fotografije: tanjug ap photo
Globalni sport gotovo da je prestao da postoji. Iako je još rano za konačno podvlačenje crte, već sada se može govoriti o katastrofičnim finansijskim posledicama pandemije virusa korona
Iako su za godinu dana odložene letnje Olimpijske igre u Tokiju možda ispale najveća sportska žrtva pandemije, veliki broj značajnih sportskih takmičenja u svetu bio je otkazan na određeno ili na neodređeno vreme ne bi li se ograničilo širenje virusa korona. Evropska prvenstva u fudbalu, atletici ili plivanju takođe su morala biti pomerena za 2021, gotovo sve profesionalne lige u svetu prekinule su svoje aktivnosti čekajući bolja vremena (vidi „Smak sporta“, „Vreme“ br.1524).
Imajući u vidu da je globalna vrednost čitave sportske industrije prošle godine procenjena na oko 500 milijardi dolara, a da je pandemija kovida-19 na nekoliko meseci „ugasila“ čitav sportski kalendar, tek će se u mesecima koji dolaze moći precizno izračunati negativni ekonomski, socijalni, turistički i finansijski efekti po globalni sportski ekosistem. U istraživanju koje je sprovela sportska marketinška agencija „Tu Serkls“ (Two Circles), navodi se da će tokom 2020. biti realizovano svega 53 odsto planiranih sportskih događaja, zbog čega bi sportska industrija mogla izgubiti čak 61,6 milijardi dolara. Što su sport ili liga veći i popularniji, veće će biti i posledice po njih.
NEOLIBERALNI MODEL
U prethodna dva i po meseca tri ključna izvora basnoslovne zarade u profesionalnom sportu – prodaja TV prava, sponzorstvo i reklamna partnerstva, kao i prihodi ostvareni na dan utakmice – faktički su presahnula. Priča o ogromnim gubicima zbog pandemije virusa korona kao da je dodatno ogolila neoliberalni model funkcionisanja elitnog svetskog sporta u kome su dominantna merila postali novac i enormni profit.
Prema podacima nemačkog portala „Statista“, samo u Americi gubitak prihoda u sportskoj industriji zbog pandemije iznosio je skoro osam i po milijardi dolara, računajući tu izgubljena sredstva od TV prava, navijača, sportskog turizma i neisplaćenih plata zaposlenima u sportskim objektima. Američki ESPN bio je još brutalniji sa brojevima: njihovo istraživanje pokazuje da je „nagli nestanak sporta“ u toj zemlji „izbrisao najmanje 12 milijardi dolara prihoda i stotine hiljada radnih mesta“, opisujući učinak kovida-19 kao pravu „ekonomsku katastrofu“.
ZBRISANE MILIJARDE
Dovoljno je navesti primer američke Nacionalne fudbalske lige (NFL) čiji će klubovi, prema računici uticajnog „Forbsa“, izgubiti 5,5 milijardi dolara ako se sezona u 2020. godini odigra bez gledalaca na stadionima. Najteže bi bio pogođen najbogatiji klub na svetu Dalas kaubojs, koji bi mogao da ostane „kratak“ za 621 milion dolara prihoda.
Najveći deo novca u profesionalni sport upumpava se kroz TV prava. Procenjuje se da ukupna globalna vrednost prava na emitovanje sportskih događaja iznosi negde oko 50 milijardi dolara, pri čemu čak 60 procenata ove sume „otpada“ na svega deset najpopularnijih sportskih liga u svetu. Na internet portalu Svetskog ekonomskog foruma ukazuje se na „neverovatnu moć“ vodećih sportskih liga da obezbede lukrativne medijske ugovore: devetogodišnji ugovor koji NBA ima sa medijskim kućama vredan je 24 milijarde dolara; engleska Premijer liga obezbedila je prošle godine novi ugovor sa emiterima koji je iznosio 12 milijardi dolara za period od tri godine; američka profesionalna bejzbol liga (MLB) ima „sedmogodišnji medijski aranžman vredan više od pet milijardi dolara“.
Britanski „Fajnenšel tajms“ navodi predviđanje konsultantske kuće KPMG da će se fudbalske lige „velike petorke“ i njihovi klubovi u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji suočiti sa kumulativnim gubitkom od skoro četiri milijarde evra izgubljenog prihoda od medijskih prava, sponzorstava i novca zarađenog od utakmica ukoliko se ne odigraju preostali mečevi u sezoni.
U ponedeljak je na sastanku čelnika Evrolige i vodećih evropskih košarkaških klubova doneta odluka o otkazivanju ovosezonskog izdanja Evrolige i Evrokupa. U narednoj sezoni elitnog takmičenja igraće istih 18 klubova kao i sada, što znači da će Crvena zvezda ponovo biti evroligaš.
Što se američke NBA lige tiče, već se čuju najave da bi ona mogla da se nastavi sredinom jula i to u Diznijevom sportskom kompleksu na Floridi, mada imajući u vidu da je SAD vodeća zemlja po broju zaraženih i umrlih od kovida-19, ovu informaciju još uvek nisu potvrdili čelnici NBA.
BEZ PUBLIKE, MOLIM
A upravo je „imperativ prihoda od televizijskih prava“, piše „Fajnenšel tajms“, razlog zbog čega su pojedine lige počele da razvijaju planove za nastavak takmičenja, ali bez prisustva gledalaca, „žrtvujući prihod od ulaznica kako bi zaštitili vrednije prihode od TV prenosa“. Francuski mediji su ovih dana preneli alarmantnu vest da je tamošnja fudbalska Liga 1 na ivici bankrota jer su klubovi zbog prekida takmičenja izgubili stotine miliona evra. Nezavisni žurnal „Mediapart“ izračunao je da će klubovi elitnog francuskog takmičenja do kraja juna akumulirati deficit od čak 540 miliona evra, najvećim delom zbog neostvarenog prava na televizijske prenose utakmica.
Kako ne bi došla u sličnu situaciju, nemačka Bundesliga nastavila je takmičenje 16. maja bez prisustva publike. Zanimljivo je da takav potez nije naišao na podršku javnosti u Nemačkoj. U istraživanju stanice ARD čak 56 odsto anketiranih izjasnilo se protiv pokretanja tog takmičenja bez publike, a svega 31 odsto za. Bez obzira na takav stav javnosti, nastavak Bundeslige posle dvomesečne pauze privukao je više od šest miliona televizijskih gledalaca u Nemačkoj, oborivši tako sve rekorde gledanosti nemačkog prvenstva.
Engleska Premijer liga zvanično je dala zeleno svetlo igračima da se vrate treninzima „u malim grupama“ nakon prinudnog zatvaranja sezone 9. marta. Šuška se da će Premijer liga možda biti u obavezi da vrati 340 miliona funti (414,8 miliona dolara) svojim emiterima jer mečevi nisu organizovani kako je prvobitno bilo planirano.
Restart italijanske Serije A i dalje je pod znakom pitanja, mada se spominju 13. ili 20. jun kada bi Kalčo mogao da se nastavi. Mediji su zabeležili da se treninzima u Juventusu posle dva i po meseca vratio Kristijano Ronaldo, što uključuje i dve nedelje provedene u karantinu nakon što se iz rodne Portugalije vratio u Italiju.
Fudbalski savez Srbije saopštio je da će 29. maja biti nastavljena domaća Linglong superliga, naravno, bez publike i uz posebne mere i pravila ponašanja zbog pandemije.
Veliki problem predstavlja i činjenica da su pojedini igrači u različitim evropskim ligama bili pozitivni na virus korona. Takođe, budući da su granice većine zemalja zatvorene za putnike, a da još uvek nije profunkcionisao avio-saobraćaj u punoj meri, postavlja se pitanje na koji način će sportisti iz drugih zemalja moći da se vrate u svoje klubove.
FOND ZA POMOĆ
Ostaje upitno i da li će i na koji način biti nastavljena teniska sezona iako je „beli sport“ zvanično suspendovan do 31. jula. Novak Đoković je u jeku epidemije brojnim humanitarnim akcijama pomogao Srbiji, Italiji i Španiji, a nedavno je počeo sa radom i Fond za finansijsku pomoć teniserima, koji je takođe pokrenuo prvi reket sveta. Kao predsednik Saveta igrača na ATP turu, Đoković je uprkos brojnim pritiscima i značajnom otporu zainteresovanih strana, ubedio najbolje igrače, organizatore najvećih turnira i ATP asocijaciju da prilozima finansijski pomognu slabije rangirane tenisere koji ostvaruju male zarade na turnirima. Kao rezultat toga, prošle sedmice je na račun svakog tenisera koji je plasiran između 101. i 500. mesta na ATP listi uplaćeno 4325 dolara, a nastavak ove akcije planiran je i narednog meseca.
Slične vidove podrške sportistima, klubovima i ligama obećavaju i brojne države, kao i vodeća sportska tela u svetu. FIFA je već najavila da će iskoristiti sredstva iz svojih novčanih rezervi, koje iznose 2,7 milijardi dolara, kako bi oformila fond za podršku klubovima i nacionalnim savezima.
A kako bi umanjili negativne efekte virusa korona na likvidnost sportskih organizacija, igrači i uprave brojnih evropskih klubova dogovorili su se o smanjenju plata tokom pandemije, a takva praksa nije zaobišla ni srpski sport.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
