Iako je prvog marta predsednik opštine Brus Milutin Jeličić podneo ostavku, u utorak 5. marta tabloidi su javili da u Skupštinu opštine Brus ostavka još nije stigla, uz spekulisanje da bi naredno zasedanje na kome bi o njoj moglo da se raspravlja trebalo da bude održano tek za tri meseca.
Zašto je Jeličić podneo ostavku? Gledajući izjave zvaničnika i čitajući pojedine medije, ne dobija se jasna slika. Kako piše u tekstu ostavke, Jeličić je odstupio sa mesta predsednika opštine da bi zaštitio predsednika Aleksandra Vučića:
„Zbog hajke koja je orkestrirano organizovana u poslednjih godinu dana od opozicije i bukača i koja se koristi isključivo u političke svrhe i protiv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića (…) podnosim ostavku na funkciju predsednika opštine Brus i vraćam mandat koji sam dobio za poverenika opštinskog odbora SNS u Brusu. Takođe, zamrzavam članstvo u mojoj stranci. Slučaj zbog kojeg sam na sudu desio se dok ja još nisam pristupio Srpskoj naprednoj stranci i tada to opoziciji nije bilo zanimljivo. Problemi su nastali onog trenutka kada sam se učlanio u SNS jer se ovaj slučaj iskoristio za direktan napad na predsednika države i urušavanje stranke kojoj pripadam.“
Ovako kaže Jeličić. Onaj Kome Je Uvek Bilo Najteže kaže da je Jeličić u pravu: „Oni su mene optuživali, i tu je Milutin Jeličić u pravu, oni nisu uopšte njega optuživali, nego mene. I tu kampanju vodili, tu nije slagao ništa, nego se vi pravite naivni ponekad“, rekao je Vučić 2. marta na RTS-u.
GDE SU BILE SNS DAME
U tom intervjuu, Vučić je – naravno, ne pominjući da šta je taj „slučaj zbog kojeg je Jeličić na sudu“ – rekao da su unutar SNS-a bile dve struje: jedna koja je htela „da se više ne popušta pred napadima na raznim televizijama za koje govore da su moje i naše, a u stvari po ceo dan vode kampanju protiv nas razni prevaranti i lažovi“, i druga, „najveći deo žena iz SNS-a“ i „četiri dame iz vrha SNS-a“ koje su tražile „da ovaj čovek podnese ostavku dok se ne završi sudski postupak“. Vučić se, prema sopstvenim rečima, priklonio ovoj drugoj struji (ko je, pobogu, bio u prvoj?) uz napomenu da Jeličić „dela koja mu se pripisuju nije počinio u vreme SNS-a, već kad je bio DOS-ovac“.
Javnosti je poznato šta su „dela koja se pripisuju“ Jeličiću – višegodišnje seksualno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje prema bivšoj sekretarici Mariji Lukić, za koje je optužen pred Osnovnim sudom u Brusu (kao i prema drugim ženama, za šta, međutim, nije optužen). O tome kako ju je Jeličić proganjao i seksualno je uznemiravao Marija Lukić je govorila u emisiji „Život, priča“ na TV Prvoj u sredu 27. februara, što građani Brusa nisu mogli da gledaju, jer je Jeličić izdejstvovao da se celom Brusu ukine kablovski signal tako što je isključena struja u Domu kulture u kome se nalazi emisiona tehnika lokalnog kablovskog operatera.
Stoga – ponovo – zbog čega je Jeličić podneo ostavku? Ako je zbog toga što je informacija da je seksualno uznemiravao zaposlene žene u opštini izašla u javnost, onda je ostavku trebalo da podnese još pre godinu dana, kada je Marija Lukić prvi put o tome javno progovorila. Ako je zbog optužnice, onda je ostavku trebalo da podnese još u oktobru prošle godine, kada je Osnovno tužilaštvo u Kruševcu podiglo optužnicu protiv njega. Ako je pak zbog početka suđenja, onda je trebalo da podnese ostavku u novembru, kada je zakazano prvo ročište, ili u februaru 2019, kada je, napokon, to prvo ročište i održano (doduše, zatvoreno za novinare), nakon nekoliko odlaganja. Gde su bile „četiri dame iz vrha SNS-a“ godinu dana? Gde je godinu dana bio Onaj Kome Je Najteže, šta je sa svim onim silnim najavljivanim „gvozdenim metlama“ i „provetravanjima“ SNS-a od kojih ništa nije bilo? Zlobnici bi rekli da je na kraju ispalo da je Jeličić podneo ostavku zbog toga što je cenzurisao jednu emisiju za opštinu Brus, a to je, izgleda, najveći no-no – zna ko je inače zadužen da ukida emisije i skida ih sa programa.
VRUĆA KAFA
Iako deluje da je „lov“ na Jeličića otvoren – režimski tabloidi su 1. marta, kao po komandi, krenuli da se sladostrasno utrkuju ko će više da napiše o ovom slučaju – koliko je poznato, on još uvek nije izbačen iz SNS-a, a pomenuti tabloidi (plus „Blic“, koji je prvi počeo da piše o Jeličićevim žrtvama), kao maca oko vruće kaše obigravaju oko jedne druge krivične prijave protiv Jeličića – da je kao predsednik opštine dao nalog da se falsifikuju službene isprave kako bi se sprečilo rušenje nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika: svi pišu o svemu što je Jeličić ikad uradio, ama o ovome – jok.
Jeličić ima nepunih 57 godina i na čelu je Brusa, sa prekidima, skoro 20 godina. Bio je predsednik opštine u dva mandata (2000–2008), bio je narodni poslanik u dva mandata (2004–2007. i 2008–2012), sve kao kadar Nove Srbije Velimira Ilića, a na mesto predsednika opštine Brus ponovo je došao 2015, nakon raspada koalicije oko SNS-a.
Kako je NIN pisao u maju 2001, Jeličić je prvi put postao predsednik opštine Brus tako što je, kao kadar Nove Srbije (i uprkos tome što je Nova Srbija bila deo DOS-a, pobednika republičkih izbora 2000), formirao opštinsku vlast sa SPS-om i JUL-om. Tada je predsednik opštinskog odbora DS-a izneo optužbu da mu je Jeličić pretio kako je „o svemu obavestio Velju Ilića“ i da će „doći momci iz Čačka da mu polome kičmu“.
U tom tekstu NIN-a navodi se i da su odbornici iz redova DOS-a pisali Vladi Srbije o novom predsedniku opštine: da se protiv njega vodi krivični postupak jer se „osnovano sumnja da je sredinom 1999. godine proizveo skoro 10.000 litara votke u svojim pogonima, a na njih stavio etikete i zatvarače baltik votke PIK ‘Takova’ iz Gornjeg Milanovca“; da je 1999. godine uslovno osuđivan zbog zloupotrebe službenog položaja; da je 1997. uništio kompletnu dokumentaciju o poslovanju svog preduzeća Panikop; da postoji zapisnik MUP-a Kragujevac, u kome piše da su lozovača i šljivovica, čiji je proizvođač firma Panikop, imale falsifikovane akcizne markice…
Ovo za akcizne markice se ponavlja i 2003. godine: javnost saznaje da su dva policajca optužena da su primili mito od predsednika opštine Jeličića. Kako su pisali mediji, policajci su došli u Jeličićevu firmu Panikop, doneli njegov proizvod, flašu lozovače, pokazali mu da lozovača ima falsifikovanu akciznu markicu i tražili od njega 3000 evra da „zaborave“ stvar. Prema istom izvoru, tada su policajci „poučili“ Jeličića da rakiju izveze na Kosovo, da će oni da obezbede da roba prođe punkt u Merdaru bez evidencije i kontrole, te da je posrednik u ovom poslu „spustio“ cenu mita na 1500 evra, koje je Jeličić isplatio u selu Ravni.
MILIONI I KAMIONI
Jedna od konstanti tokom ovih dvadesetak godina je neprestano Jeličićevo najavljivanje famoznih 150 miliona evra koje će uložiti investitor iz Nemačke. U februaru 2003. godine Jeličić prvi put najavljuje nemačkog investitora, koji će uložiti 150 miliona evra za izgradnju dva hotela sa četiri zvezdice, sistem gondolskih žičara, eksploataciju termomineralnih izvora… U martu iste godine mediji pišu da je potpisan i ugovor, da su partneri dve nemačke firme iz Minhena
(MBB UMVELSISTEME i Valter Bau AG), a Jeličić najavljuje i velike infrastrukturne radove – rekonstrukciju puta od Pojata do Brusa, gradnju ćićevačke zaobilaznice, osposobljavanje i modernizaciju aerodroma u Rosuljama…
Nakon izbora u decembru 2003, Jeličić postaje narodni poslanik u Skupštini Srbije na listi Nove Srbije, a samo nekoliko meseci kasnije, u martu 2004, javnost saznaje da za „posao stoleća“ zapravo nije bio potpisan ugovor nego predugovor, pa Jeličić ponovo izjavljuje da je „za turizam na Kopaoniku zainteresovana jedna velika nemačka kompanija“, i već sve isto kao i prethodne godine.
U februaru 2006. Jeličić kaže da će „uprkos pričama“ gondola biti izgrađena i da za nju postoji projektna dokumentacija, a u decembru 2007. da će u projekte izgradnje turističkih centara na Kopaoniku biti uloženo „oko 150 miliona evra“ i da su „već pronađeni domaći i strani investitori“, da bi 11 godina kasnije, u maju 2018, na TV Kopernikusu izjavio da u Turističkom centru Brzeće „očekujemo izgradnju gondole, gde će Bela reka 1 i 2, naše najveće i najduže staze na Kopaoniku, jednom progledati, a time će i 10.000 turista koji se nalaze u Brzeću moći da koriste te ski usluge“.
TEFLON PREDSEDNIK
I kao što SNS nije bio gadljiv na silne krivične prijave koje je tokom svoje karijere Jeličić podobijao, tako nisu bile gadljive ni druge stranke koje su pre SNS-a bivale na vlasti. U oktobru 2004, Jeličić na lokalnim izborima u Brusu osvaja 70 odsto glasova, a u februaru 2006. opštinski odbornici iz DS-a ponovo teško optužuju Milutina Jeličića. On je, tvrde, zaposlio 70 ljudi u opštinskoj administraciji i javnim preduzećima, troši velike pare na službena putovanja, troši milione iz opštinskog budžeta „na fantomske projekte“, progoni političke neistomišljenike, a radna mesta i druge privilegije deli svojim rođacima i najbližim prijateljima, ima pozamašan kriminalni dosije a sudstvo ne reaguje, da se svi radovi u Brusu izvode bez tendera…
Početkom 2007. Jeličić ucenjuje Velimira Ilića i kaže da će, ukoliko ne dobije poslanički mandat, napustiti Novu Srbiju: „Velja mi je rekao da je razgovarao sa Vojislavom Koštunicom i da je zauzet stav da niko od gradonačelnika i predsednika opština ne može da dobije mandat, pošto je Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa saopštio da su ove dve funkcije nespojive. Nemam ništa protiv toga da se držim zakona i Ustava, ali i zakon i Ustav treba da važe za sve, a očigledno je da ne važe, jer su druge stranke dodelile mandate gradonačelnicima i predsednicima opština“, priča tada Jeličić „sa puno gorčine“, kako piše „Politika“.
Nekoliko dana kasnije, iz DSS-a odgovaraju: Velimir Ilić svakog izgurao za predsednika opštine „ako se ima u vidu koliko je Ministarstvo za kapitalne investicije uložilo novca u opštinu Brus i koliko je Velimir Ilić svog ugleda i dragocenog vremena izdvojio da bi jednog crnoberzijanca ispromovisao za prvog čoveka u Brusu. (…) Tvrdnja Jeličića da želi poslanički mandat zbog interesa Brusa čista je demagogija, jer je on duboko zagazio u kriminalne vode i mandat mu je potreban da bi ga imunitet zaštitio od krivičnog gonjenja, pa je sasvim razumljivo što je Velimiru Iliću nudio ostavku na mesto predsednika kako bi se poslaničkim imunitetom zaštitio od robije“, saopštio je tada DSS.
Par dana kasnije direktor JKP „Rasina“ Vukajlović optužuje Jeličića da je falsifikovao službenu ispravu u kojoj on, direktor, navodno podnosi neopozivu ostavku. Vukajlović tada na konferenciji priča da je na osnovu „nepostojećeg klizišta“ privatna firma „Velika Morava“ dobila 31 miliona dinara: „Ovakvom lažnom odlukom izbegnut je javni tender i onemogućeno JKP ‘Rasina’ da te radove izvede za 3.605.957 dinara“, rekao je Vukajlović.
Nekoliko meseci kasnije Vukajlović – i dalje kao direktor JKP „Rasine“ – u avgustu 2007. podnosi krivičnu prijavu protiv Jeličića, nakon što su „Rasina“ i opštinska komunalna inspekcija utvrdile da Jeličićeva privatna firma Panikop krade vodu, odnosno nelegalno troši vodu sa gradskog vodovoda, čime je JKP „Rasina“ oštećena za 6,95 miliona dinara. „To su političke igre, koje nemaju veze sa stvarnošću“, izjavljuje Jeličić. Inače, Jeličić je tek u novembru 2018. preneo upravljačka prava kompanije Panikop iako je to bio dužan da uradi još 2010, kada je na snagu stupio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. I Agencija je podnela krivičnu prijavu protiv njega u maju 2018, jer nije prijavio sve podatke o imovini.
Na izborima u maju 2008. godine Jeličić ponovo postaje poslanik na listi DSS – Nova Srbija. U novembru 2009. mediji objavljuju da Jeličić ima najskuplji automobil od svih narodnih poslanika – BMW X5. Jeličić odgovara da je oduvek vozio skupe automobile, da je rata koju plaća 540 evra, da je i pre ulaska u politiku imao privatnu firmu, da je pare pošteno zaradio, da je tužilac odbio krivičnu prijavu po kojoj je on oštetio opštinski budžet za 40 miliona dinara i da su ga gonili „iz političkih razloga“.
PAPIRI U INTERESU MARODA
Nakon izbora u maju 2012, Nova Srbija ostaje bez vlasti u Brusu, a u oktobru iste godine Milutin Jeličić je uhapšen zbog sumnje da je 2006. godine „zloupotrebio službeni položaj u vezi s izgradnjom kuća oštećenih klizištima“ pod sumnjom da su on i još dvojica uhapšenih oštetili Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije za nešto više od 223 hiljade evra.
U martu 2015. dolazi do promene vlasti u Brusu zbog raskola u lokalnom SNS-u. Jeličić ponovo dolazi na mesto prvog čoveka opštine, i nekoliko meseci kasnije analizira stanje na RTV Brus: „Nisam baš zadovoljan, moram da priznam, jer sam mislio da uradim više, s obzirom da se u međuvremenu i zakonska procedura iskomplikovala. Ti zakoni su se izmenili na štetu investitora jer mnogo više se traži papira i dozvola i saglasnosti, nego kad sam bio na vlasti pre 4 godine, odnosno pre 7 godina kad sam bio predsednik opštine. Jer, tada sam stvarno radio punom parom, a ti papiri, ono što se nije sredilo odmah, radilo se u hodu, tako da nisu bile tolike zabrane, nisu bili toliko veliki prekršaji da nešto odradiš a da nema dozvolu, a zna se, kad se radi u interesu naroda, u interesu građana naše opštine… Međutim, u međuvremenu zakoni su se iskomplikovali tako da sad bilo šta da krenete da radite, ako nemate dozvolu, ako nemate svako papirče, neko može da vam napiše krivičnu prijavu, i onda treba da odgovarate za nešto što nije baš u redu, ali šta da se radi, šta je tu je.“
U aprilu 2016. Jeličić osvaja 53,4 odsto glasova na lokalnim izborima u Brusu. U januaru 2017. Velimir Ilić – nezadovoljan što ga Vučić već sedam meseci „zavlači“ za mesto direktora Koridora – izlazi u javnost sa poznatim fotografijama ministra Zlatibora Lončara u društvu pripadnika zemunskog klana, a u avgustu Jeličić napušta Novu Srbiju i ceo opštinski odbor NS-a iz Brusa prelazi kolektivno u SNS.
Velimir Ilić je to prokomentarisao u internet-intervjuu datom za Balkan Info: „Samo ako si SNS, zaštićen si i svi tamo trče da se zaštite. Svi lopovi trče na jedno mesto da se zaštite. Mene zove predsednik Brusa i kaže ‘znaš šta, prop’o sam, najeb’o sam ako ne potpišem pristupnicu, uhapsiće me odma’, našli mi ovo, našli mi ono’. Pa što si krao, brate?“
