Ko nas sve voza

Fali još da se kaže kako je sve organizovao Aleksandar Vučić da bi sišao u Nemanjinu ulicu i razrešio sve probleme. Samo – to se još nije dogodilo tokom višednevnog protesta dela taksi vozača u Beogradu.

Taksisti Beograda traže od države da sprovede zakon i da zabrani kompaniji Kar go tehnolodži da se bavi taksi prevozom. Ljudi iz Kar goa odgovaraju da se oni ni ne bave taksi prevozom i da ne učestvuju u prevozu putnika, a najavljuju do kraja ove godine još više vozila u svom sistemu i još više skupocenih limuzina. Zbog toga su stanovnici i posetioci Beograda svakog radnog dana po nekoliko sati blokirani u centru grada jer na stotine taksi vozila blokira saobraćajnice oko zgrade Vlade Srbije u Beogradu, a i cela Srbija na svim TV stanicama gleda „obračune“ predstavnika taksi udruženja i predstavnika softverske kompanije Kar go i istoimenog NVO.

Tu se neumorno objašnjavaju ko to ima, a ko nema pravo da vozi ljude po Beogradu. Umešani su i ministri iz Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić i Branko Ružić, pomenut je brat predsednice Vlade Igor Brnabić (mada se sa tim brzo završilo), „prozivana“ je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva i saobraćaja, pojavljivali su se različiti stručnjaci iz oblasti saobraćaja da nam objasne kako Kar go nije firma koja se bavi prevozom putnika…

Na kraju dana, podigla se ogromna prašina, pale su teške reči, a čini se da je malo kome jasno čemu sva ova galama i ko je tu u pravu. Analiza onoga što je rečeno, zahteva taksista i argumentacije Kar goa pokazuje da je reč, kao i u većini slučajeva, o podeli unosnog kolača i nemogućnosti da strana koja ima monopol prihvati da se i neko drugi uključio u to tržište i vidi njegove potencijale u većoj meri nego oni koji su na ulicama, „za đevrekom“ (kako sami taksisti zovu svoj posao – „vrtim đevrek“) decenijama unazad.

Sukob je oko podele novca, a argumentacija je u ravni sprovođenja i kršenja zakona: ni jedna ni druga strana nisu pričali „o parama“, odnosno, o kolikoj je zaradi reč, nego o tome ko je veći lopov – to je ton koji je prevladao. Za to vreme, predstavnici institucija grada Beograda koji bi trebalo da osiguraju primenu zakona po kome (prema tumačenju ministarke i stručnjaka iz Ministarstva saobraćaja) Kar go radi nelegalno, stoje po strani baš kao i predstavnici MUP-a; ovi drugi bi valjda trebalo da love članove udruženja Kar go, kako vozače iz te firme nazivaju vlasnici kompanije.

Dok se u Beogradu stvar zahuktala, proteste najavljuju i u Novom Sadu.

Da li će ti protesti promeniti nešto unutar odnosa na nivou ministarstvo – gradska uprava, što direktno znači i odnose unutar SNS-a ili je ovo samo labudova pesma jedne profesije koju će tehnologija u dogledno vreme u potpunosti transformisati?

foto: tanjug / filip krainčanić

KO SU TAKSISTI I ŠTA HOĆE

Taksisti su, kao i advokati, na listi neomiljenih delatnosti u Srbiji. Ipak, iako ih „niko ne voli“, niko bez njih ne može, pa u tom odnosu funkcioniše njihovo delovanje i uticaj na zajednicu. Pored toga, advokati i taksisti su slični i po tome što decenijama uspevaju da se izbore za neku vrstu privilegovanog statusa. Upravo se to dogodilo i prošle godine kada je posle štrajka taksista u maju 2018. Vlada odlučila da formira radnu grupu i pripremi izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Radnu grupu je činilo više od 20 osoba iz različitih institucija i stručnjaka, kao i predstavnika udruženja koja okupljaju prevoznike.

Osnova za izmene zakona našla se u potrebi da se na striktniji način definiše šta je taksi prevoz, ko ga i na kakav način obavlja, šta su njegove obaveze i prava, te na koji način se obavlja tzv. limo-servis, odnosno, usluga iznajmljivanja luksuznih vozila za potrebe koje nisu „običan“ prevoz putnika u gradu na način na koji to rade taksisti.

Očigledno je da su taksisti naišli na razumevanje ministarstva i da je zakon njih prepoznao kao jedine koji mogu da obavljaju taksi prevoz u gradovima i opštinama u Srbiji. Zakon je detaljan kada opisuje ko može da obavlja tu uslugu, kako treba da izgleda vozilo, šta od dokumentacije mora da ima svako vozilo i ko je odgovoran za sprovođenje zakona, a to su organi lokalne vlasti, odnosno komunalna policija (milicija) u Beogradu i tamo gde postoji. Stvar je toliko formalizovana da je moguće da komunalni policajac, na primer, naruči vožnju od Kar goa preko njihove aplikacije i oduzme vozilo onome ko se bavi tom delatnošću.

Takvih slučajeva je od početka primene zakona krajem prošle godine bilo sedam, što je „nateralo“ taksiste da se pobune i bukvalno traže od države da primeni zakon i, zapravo, isključi aplikaciju preko koje funkcioniše Kar go sistem. Oni su poslednjih meseci pokušavali da urgiraju kod gradonačelnika i drugih gradskih službi da se zakon primeni i da se oni koji voze pod etiketom Kar goa uklone sa ulica, ali se to nije dogodilo.

Zato su oni ovih dana u štrajku i traže da institucije deluju. Ministarka Mihajlović je rekla da su njihovi zahtevi opravdani, premijerka Brnabić da je u redu da traže primenu zakona, ali da blokada grada nije način („Komunalna policija nije kriva, gradska uprava nije kriva…“), gradska uprava i predsednik Aleksandar Vučić diskretno ćute, što je, razume se, zanimljivo, jer nema teme i događaja o kome Vučić ne govori.

Oglasio se zamenik gradonačelnika rekavši da je u redu tražiti primenu zakona i da Grad radi na tome, ali da blokiranje saobraćaja nije najbolji način, a da svako ima pravo da štrajkuje.

Zahtev štrajka je jednostavan: primenite zakon, oterajte sa ulica one koji rade nelegalno i ugasite tu aplikaciju!

foto: marija janković

DA LI SE KAR GO MAŽE NA HLEB

Pojavu neobeleženih vozila kojima možete da se prevezete u Beogradu i da za tu uslugu ne izvadite novčanik omogućila je kompanija Kar go tehnolodžis. Nju je 2015. osnovao Vuk Guberinić, po zanimanju menadžer, star 35 godina, svojevremeno registrovani preduzetnik u oblasti auto-prevoza. On je ovu kompaniju osnovao zajedno sa nekoliko osoba, a zanimljivo je da mu je partner bio izvesni preduzetnik i berzanski mešetar iz Indije Gautam Vora, koji se posle 2013. godine našao u Crnoj Gori sa svojom majkom pošto je u svojoj zemlji bio osumnjičen da je pomagao u skrivanju trostrukog ubice iz Mumbaija.

Guberinić kaže da Indijac nije osuđen, da se pojavio kao investitor i da je brzo izašao iz kompanije. Njega je nasledila njegova majka Madhavi Umesh Vora.

Početni entuzijazam iz 2015. godine kod Guberinića je brzo utihnuo jer nije mogao da sprovede ideju o pravljenu lokalnog Ubera – internet taksi servisa koji je preplavio ceo svet, ali je i u mnogim sredinama imao zabranu – pa je brzo prodao svoj softver u Bangladešu. Po Guberinićevim rečima, on je i tada nudio svoj servis taksi udruženjima i taksistima, ali od toga nije bilo neke vajde jer oni to nisu hteli da prihvate. Izgledalo je da im je bolje sa motorolom, radio-stanicom i da rade sa gotovinom.

Međutim, on nije odustajao od svoje ideje, usavršio je sa saradnicima softver i uz pomoć „tihog partnera“ Bojana Stamenkovića, poznatog beogradskog ugostitelja, doveo kompaniju do toga da danas imaju 2000 aktivnih partnera/vozača koji rade kroz aplikaciju, a da je broj korisnika narastao na više od 600 hiljada.

„Mi nemamo vozače, mi iznajmljujemo tehnologiju“ – tako Guberinić opisuje odnos između svoje firme koja ima softversko rešenje i onih osoba koje imaju ugovor sa Kar goom.

Nerazumevanje je nastalo na nivou definicije onoga što rade Kar go kao firma i Kar go kao udruženje građana koje u javnosti predstavlja Aleksandar Vučić – što dodatno može da unese zabunu u čitavu debatu.

Dakle, Vuk Guberinić je vlasnik preduzeća Kar go tehnolidžis, a Aleksandar Vučić je predsednik NVO Kar go, čije se postojanje temelji na subvencijama koje dobijaju od kompanije Kar go tehnolodžis. Njih dvojica se dugo poznaju i u poslu su od početka zajedno, mada, formalno, Vučić nije bio uključen u vlasništvo u kompaniji. NVO je osnovan u januaru 2019. godine kao pokušaj da se prilagode novom Zakonu: udruženje je osnovano i čine ga svi koji su koristili aplikaciju, dakle, više od 600 hiljada ljudi, kako nam kažu Guberinić i Vučić.

Po njihovom tumačenju, koje izaziva različite komentare, oni ne pružaju taksi uslugu nego pružaju pomoć članovima udruženja: skinete aplikaciju, postanete član, ostavite svoje podatke sa kartice, drugi članovi udruženja vas voze po tarifi nešto niže od one u taksiju i to je to. Članovi udruženja ne razmenjuju novac – plaćanje ide preko elektronskog sistema kompanije Kar go. Sa računa kompanije Kar go dalje sedamdeset odsto vrednosti te usluge uplaćuje se članu društva koji je obavio vožnju.

„Kod nas je sve čisto, zna se gde ide svaki dinar, sve je elektronski i može da se kontroliše“, kaže Guberinić.

Guberinić i Vučić kažu da je zakon i prošle godine ozakonio kartel, da je to urađeno u dogovoru ministarke i taksi udruženja i da je to protivno svim evropskim praksama zbog čega su oni podneli i krivičnu prijavu protiv ministarke Mihajlović.

„Nas nisu pozvali u radnu grupu kada su prošle godine pisali zakon, niti je iko iz Ministarstva saobraćaja hteo da odgovori na naše pozive“, kaže Guberinić.

Po Guberinićevom mišljenju, bukvalno svako ko zna da vozi može da „bude taksista“ i da su to pokazala brojna svetska iskustva sa različitim aplikacijama. On kaže da se tehnologija ne može zaustaviti i da će njegova kompanija u narednom periodu imati još više vozila i da će samo da raste u budućnosti. One koji „iznajmljuju tehnologiju“ od Kar goa regrutuje agencija Non stop SD, kao neka vrsta agencije za ljudske resurse.

Kandidat treba da bude neosuđivan, da obavi lekarski pregled, a sama agencija provereva da li vozilo ispunjava estetske standarde.

Guberinić, koji je, kao i Vučić, više puta govorio da su taksi vozila neuredna, kaže da su sva vozila u njihovom sistemu prošla obavezan tehnički pregled i estetski pregled pre nego što preduzetnik može da se priključi sistemu.

„Pogledaju da li je auto čist, tako proveravaju“, kaže Guberinić.

NIJE KVAKA U ČISTOĆI

Međutim, zašto se stvarno „kolju“ oko ovoga i zašto, kako dani odmiču, sve u vezi sa ovim protestom taksista izgleda veoma čudno?

Vuk Guberinić je objasnio da njegova kompanija danas predstavlja jednog od najvećih prodavaca usluga na internetu sa više od 9000 transakcija dnevno u proseku. To je devet hiljada vožnji kompanije za koju se kaže da radi nelegalno, a predsednica vlade kaže da su našli „rupu u zakonu“.

Kompanija je u 2018. godini prijavila profit od oko 30 hiljada evra, ali „od tada smo višestruko narasli“, kaže Guberinić.

Podaci o tržištu koje ima on i koje imaju drugi učesnici u ovoj industriji prevoza putnika govore da se u Beogradu dnevno ostvari između 50 i 60 hiljada vožnji – registrovano je oko 6300 taksista, a Kar go ima 2000 aktivnih članova koji, kako u kompaniji naglašavaju, ne taksiraju, nego pružaju uslugu drugim članovima NVO Kar go.

Ako je prosečna cena vožnje u taksiju ili usluge u udruženju oko tri evra, lako je izračunati razmere posla na dnevnom ili godišnjem nivou: oko 150 hiljada evra dnevno i oko 50 miliona evra na godišnjem nivou.

„Beograd ima potencijal za više od 100 hiljada vožnji po danu“, kaže Guberinić i najavljuje još veću ekspanziju svoje kompanije već u narednim mesecima.

Kako ovako može da bude siguran čovek „čiju glavu“ traže na ulicama Beograda i do čega će zapravo dovesti ovaj štrajk taksista, zanimanja koje će u budućnosti nestati jer će postojati samohodna vozila ili će ljudi iznajmljivati automobile da bi se prevezli po gradu, kako to neki futurolozi predviđaju?

Ne bismo se začudili da najpre dođe do promene zakona koji će „prepoznati“ ovaj vid pružanja usluge prevoza, odnosno, do legalizacije Kar goa i, u budućnosti, drugih operatora ovih usluga. Možda se dogodi da su taksisti galamom na ulici samo ubrzali ono što izgleda da je neminovno i umesto da se odbrane, predali se čarima beskontaktnog plaćanja.

„Mogu da garantujem svakom taksisti 150 hiljada dinara platu ako bude radio 60 sati nedeljno u našem sistemu“, poručuje Guberinić.

Neki su već krenuli da mu se javljaju. Možda i ministarka Mihajlović lično ovoga puta.