U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Ovogodišnji pregled televizijskog programa u Srbiji u najvećoj meri deluje kao letopis medijskih manipulacija aktuelne vlasti. Po tome se ne bi mnogo razlikovao od prethodnih izdanja da se nisu desila najmanje tri fenomena. Jedan je u prirodi čovekove psihe, a tiče se ograničenog kapaciteta našeg emocionalnog “kontejnera”.
Opšti utisak koji smo osetili je agresivna apatija, svojevrsna prenadraženost, uz osećaj da je nemoguća svaka vrsta društvene promene. Drugi ključni faktor je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija 15 ljudi. Po svemu sudeći, smrt ovih ljudi bila je direktna posledica korupcije, nemara i nestručno obavljenog posla.
To nas je dovelo do trećeg društvenog fenomena, mirnih protesta studenata širom Srbije i blokada većine fakulteta. Na kraju ove godine, u protestima su se simultano našli studenti, deo srednjoškolaca, prosvetni radnici, advokati i poljoprivrednici. Zajednički sadržalac njihovog nezadovoljstva su neispunjena obećanja i sporazumi koje Vlast ignoriše, pa se obraćaju nadležnim institucijama za zahtevom da obavljaju svoju zakonom određenu funkciju.
Primećujete da na ovoj slici društvenih zbivanja akteri ignorišu predsednika Srbije, smatrajući ga nenadležnim za njihove probleme. Na ovoj slici, ruku na srce, nema ni ovdašnje opozicije, koja u najboljem slučaju trenutno ima zadatak da u institucije dostavi zahteve građana i njihovih organizacija. Prvi put se kao oblik odlučivanja koristi plenum, kao bazični primer protodemokratije u kojem nema predstavnika niti lidera. Budućnost će pokazati kako će se razvijati ovaj pokušaj korenite promene našeg društva, promene sistema koji nas je u najmanje tri navrata od devedesetih naovamo doveo do ćorsokaka liderskog populizma.
Ali sada se vratimo na početak godine, u želji da se podsetimo dosta kaljavog druma naše medijske slike. Da se ne zaboravi.
PREDSEDNIKOV DAN
Prošla godina simbolično je počela kaznom od 15000 evra koju je HRT-u izreklo regulatorno telo u Hrvatskoj zbog reklamiranja čarapa tokom gostovanja Lepe Brene u jednom popularnom TV programu. Brena je, ruku na srce, pred kraj ove godine održala neviđeno posećene koncerte u Zagrebu, od kojih je poslednji otpevala sa polomljenom nogom. Zagreb je bio iznenađen oživljavanjem “Jugonostalgije” kroz Brenin lik i delo.
Dobili smo ove godine i dodatni slobodan dan posle Božića, takozvani Predsednikov dan, za koji sam saznao da je neradan kada sam u ponedeljak otišao da radim jutarnji. Za kraj godine, poklon je još veći i lepši, stambeni krediti za studente. Idemo napred.
Priča o uvodjenju obaveznog vojnog roka pojavljivala se nekoliko puta tokom godine. Predsednik je spavao u kasarni, pekao palačinke vojnicima i žalio se jer ne mogu da izdrže ni stražarsku smenu bez mobilnih telefona. Pink je delovao maskirno roze, bilo da je Željko Mitrović demonstrirao rad dronova bombardera ili ispaljivao minobacačke granate lukom i strelom.
Uveden je i novi običaj – defile šlepera, kamiona i traktora. Počelo je sve izraženije opredeljivanje između Rusije i Amerike. Naročito na televizijama Pink i Happy i Informer. U tom izboru nastala je i predstava “Lucifer” u pozorištu Odeon, a Pink je dobio i pozorišnu scenu, kao antipod neposlušnim dramskim umetnicima koji su često kritikovali vlast.
Održana je i spektakularna prezentacija plana razvoja Srbije do 2027, koja je nazvana “Kvantni skok”. Ulogu vizionara, takoreći našeg Ilona Maska ili Stiva Džobsa (zbog rolke) imao je Vučić, dok nas je Dragana Kosjerina šarmantno provela kroz slike letećih taksija, EXPO kompleksa, delfinarijuma i nacionalnog stadiona.
Početak godine obeležio je i danas nevidljivi doktor Nestorović, čija stranka “Mi” je nastala na Happyju i umrla na Informeru, kada je Nestorović odbio da bude jezičak na vagi i podrži SNS. Tada su se “Mi” pocepali na “Pravi Mi” i samo “Mi”.
ŠTA IMA JOŠ
Stari novi gradonačelnik Šapić patentirao je bilbord kampanju – umesto konkretnih rezultata održao je konferencije bez novinara ispred bilborda. Danas imamo konkretne rezultate, čuvene kružne tokove sa semaforima (samo crveno i žuto), uz nemanjićkoplave autobuse, dinamički i ukinuti red vožnje uz najavu besplatnog prevoza i Beogradske službe bezbednosti. Vau.
Održana je konstitutivna sednica Skupštine Srbije, na kojoj smo saznali da Nada Macura nije najstarija u sazivu. Od tada se u Skupštini uglavnom blokira rasprava i budžet usvaja za 16 minuta bez rasprave. Službeni glasnik vlasti je Informer TV, sada sa regionalnom frekvencijom.
Doneta je i sramna oslobađajuća presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, a ja sam još jednom džabe došao na posao, jer je novi vlasnik “S medije” raskinuo ugovor o produkciji jutarnjeg programa. Danas jedan od oslobođenih, Ratko Romić, traži odštetu od države, a ja ne znam kome treba da postavimo pitanje staro 25 godina – “Ko je ubio Slavka Ćuruviju?”
U međunarodnom izveštaju o monitoringu medijskog pluralizma u Srbiji nismo dobili zeleno svetlo za oblasti kontrole, vlasništva, profita, već su one praktično siva zona našeg društva.
Srbija se delila po još jednom osnovu. Tokom izbora za pesmu za Evroviziju zakrvili su se navijači Breskvice (“Gnezdo orlovo”) i Tejadore (“Ramonda”), samo što se danas toga niko ne seća.
Loše sećanje se u našim medijima i sistematski podsticalo revizijom svih događaja pre Vučića i SNS vlasti. Deveti mart i 5. oktobar su dela stranih službi, pad Miloševića je “izdaja”, a dno je javno pokajanje Lečića pred Šešeljem što je Sloba izručen Hagu. Đinđića su, kako danas kažu, “ubili njegovi”, a otkrivanju Slobine biste u Moskvi prisustvovali su Noćni vukovi.
Tokom predsedničkih izbora u Rusiji, glasači u Beogradu dali su Putinu najmanju podršku u svetu. Putin je u Srbiji osvojio samo tri odsto glasova, za razliku od Hrvatske, gde je dobio 15 odsto, ili Grčke, gde je dobio natpolovičnu većinu.
Policija je započela neuspešnu potragu za dvogodišnjom devojčicom Dankom Ilić, uz neverovatno sramnu medijsku hajku na njene roditelje i rođake, vređanje vlaške manjine, curenje informacija iz policije, smrt jednog od osumnjičenih u pritvoru, po svemu sudeći od batina. Čuli smo mnogo “lakih rešenja”, ali potraga je još bez rezultata.
“RAT UŽIVO”
Svakog dana na bar dve televizije (Vesti i Happy) emituju se višesatne emisije formata “Rat uživo”, gde penzionisana vojna lica, bezbednjaci i “poznavaoci prilika” navijaju za Ruse, dive se moći oružja i prebrojavaju leševe u Ukrajini i Gazi. Bez ograničenja i bez odgovornosti potpuno odsustvo empatije, kibiceri smrti na daljinu.
Tako smo i obeležili 25 godina od bombardovanja RTS, podsetili smo da se radi o zločinu, ali nismo dobili odgovor na pitanje sa spomenika “Zašto”, koje je upućeno onima koji su bacili bombe, ali i onima koji nisu evakuisali ljude iz zgrade. Ovaj drugi deo pitanja po pravilu zaboravljamo da pomenemo, naročito ako će tu jednom, kao i na mestu Generalštaba, nići neki luksuzan hotel.
Od parlamentarnih nastupa u Srbiji pomenuo bih trosatni ekspoze premijera Vučevića, kao novog šefa SNS i šefa megavlade od 31 ministra, od kojih su do kraja godine dva dala ostavke posle smrti 15 ljudi u Novom Sadu.
Na međunarodnom planu, to je svakako odlazak Vučića u Njujork, gde je govorio povodom usvajanja Deklaracije o genocidu. Prvo je u Beogradu održan moleban za uspeh misije, pa se on tamo ogrtao zastavom Srbije i prebrojavao naše i tuđe mrtve. Nismo uspeli, ali smo pobedili, jedan narod, jedan vođa, jedan Sabor.
Usledio je još jedan izborni ciklus na lokalu, a između bojkota, preporuka ODIHR, propuštena je prilika za pobede u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, Milica Zavetnica je završila kao ministarka u vladi, a Boško Obradović kao vlasnik kafane “Jelički vrt”. U velikim gradovima je otkrivena mreža kol-centara vlasti, a mi smo saznali ko je, da izvinite, nadležan da jebe po zatvorima, a ko po Dorćolu.
Policija se bavila spiskom nepoželjih persona u rasponu od NVO aktivista do Severine i Feđe Štukana. Vulin odneo venac na Staljinov grob, a Dačić i BIA, zaokupljeni praćenjem političkih oponenata i gepekovanjem paora i novinara, nisu primetili islamističke teoriste koji su u centru Beograda samostrelom umalo ubili žandarma.
VAĐENJE KINTE KROZ MARKETING
Televizijski događaj svetskih razmera bio je otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Oglasili su se svi branitelji srbstva, taksa za RTS je povećana za 50 rsd, a pare su bačene na reklamiranje emisije “Kapije trijumfa”. Zato danas nikom nije čudno kada na televiziji emitujemo reklame o početku EXPO 2027. Na vreme smo počeli da vadimo kintu kroz marketing.
Umrli su Siniša Pavić i Bora Đorđević, ljudi koji su napravili TV emisiju ili pesmu za gotovo svaku životnu situaciju u Srbiji.
Informer je ponovo imao spektakularno slavlje pod šatorom u Rosićima, sve sa Šešeljem, Dijanom Hrkalović sa nanogicom i Krletom, to mu dođe kao gost na slavi.
Za to vreme, Bajaga na Ušću koncertom spektakularno obeležio 40 godina rada sa Instruktorima. Kad smo kod okruglih brojeva, Pink je obeležio 30 godina postojanja, ili 30 godina šticovanog medijskog kursa, uvek uz vlast. Jubilej vredan divljenja, 100 godina postojanja, obeležio je Radio Beograd. Kuća sa slavnom prošlošću, ali možda nejasnom vizijom budućnosti. Insajder, prvo kao produkcija, a zatim i tri godine kao TV kanal, traje već 20 godina. Ako postoji potpuni antipod Pinku, onda je to ova skupina profesionalaca koja može bez preterivanja da kaže kako je u stanju da postavlja prava pitanja svakoj vlasti u ovoj zemlji. Za to je plaćena veoma visoka cena, jer se onda zamerate svim formalnim ili neformalnim centrima moći. Emituje se na obe zakrvljene kablovske mreže pa je i po tome endemska.
Mića Jovanović Megatrend ponovio je čudo Vaskrsenja svoje visokoškolske ustanove, jer je u istoj nedelji od Ministarstva izgubio, a zatim ponovo dobio licencu za rad. Slavica Đ.D. opravdala je slučaj “proceduralnom greškom”, pa smatram da je to možda najprecizniji opis njenog ministarskog rada. To će se potvrditi i na kraju godine tokom blokada fakulteta, štrajkova prosvetnih radnika i srednjoškolaca. Ministarka sa greškom, proceduralnom, naravno. Sličnu grešku je imao i ministar Toma Momirović zbog blamiranja parizerom, teorijom dva jajeta i jeftinim humusom. Politika na usta ulazi, ali može i da presedne. Toma je dao ostavku, a zatim se teleportovao na nepoznatu lokaciju.
DUPLA KRUNA
Litijum je bio velika TV tema za beskrajne rasprave, od Nedeljica do Nemačke, od Šolca preko Makrona do Rio Tinta i protesta građana nesvesnih kakvu šansu nam nudi eksploatacija litijuma. Predsednik izgleda nije ubedio građane, ali smo postali članica famozne Alijanse za baterije, ma šta to bilo, blago nama.
Tramp je pobedio na izborima, Pinkova reporterka videla je Ameriku, a slavilo se od Informera do Dodikovog štaba. Klicalo se “Trampe Srbine” i najavljeno je “zlatno doba”. Vučić je razgovarao sa Trampom, a prisluškivao je i Ilon Mask, bili smo 10. do 15. po redu za zvanje, što je izazvalo očaj i ljubomoru u regionu.
Do kraja godine smo se dodatno udaljili od Putina, na BRIKS je išao Vulin, a sada je ponovo okej voleti Ameriku, samo što nam je najavila sankcije za NIS. U Siriji su islamisti oborili režim Bašara el Asada, koji je pobegao u Moskvu, kažu to je posledica gubitka podrške Rusije i Irana, koje i mi smatramo zaštitnicima i saveznicima.
Od komunalnih tema bih podsetio na novosadske bisere, koje niko nije uspeo da nadmaši. Elektroprivreda Vojvodine slala je korisnicima odokativne račune, stvoreni su haos i ogromne gužve, koje će kažu biti rešene e-plaćanjem. Penzioneri su očajni, ali istrajni. Drugi, još bizarniji komunalni gaf je hapšenje direktora Gradskog saobraćajnog preduzeća u Novom Sadu zbog učestvovanja u švercovanju više tona kokaina iz Ekvadora. On je takođe kadar SNS, ali i član famoznog Balkanskog kartela. Dupla kruna!
RAVNA ZEMLJA
Onda je u Novom Sadu poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza se mogla videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao empatija i solidarnost.
Za kraj bih samo podsetio na događaj koji je nazvan “Konačni eksperiment”. Ovih dana američki pastor Vil Dafi obratio se na 24 adrese najpoznatijih svetskih ravnozemljaša i 24 pristalice teorije da je zemlja okrugla. Oni na svojim kanalima, blogovima i nalozima na društvenim mrežama imaju milione pratilaca. Odazvala su se samo trojica, koje je Dafi poveo na besplatno putovanje na Antarktik (Južni pol). Praktično su proverili da Sunce ne obilazi oko Zemlje, a samo neki iz ravnozemljaške zajednice priznali su da njihove teorije nisu dobre. Začudo, ipak nisu potpuno odustali od ideje da je Zemlja ravna, samo moraju da smisle novo objašnjenje. Oni koji nisu pristali da se sami uvere na licu mesta, optužili su kolege da su se prodali za 37000 evra, koliko je po osobi koštao eksperiment. Plašim se da danas imamo sličnu situaciju u Srbiji, gde uprkos surovim posledicama ove vlasti, ljudi još uvek žele da veruju da se Srbija okreće oko Vučića.
Ta ravna Zemlja nažalost postoji gotovo isključivo u njegovim svakodnevnim TV nastupima.
Srpski nacionalisti nisu protiv mladosti, ali su svi ovi koji se sad busaju podrškom mladosti vodili hajku i harangu protiv nas dok smo bili mladost, nazivajući nas ultardesničarima, rekao je lider Pokreta 1389 Miša Vacić
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
