foto: a. anđić
„On je politički mrtav“, kaže dvadesettrogodišnji Hendrik komentarišući ponašanje Tomislava Nikolića. Zatim se brzo ispravlja ne bi li dao nešto drugačiju procenu: „Štrajkom glađu i žeđu zahtevati izbore… da neko to danas uradi u Nemačkoj, njegova politička karijera bi bila završena istog trenutka.“
Hendrik Johaneman studira političke nauke i portugalski jezik na Univerzitetu u Frajburgu. On i njegov drug Fabijan Hinc (21) došli su da posete Srbiju na nekoliko dana. Fabijanu ovo nije prvi put, već je ranije dolazio u Beograd. On pohađa političke nauke i islamske studije na istom univerzitetu. Iako veoma mladi, obojica su iznenađujuće obrazovani i upoznati sa ovdašnjom situacijom. Malo je stvari o kojima ne možete da razgovarate s njima. Dok „prelistavamo“ njihov boravak ovde, stalno se vraćaju na miting Srpske napredne stranke i kasnije ponašanje njenog lidera. Naime, insistirali su da odu na opoziciono okupljanje i vide kako to izgleda. Puni su utisaka. „Uznemiravajuće je što na ulici možete da kupite majice sa likom Ratka Mladića. Čudno je što za vreme mitinga pijete pivo. Još čudnije što političari na bini čitaju pesme. Sve to tako malo podseća na pravi politički miting“, smatra Fabijan. Dodaje da, poredeći sa Nemačkom i uopšte zemljama Evrope u kojima je proveo neko vreme, kod nas sve deluje „mnogo emotivnije, da ne kažem iracionalnije. Mi, recimo, ne bismo na protestu protiv vlasti vikali ‘lopovi lopovi’. Mada teško i da bismo uopšte obratili toliku pažnju na skup opozicije, a da nisu izbori za koji dan ili nešto slično.“ Hendrik kaže da se nije osećao prijatno na protestu. „Plav sam, mršav, a i vidi se da sam stranac. Ti ljudi su mi delovali veoma ljuto. Atmosfera mi se činila napetom, agresivnom, kao da je mnogo ljudi bilo spremno, sudeći po izrazima lica, pokretima, da primene nasilje.“ Primećuju, takođe, da su ogromna većina prisutnih bili muškarci. „A ti ljudi i ti političari su sada za Evropsku uniju, je li tako?“, pitaju obojica sa polusmeškom.
U nekom trenutku, razgovor ponovo skreće ka Tomislavu Nikoliću. Tražim da mi kažu šta ih do te mere čini zbunjenim. Obojica vrlo jasno objašnjavaju o čemu se radi. „On (Tomislav Nikolić) ne vodi razgovor, ne nudi argumente. On gladuje. U demokratskom društvu gde se danas znaju pravila, gde postoji ustavni okvir, lider najjače opozicione partije bori se za svoje ideje, ne racionalno, ne pragmatično, već na takav način! To ne dolikuje ozbiljnom političaru. Kako neko može sutra da mu veruje, da ima poverenja da će se on ponašati racionalno, da će se za svoje ideje boriti argumentima, a ne drugačije?“
Fabijan dodaje: „U pitanju je ucena sopstvenim telom. Gde je tu politička kultura?“ Ćutimo nekoliko trenutaka i mi iz Srbije i oni iz Nemačke, a onda „odemo“ u neke lakše i vedrije teme. Bar na neko vreme.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
