD POPOVIĆ: Nema simbolični značaj, ali je vrlo važno da izađemo pred svetsku stručnu javnost, ne samo pred političare, sa problemima sa kojima se suočavamo na Kosovu i Metohiji. Danas se kosovski aspekt gleda sa dve tačke – pravne i političke.
Vrlo je važno da imamo i treći aspekt našeg odnosa – ekonomski, gde se najviše govori o pitanju svojine. Svojina je univerzalna kategorija svuda u svetu. Amerika verovatno najbolje poznaje pitanje svojine. Srbija je u nemogućnosti da vrati svoje vlasništvo i u svim budućim pregovorima treba svojinski aspekt da uvede na velika vrata. U poslednjih šezdeset godina mi smo uložili više od 17 milijardi dolara na KiM i to niko ne može da ospori. Srbija i danas redovno otplaćuje takozvani kosovski dug.
Kada ste govorili o tome u Vašingtonu, kakve su bile reakcije?
Naišao sam na vrlo dobre sagovornike što se tiče ekonomskih pitanja. I iskreno, naišao sam na jednodušnu podršku što se tiče svojine. Čak i kod onih sa kojima se možda ne slažem u drugim aspektima. Pričao sam sa svojim kolegama, prijateljima u američkom Kongresu i neki su u početku sporili, ali dao sam im primer Elektroprivrede Kosova. Kazali su: „Mi smo priznali nezavisno Kosovo i sada, Elektroprivreda na Kosovu je kosovska.“ Ali ja tvrdim da je vlasništvo Srbije jer je ona izgradila svaku ciglu i dala, odnosno investirala u svu tehnologiju. Pitao sam ih da li bi se neka američka firma, da kupi Elektroprivredu Srbije, sutra tako lako odrekla svojine Elektroprivrede Kosova i rudnika koji sigurno vrede tri do četiri milijarde dolara. Onda su se složili sa mnom.
Promovisali ste svoju knjigu i na Kolumbija univerzitetu. Kako je tekao razgovor sa studentima?
Bilo je vrlo interesantnih, pametnih pitanja tako da je to bila dobra, živa diskusija. U okviru te diskusije javila su se i dva studenta Albanca. Žao mi je što su postavili samo jedno konkretno pitanje gde smo akademski raspravljali, a sve ostalo vreme su koristili tribinu za promociju svojih ideja. Uglavnom, umesto pitanja dobio sam grdnju. Rekli su da nas ono što promovišemo, knjiga i ja, isto kao prethodna i aktuelna vlada, čini nastavljačima dogmatske Miloševićeve politike. Osporavati činjenice i argumente, govoriti pravnim ili jezikom cifara, mnogo je teže nego izbacivati fraze o Miloševićevoj politici.
Ali nisu mi smetale te provokacije. Razmišljam, to sada prvi put vama kažem, o prevodu moje knjige na albanski jezik. Ja sam uvek spreman da i u Prištini razgovaram na tribini pred punom salom oponenata. Ekonomija jeste tema o kojoj moramo otvoreno da govorimo, koliko god se ne slagali o nekim drugim pitanjima. Albancima je mnogo lakše da govore o tom političkom aspektu, nego pravnom i ekonomskom, gde je naša prednost merljiva kilometrima. Ja mislim da je svaki dijalog dobar jer on mora na površinu da izbaci činjenice i argumente.
Naziv vaše knjige na engleskom je „Ekonomska istorija i perspektiva Kosova„. Pa da počnemo od istorije…
KiM je imalo najveći privredni rast od 1955. do 1980. godine kada su političke veze između Kosova i centralne Srbije bile najjače. Od osamdesete godine kada su te veze počele da slabe, Kosovo je krenulo u ekonomski sunovrat. A verovatno je najgora situacija posle dolaska UMNIK-a. Vrlo važno je reći da samostalno Kosovo ne može biti ekonomski održivo.
Imam sumorno predviđanje ekonomske budućnosti Kosova ukoliko ne bude novih pregovora o statusu. Ekonomska kriza će doprineti tome da Međunarodna zajednica, koja je i do sada imala žalosne rezultate što se tiče ekonomskog razvoja na Kosovu, smanji izvore donacija. Problem na Kosovu je nezaposlenost koja se kreće od 45 do 60 procenata, ali je 75 odsto nezaposlenih mlađe od 35 godina. Toliko mlade nezaposlene populacije nema nijedna zemlja u Evropi i taj problem ne može da reši Kosovo samo, već uz pomoć Srbije i cele Evrope. Bez jednog od ova tri elementa, bez njihove snažne povezanosti, nema dobre budućnosti Kosova. Danas tamo vlada organizovani kriminal i to ćete čuti od svih. Ljudi greše, mislili su da će posle proglašenja poteći med i mleko.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
