Formiranje Oružanih snaga Kosova, bilo da odluka o tome bude doneta u parlamentu u Prištini 14. decembra ili ne, u suštini neće ništa promeniti, pošto Kosovo praktično već ima svoju vojsku, samo pod formom bezbednosnih snaga, pa čak i ministarstvo odbrane. Ali ta odluka će svakako doprineti jačanju tenzija sa Srbijom, odložiti dijalog i donošenje rešenja za Kosovo, a to je nešto što u ovom trenutku odgovara i Hašimu Tačiju zbog skoro otvorenog sukoba sa premijerom Ramušem Haradinajem i Aleksandru Vučiću usled svega što se dešava na unutrašnjem planu i na Kosovu i u Srbiji.
ZVECKANJE ORUŽJEM: Odlaganju dijaloga već je doprinela odluka Kosova o povećanju taksi od 100 odsto na robu iz Srbije, gde je oko toga napravljena medijska pompa, sa sve Vučićevim „obraćanjem naciji“ i teatralnim „srceparajućim“ sastancima sa Srbima sa severa Kosova, a potom i „igrokazom“ sa protestima u Kosovskoj Mitrovici. Jer, praktično nikakve odluke na tim sastancima nisu donete, osim što su gradonačelnici četiri opštine na severu podneli ostavke na funkcije, ali izgleda samo medijima pošto ih nisu zvanično uputili vlastima u Prištini, na čijim izborima su izabrani. To je, kako se čuje, jedino uradio gradonačelnik Zubinog Potoka Stevan Vulović, koji slovi kao „jastreb“, pa je zbog toga bio kritikovan iz Beograda.
Srbima sa severa, za koje se tvrdi da su zbog taksi dovedeni na „ivicu humanitarne katastrofe“ (citat premijerke Ane Brnabić), stalno se servira priča kako će buduća vojska Kosova da ih „porobi“ i natera na novi egzodus. Slično je bilo i sa tvrdnjama da će to učiniti specijalne jedinice policije ROSU ukoliko dođu na sever, što je, kako je stalno isticano, zabranjeno Briselskim sporazumom. No, te jedinice su tu dolazile u više navrata, hapsile razne ljude uključujući i direktora vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, išle i u demonstrativni obilazak brane i jezera Gazivode, sa sve Tačijem – i nikom ništa. Niti se ko od Srba iselio, niti je bilo „novih ‘Bljeskova’ i ‘Oluja’“ (citat Vučića, koji su često papagajski ponavljali Đurić i neizbežni ministar odbrane Aleksandar Vulin).
Zato, ukoliko bude formirana kosovska vojska, verovatno sem propagande za unutrašnju upotrebu, nikakvih drugih dešavanja neće biti osim… E, to osim moglo bi se desiti ukoliko Srbija počne da primenjuje Rezoluciju 1244 gde stoji da Kosovo nema pravo na vojsku. To piše i u Vojnotehničkom sporazumu iz Kumanova, ali je Kosovo potom dobilo Kosovski zaštitni korpus koji je potom prerastao u Bezbednosne snage Kosova, a Srbija je preko toga olako prešla, kao što je i primorana da ne ispuni odredbu da na Kosovu ima do 1000 vojnika i policajaca.
„Nadam se da nikada nećemo morati da upotrebimo svoju vojsku, ali je to u ovom trenutku jedna od opcija na stolu, jer ne možemo da gledamo novo etničko čišćenje i nove oluje iako premijer Albanije Edi Rama na njih poziva“, upozorila je nedavno Brnabić, pa se potom „prala“ od te izjave, tvrdeći da je rečenica izvučena iz konteksta. Verovatno ju je Vučić „izribao“ jer je izgovorila nešto što nije smela.
SCENARO ZA IGROKAZ SA PUCANJEM: A šta ako Srbija stvarno upotrebi svoju vojsku i policiju i zauzme sever Kosova uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice i tako se brzinski primeni ideja o razgraničenju? To je, naravno, najmanje verovatna mogućnost, ali u praksi i te kako sprovodiva. Ali, kad je već bio „igrokaz sa pevanjem“ – koncert Cece Ražnatović u Kosovskoj Mitrovici – doduše, slabo posećen – zašto ne bi bilo i „igrokaza sa pucanjem“?
Šta bi se desilo kad bi Srbija, na primer, koristeći odredbe Rezolucije 1244, jedne noći poslala 1000 svojih vojnih specijalaca i pripadnika Žandarmerije i SAJ-a da krišom, preko Kopaonika s jedne i iz pravca Novog Pazara i Raške s druge strane, uđu na sever i uspostave graničnu liniju, praktično front, a njima se pridruže domaći Srbi? Kosovska policija i Bezbednosne snage ne bi imale nikakve šanse da im se suprotstave, niti bi mogle uspeti u kontranapadu. Šta ako bi, na primer, Kfor (a to je praktično NATO) dobio signal da se ponaša poput Unprofora kada su hrvatske snage u januaru 1993. godine napale RSK na području Maslenice i Ravnih kotara, ili u maju 1995. izvele akciju „Bljesak“ u Zapadnoj Slavoniji, i postane samo posmatrač, iako mu je zadatak bio da spreče sukobe? Ideja o razgraničenju, koju su podržali neki svetski krugovi, tako bi mogla da zaživi, a Kfor da se samo povuče unazad i stane između dve strane.
To sve, naravno, najviše zavisi od „miga“ SAD, ali šta se sve dešava na tajnim ili polujavnim susretima i sastancima raznih međunarodnih predstavnika sa Tačijem i Vučićem i šta se sve dogovara, nemoguće je znati. Ideja o razgraničenju tako bi bila oživotvorena, to bi donelo poene i Vučiću, ali i Tačiju, jer bi mogao da „smakne“ Haradinaja sa vlasti, a onda objasni da na severu ionako nema Albanaca i da će zauzvrat da pregovara o dobijanju delova Bujanovca i Preševa. Pa se onda upriliče neki pregovori i mirovna konferencija – i kraj.
Sve ove pretpostavke su, naravno, hipotetičke, ali su u praksi ostvarive. Pogotovo što bi odluka o formiranju kosovske vojske mogla biti inicijalna kapisla.
Za tu odluku, međutim, potrebni su i glasovi Srba u parlamentu u Prištini, ali nije isključeno da se i to desi, Srpska lista je ionako koalicioni partner kosovskih vlasti. Ne treba zaboraviti da je Haradinaj za premijera izabran zahvaljujući glasovima poslanika Srba, pod apsolutnom kontrolom Beograda. A iz Beograda su prethodno stizale poruke o Haradinaju krvniku, zločincu, monstrumu… „Odsekao je glavu bebi od dve nedelje i ubacio je u lonac sa pasuljem, pa rekao roditeljima: Sad imate meso“, pročitao je svojevremeno Đurić na konferenciji za novinare. Bez obzira na sve ovo, poslanici Srpske liste glasali su za izbor Haradinaja za premijera, sigurno ne svojom voljom, nego naredbom iz Beograda. Zato ne bi trebalo da čudi i da ne spreče odluko o stvaranju Oružanih snaga Kosova.
To bi moglo doneti i nova radna mesta za Srbe, jer je Tači odavno rekao da mu je cilj da u oružanim snagama bude najmanje 10 odsto Srba. Sudeći po onom što se desilo sa Kosovskom policijskom službom i Bezbednosnim snagama Kosova, to će lako ostvariti, jer je odziv Srba u te dve formacije bio zadovoljavajući – primljeno ih je onoliko koliko je projektovano.
Inače, postojeće Bezbednosne snage Kosova imaju 2500 pripadnika i još 800 u rezervnom sastavu. Prema ranijim informacijama iz obaveštajnih izvora, ukoliko bi bezbednosne snage prerasle u vojsku, formirala bi se dodatna tri bataljona od po 700 vojnika (ojačani bataljoni, u odnosu na iste formacije u Srbiji i zemljama okruženja) i bili bi smešteni u Prištini, Peći i Gnjilanu. Time bi Oružane snage Kosova brojale približno 5000, a to je broj sa kojim su baratali prištinski mediji. Vojska Kosova imala bi, prema istim izvorima, oko 3000 rezervista.
Sada sve, naravno, zavisi od SAD, koje su se izjasnile da daju podršku formiranju kosovske vojske, za razliku od prošle godine, kada su se tome usprotivile. Da će SAD imati ključnog uticaja i na buduće odluke Srbije, ne treba ni sumnjati.
Da se SAD spremaju za podršku, ukazuje i činjenica da su Kosovu isporučena 24 blindirana vozila „hamer“ (u žargonu poznati kao „hamvi“), prvi kontingent od ukupno 51 koje je kosovska vlada kupila ugovorom iz jula. Za prodaju te vrste borbenih vozila potrebna je saglasnost države, što je bio jasan signal da su SAD dale „zeleno svetlo“ formiranju vojske.
Ne treba, međutim, zaboraviti i da su SAD Srbiji proteklih godina donirale više desetina „hamera“, koje koriste specijalne jedinice. Pre toga su, u martu 1999. godine, imale i „nevoljnu donaciju“ – kada je uoči bombardovanja oteto više desetina u narandžasto obojenih „hamera“ Verifikacione misije OEBS. Te „hamere“ je uzela Jedinica za specijalne operacije.
