Mimo običaja, Sajam je otvorila tek državna sekretarka poljoprivrede, ali stvar su izvadili četa popova i “vojvoda” Siniša Vučinić, koji je bio najviši po činu
Slobodno se može reći da je otvaranje Sajma šljiva u Osečini bilo stvar prestiža. Aleksandar Vučić je dva puta bio u toj ulozi, istakla se i Ana Brnabić kao predsednica Vlade, bilo i redom ministara, ali nikad se nije padalo ispod te funkcije. Ovoga puta oranizatori su, jedva, navatali državnu sekretarku poljoprivrede, što govori da vlast ima druge prioritete, te da se bavi napretkom demokratije i organizacijom drugih patriotskih “festivala”, uglavnom svojih pristalica.
Dakle, bio je petak, u glavnoj ulici, pred zgradom opštine, zastave Srbije i Osečine, svečana crvena itison staza, domaćini dočekuju goste, popovi se ne mogu prebrojati. Reporter krene ka licu mesta, među pečeni prasići i pljeskavice ubilježi štand sa preparatima za detoksizaciju jetre “po receptu Navaho Indijanaca”. Na platou ispred biblioteke žensko u nošnji, u pratnji harmonikaša, na numeri “Znaš li dragi onu šljivu ranku”, novinar se od osobe iz organizacije obavesti da vrlo svečano otvaranje bilo i da ovde izložba starih zanata i čuvara tradicije pod nazivom “Zlatne ruke”.
Uzmemo vidimo šta ima na štandovi, kojih bilo dva reda, prvo pa tri velika paradajza, kolači, štrudle, paradajz u paru sa krastavcem u činiji. Ajmo dalje, umetnica stigla do stiha “Gde smo nekad bili na sastanku”, a dalje bila gotova jela, pasulj prebranac, pa vez, pa još veza, slika “Konji vrani” i slika “Potok žubori”, bile i vunene čarape, sok od ambrozije, tinktura za pluća, astmu, ešerihiju, prostatu, nervozu, nesanicu, ciste…
MOKRO FILCANJE
Kad se prođe pečenje i svadbarski kupus kod Jove iz Brankovine, stiže se do zida izložbene hale gde “Poselo kod lampeka”. Tu se tradicionalno peče rakija i sprema pekmez od šljiva. Pokazaše da rakija teče iz lampeka, i to preko vode, na pitanje, gde poselo, gde pesma, harmonike, gde ćemane, rekoše da toga nema jer opština nema para. Reporter nastavi prema ulazu u halu, nekoliko štandova, liciderska srca, ukrasne kutije, od biljaka ima kaktus, ima i vanilice, med, rakija, i do samog ulaza, kao i vazda, “Cane kace”, gde su iza bele plastične ogradice bile crne i plave kace.
Novinar uniđe u halu, na čijem ulazu bio pano “20. jubilarni Sajam šljiva”, na sredini hale nekoliko stolova sa plavim plastičnim stolicama, u duž zidova hale tezge i štandovi sa izlagačima. Na prvoj tezgi jedna gajba svežih i jedna gajba suvih šljiva sorte “stenlejka”. Jedan se pohvali da ima suve šljive sa orasi i suve šljive sa bademi. A “pošto košta” sveža šljiva, pošto vele da u ovom kraju nije rodila, da je nema za lek, ne imade odgovor. Dalje bilo meda i rakije, pa opet med i rakija, sušene rezane jabuke, šljivani kolači, na svakoj drugoj tezgi gajba svežih šljiva, češće dve korpice sa šljivama na sredini tezge. Bilo i rezanih sušenih pečuraka, sokova, džemova, još meda i rakije, bio i štand sa cvećem u vazi, voćnim aranžmanom, reporter upita, je l’ cveće prirodno, žensko iza tezge odgovori, jok, veštačko, a voće, voće je prirodno.
Da se ubilježi da bila prisutna najbolja naša banka, “Poštanka štedionica”, koja daje kredite za poljoprivrednike i gotovinske kredite, dalje bilo još rezanih jabuka, gdekoja gajba svežih i suvih šljiva, gdekoja kotarica sa šljivama, šljivani kolač na kome kukuruznim zrnima ispisano “25 Sajam”, bila i rakija od kruške, pa orahovača i prepečenica, sok od zove, koprive, aronije, borovnice, drenjine… Ako se dodaju čokanjčići sa rakijom, štand sa kosačicama, još jedna kotarica suvih i dve kotarice svežih šljiva, to bilo sve.
Ponovo izložba “Zlatne ruke”, onaj duet tera pesmu “Iako sam reko, ja je nisam čeko”, ima uramljeni jednorozi i vile, ima džem od lavande, narodna nošnja na ofingeri, tročlani žiri ušo u štandove pa sve ocenjiva u sveščicu. Stop kod one slike “Konji vrani”, žena kod štanda uze reče da ima organski sapuni, za piling, mnogo ljekoviti, pokazuje ruke, to je sapun sa vunom, mokro filcanje, a ima i suvo filcanje, ona radila i sliku sa konji razigrani, slika godinama, došla iz Istočne Ilidže, koje u Istočno Sarajevo, zove se Slavojka.
Ide vreme, bije sat, pred ulaz u halu, sa onaj sajamski pano, za mikrofon stade čuveni i tradicionalni voditelj, bledoplavi sako, a kravata plavlja od sakoa, pa reče, Tonska proba, tonska proba… pozva koleginicu prezimena Kutlača, koja bila sva u belom, beli biseri, dvoredi beli kaiš oko struka, da i ona izvrši tonsku probu…
Uto eto nama svečane povorke visokih zvanica od zgrade opštine, vazdan važnih ličnosti, prednjači četa popova. Stadoše pred stepenište-binu, u prvi red vladika Isihije, do njega lično visoki “vojvoda” Siniša Vučinić, u crnom, za broj većem, odelu, državni sekretar kulture Lav Pajkić, koji odma rukoljubi vladiku, neko važno žensko u bele aljine, lokalni funkconeri… Izađe harmonikaš, odsvira himnu, za vokalnog solistu ne bilo para, svi se prekrstiše.
Posle duže, takoreći dramske, pauze, pred mikrofon, sa ono cveće pod njim, stade lično Tradicionalni voditelj u pratnji koleginice prezimena Kutlača. Pa reče, Vaša preosveštenstvo, preosvećeni vladiko, časni oci, poštovana Jelena Blagojević, državna sekretarko u ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije, poštovani državni sekretari, šefovi kabineta, poštovani predsedniče Osečine, predstavnici lokalnih samouprava širom Srbije, Makedonije, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije (tako pisalo na papiru), braćo i sestre iz Zubinog potoka sa našeg Kosova i Metohije, svima veliko hvala što ste danas ovde povodom jubilarnog 20. Sajma šljiva, hvala i predstavnicima medija, koji će izvestiti Srbiju i svet o ovom divnom događaju. Sa nama je i generalni direktor “Pošte Srbije”, gospodin Anđelković…
GDE JE OVDE FESTIVAL
Posle istorijske najave, voditeljka najavi predsednika opštine Osečina, ovaj iz fascikle pročita, Dobrodošli i u moje ime… ovo nije običan sajam, ovo je festival koji slavi veliki jubilej… Pa Tradicionalni voditelj, sa kravatom plavljom od plavog sakoa, ushićeno podviknu, Čast mi je da pozovem, da najavim, državnu sekretarku Jelenu Blagojević. Izađe ono važno žensko u belom iz prvog reda, crna kosa, na levo uvo velika minđuša, desno uvo pokriveno crnom farbanom kosom, reklo bi se da je iz čuvene Narodne seljačke stranke lidera Marjana Rističevića, pa iz fascikle poruči, Poštovani vladiko… reče koliko Srbija proizvede, a koiliko izveze, šljive, da šljiva nije samo tradicija i da je ministarstvo donelo set mera…
Kad državna sekretarka završi sa “Živela Srbija”, bi dodela nagrada za najbolje izvoznike suve šljive, najveći izvoznik u Srbiji valjevska “Agranela”, voditeljka Kutlača pročita “Arganela”, u Osečini “Podgorina voće” Mirka Milovanovića. Pobednici dobiše po srebrni dukat. Bi zajedničko slikanje, Tradicionalni voditelj je vikao u mikrofon da su došli ljudi iz Francuske, Kine… kupuje se voće za izvoz. Državna sekretarka dobi na poklon, kako voditelj naglasi, “prelepi paket”.
U bele aljine voditeljka Kutlača pozva da se obiđu štandovi, sve uđe u halu, odmah se formira jezgro najvažnijih gostiju, visoki vladika, visoki “vojvoda”, Državna sekretarka u belu strukiranu aljinu, sa poveći džepovi na gornjem delu tela, lokalni funkcioneri… Prvo svratiše na štand “Središče of Drava” iz Slovenije, gde degustiraše belo vino, krenuše po štandovi, takoreći ministarka je sve pozdravljala zdravicom “Sve najbolje, prijatno”. Dođoše do čokoladiranih šljiva, “ministarka” uze da se nećka, ali kad se “vojvoda” prihvati, nije imala kud.
Reporter uze pita mladog SNS predsednika Skupštine opštine Osečina, u kom svojstvu je visoki gospodin u crnom odelu, koje je bilo samo jedan broj veće. Ovaj nekako razumede pitanje, pa, uz pauzu, odgovori da je to prijatelj Osečine, dilemu razreši sami visoki gospodin, koji je bio do njega, pruži ruku i reče: Ja sam član Predsedništva Srpske napredne stranke! Krenuše dalje, stigoše do štanda na kome bila gajba šljiva i bure sa rakijom, domaćin štanda nategom povuče rakiju iz bureta, iz natege uze da je sipa u čašice, svi uzeše, “ministarka” primi samo čašu vode, okupiše se najvažniji gosti, bi uspešno nazdravljanje za zdravlje i napredak Srbije.
Posle čokoladiranih šljiva prihvatiše se i slatkog od trešanja, “ministarka”, koja naročito interesovanje pokaza za “vinsko jabukovo sirće”, i dalje je bila na “Sve najbolje, prijatno”. Bi i poklona za poneti, za svima je kasnio državni sekretar kulture Lav, koji je teglio kese sa poklonima u obe ruke. “Ministarka” promeni ploču, sve do izlaza uze govori “Dobar dan”, kazuje da je sve lepo i divno.
Pred ulazom u halu je vlasnik “Podgorina voća” davao izjavu za televiziju, šljiva u ovom kraju nije rodila, nabavlja je sa juga Srbija, sa područja Leskovca i Blaca, to će povećati cenu suve šljive. Kad se izjavi televiziji, reporter uze da ga pita, odakle šljiva na Sajmu ako nije rodila, a on reče da je šljiva iz Blaca, njegova je, pozajmio je za potrebe Sajma…
Ispred kamere uze da se vrcka vižljasto ženko u bele odore, to se već ne da opisati, uze pita može li ona na televiziju, nema samo stas, ima i funkciju, potpredsednica Skupštine opštine i predsednica Mladih socijalista Osečine. Sve pozva na svečani ručak, ko kaže da nema para, u restoran “Jančić”, ona je sto broj šest. Pred onaj pano “Jubilarni sajam šljiva”, na ulazu u halu, stale dve plavuše, mora da su okasneli važni gosti, sve se osvrću, i glasno pitaju: Gde je ovde festival?
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
