Komunalni kup

Sneg prekriva sportski centar „Milan Gale Muškatirović“, izgrađen na špicu dela Beograda koji bismo mogli da nazovemo Donji Dorćol. Ovaj se deo grada godinama unazad zvao 25. Maj, jer je sportski centar upravo nosio to ime, a poslednjih nekoliko godina je postao mesto na kome se odigravao turnir profesionalnih tenisera „Otvoreno prvenstvo Srbije u tenisu“, turnir najniže 250 kategorije u teniskoj industriji, ali ipak nešto što nismo mogli ni da zamislimo da će se ikada dešavati u prestonici Srbije.

Sneg prekriva teniske i druge terene izgrađene oko zgrada centra koje su tokom godina postale simbolom Beograda, a sada su postale predmet spora između porodice Đoković i uprave gradske opštine Stari Grad koja je vlasnik tog centra.

Godinama unazad omladina je tu dolazila da pliva na otvorenim i zatvorenim bazenima, tu su bili tereni lokalnog kluba „Stari grad“, koji je, recimo, bio poznat po sjajnoj školi rukometa. Reporter „Vremena“ je nekada „ratovao“ na tim terenima sa uobraženom ekipom iz centra Beograda za koje je tim Sinđelić sa Vračara zapravo bio simbol predgrađa i seljane kao takve.

Stari grad bio je nepobediv na svom betonu, a nama je tamo bilo nezgodno da igramo jer je stalno duvao neki vetar, a urbana je omladina izvodila vratolomije na BMX biciklima koje su vozili po krovovima sportskog centra.

Od 2009. godine ovaj deo grada jednom godišnje postaje središte. Početkom maja, ovo je teniski centar sveta, jer je naš Novak Đoković odlučio da podrži dovođenje ovakvog turnira kada je firma njegove porodice Femili sport kupila licencu od ATP-a (Asocijacija teniskih profesionalaca). Bili smo uzbuđeni: Novak, koji je već tada bio za nas jedna od najvećih legendi, igraće u svom rodnom gradu, a njegova porodica koja je sprovodila poslovne operacije pod imenom Femili sport bila je formalni vlasnik turnira. Pa, šta fali, mislili smo, kako bi inače moglo da bude, to je logično, oni ljudi najbolje znaju taj posao.

LJUBAV ZA LJUBAV, A SIR…: Naravno, narodnu ljubav prema velikom Novaku prepoznala je uprava na svim nivoima od opštine Stari grad, preko Grada Beograda do Vlade Srbije i Telekoma. Svi su zalegli, svi su se ujedinili, doterane su mašine, izgrađeni su objekti, tereni, postavljene tribine, otvorena Novak kafana, sve je govorilo da se na Rtu Dorćola rađa neki srpski Vimbldon, Flešing medouz i tome slično.

Narod je podržao akciju, išao je na sve mečeve naših, punio tribine. Novinari su izveštavali uzbuđeno, a oni koji znaju sa reketom igrali su novinarski turnir. Organizovane su zabave, pokrenute su VIP lože, dolazila je elita svake vrste, kao i svuda u svetu, da gleda nadmetanje u jednom gospodskom sportu. Jedinstvo naroda, uprave i privatne inicijative bilo je kompletno i nikom nije ni padalo na pamet da pita šta je tu čije, ko šta plaća, ko zarađuje i sve te nebitne stvari.

Beograd je dobio novi super centar koji je vremenom porodica Đoković počela da predstavlja kao tenisku akademiju, Teniski centar „Novak“. Operacije je vodio stric Goran, postavljen je i spomenik u čast našeg šampiona.

Međutim, posle početnog entuzijazma, stvar je splasnula u četvrtoj godini, kada Novak nije mogao da nastupi, pa se ispostavilo da taj događaj zapravo nikoga i ne zanima. Takođe, termin održavanja turnira se poklopio sa nervoznom političkom kampanjom za koju će se ispostaviti da će proizvesti značajne promene na srpskoj političkoj sceni. Dakle, turnir u doba sudbinske kampanje za upravu koja je svim silama i budžetskim novcem podupirala inicijativu i bez Novaka u Beogradu – to je dovelo do kraha i do toga da skoro niko ne ode da gleda te teniske utakmice.

„Doneli smo odluku koja je u ovom trenutku najracionalnija, uzimajući sve uslove u obzir. Hvala svima koji su proteklih godina bili deo ovog događaja i učestvovali u organizaciji. Iza nas su četiri godine tokom kojih je organizacija turnira od strane ATP-a uvek ocenjena najvišim ocenama, a igrači su posebno isticali vrhunske uslove koji su im svake godine omogućeni“, pisalo je u zvaničnom saopštenju kompanije Femili sport.

Iako nikada nije bilo neke značajnije priče u vezi sa ovim događajem, ispalo je da se posle samo četiri godine shvatilo da mi ipak nismo grad tenisa, nismo zemlja tenisa, i, uopšte, da takva vrsta događaja nije nešto što bi ljude animiralo da plate kartu i sede na tribinama. S druge strane, kako nije bilo dodatnih objašnjenja u prvom trenutku, izgledalo je da inicijator ovog turnira, preduzeće Femili sport, nije želeo da se upušta u investicioni rizik bez značajne budžetsko-Telekom injekcije. Naime, pokazalo se da je, na primer, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja u vreme kada ga je vodio Oliver Dulić, bilo široke ruke pa je bilo spremno da turnir pomogne sa gotovo 200.000 evra, a da to knjiži pod kampanju Očistimo Srbiju. To je bila, u kontekstu troškova turnira, polovina nagradnog fonda.

Porodica je obustavila organizaciju turnira, ali je ostala na Dorćolu i danas, godinu i po dana pošto to više nije mesto na kome se odigrava profesionalni turnir, „Milan Gale Muškatirović“ je zapravo Teniski centar „Novak“ koji je deo Teniske akademije „Novak“ i sve pod upravom preduzeća Femili sport. Na internet stranicama Akademije i Centra prikazani su tereni, teretane, restoran, spa centar, fontane itd. Od jednog SRC 25. maj sada imamo dva centra i spor između vlasnika MGM i TCN oko toga ko je vlasnik čega, ko kome duguje i zbog čega.

Kada je pukla tikva između do juče ultimativne DS vlasti i preduzetničkog dela porodice Đoković, setilo se u upravi gradske opštine Stari grad da bi trebalo da se vidi ko je tu šta zidao, ko je izdavao dozvole, da li postoje dozvole, kolika je razmera divlje gradnje i da je na kraju potrebno raskinuti ugovor sa Femili sportom na štetu Femili sporta. Sada smo saznali pojedinosti tog „javno-privatnog“ partnerstva koje je objavila Politika.

KO JE ŠTA I KOME: Republika i grad su 2009, pred Univerzijadu, uložili oko 1,5 miliona evra u uređenje SRC „Milan Gale Muškatirović“. U maju je na teniskim terenima tog sportskog centra održan ATP turnir Serbia open, u organizaciji Femili sporta. Nakon turnira, ta firma ostaje na teniskim terenima, premda nema ugovor o zakupu sa opštinom Stari grad. Račune nastale u tom periodu, navodno, izmirio je MGM. Femili sport u januaru 2010. potpisuje sa opštinom ugovor o zakupu dorćolskih terena na deset godina. Godišnja renta je utvrđena na 75.000 evra. Radna grupa je, kako piše u ugovoru, privremeno konstatovala da je Femili sport do jula 2009. u terene uložio 190 miliona dinara, to jest oko dva miliona evra. Bilo je predviđeno da veštaci do 31. marta 2010. ispitaju obim investicija te firme, posle čega bi se odredilo da li ona nešto duguje. Ali, kako tvrde u opštini, Đokovići veštacima nikada nisu dozvolili pristup.

Krajem prošle nedelje opština je, napokon, tužila pred Privrednim sudom u Beogradu kompaniju porodice Đoković, pa ćemo sada svi čekati da vidimo da li će se spor rešiti na sudu ili nekakvim vansudskim poravnanjem.

U međuvremenu, Đokovići su zaboravili na Dulića i druge dobročinitelje i okrenuli se novoj sili, pa smo videli da su bili dragi gosti na proslavi jubileja Srpske napredne stranke u Beogradskoj areni. Ovim su pokazali da vrlo dobro znaju kako „funkcioniše mehanizam“ podrške preduzetničkim inicijativama u Srbiji, a na ovoj je vladi da pokaže da to jedno s drugim nije povezano.

Nedavno smo čuli da „Đokovići grade hotel na Kopaoniku“, koji je bio stara baza porodice, a i ranije je bilo najava njihovih značajnih investicija koje su na kraju ostale u nivou najave. Sećamo se obnarodovane izgradnje akademije tenisa u Kragujevcu i spora koji je ta inicijativa imala sa lokalnom zajednicom koja je štitila svoja prava na postojanje zelene površine, a ne privatnih teniskih terena. Takođe, setićemo se i velikih najava dovođenja gigantskih investitora koji će doći u Srbiju samo zato što vole našeg Novaka. Od toga nije bilo ništa, kao što znamo.

S druge strane, poslovi naših uspešnih sportista ili umetnika (kao što je Emir Kusturica, na primer) zavređuju detaljnije i opsežnije istraživanje jer su neka vrsta fenomena u Srbiji. Na ovom mestu ćemo samo podvući dve uočljive „prakse“ koji su se pokazale i na slučaju Đoković i na slučaju Divac i na slučaju Kusturica: prvo, naši heroji veruju da bi oni trebalo da budu na neki način povlašćeni u biznisu jer su nam toliko radosti doneli u životu svojim delom, pa političari hrabre to osećanje ne bi li se sami ogrebali za deo slave koju velikani sporta ili umetnosti nose; drugo, „naš narod“ te ipak najviše voli kada te gleda samo na televiziji, a kada heroji siđu na ulicu, onda „naš čovek“ vidi da ovaj niti ima krila niti bljuje vatru, da je čovek koji želi da nešto još uradi i onda se javi neko čudno osećanje prkosa i mržnje prema dojučerašnjem idolu, koju opet koriste političari da sada stanu u odbranu „javnog interesa“ jer je to iznad svakog nacionalnog heroja.

Voleli bismo da nas razrešenje vlasničkog zamešateljstva nad gradskom imovinom u slučaju nekadašnjeg SRC 25. maj demantuje u ovakvom viđenju i da se pokaže snaga institucija. Navijamo za njih kao i za Noleta!