Veća misterija od samog postojanja podzemne veze između Predsedništva Srbije i stare skupštine jeste informacija kada je i u koje svrhe sagrađena. Ne postoje zvanični izvori u kojima se ovaj tunel pominje, a nekoliko istoričara sa kojima smo kontaktirali nisu želeli javno da pričaju pošto tvrde da nemaju precizne podatke o tome
Urbanu legendu, barem za širu javnost, da postoji podzemni tunel ispod Ulice kralja Milana koji spaja zgradu Predsedništva i staru zgradu Skupštine Srbije razbio je nedavno predsednik Aleksandar Vučić potvrdivši da zaista postoji. Rekao je da nikada nije ušao u taj tunel, ali da zna da neki predsednici pre njega jesu.
“Nikad nisam hteo da uđem u njega i nikada ga nisam video”, izjavio je Vučić početkom januara ove godine.
Upitali smo odmah kabinet predsednika da nam omogući ulaz u taj tunel za potrebe pisanja ovog teksta. Nezvanično nam je prvo rečeno da niko u njega ne ulazi “iz bezbednosnih razloga”, ali zvanični odgovor na upit za dozvolu još nismo dobili.
Da taj tunel zaista postoji, ispostavilo se, znali su mnogi koji su bili na raznim funkcijama ili zaposleni u Predsedništvu ili Skupštini Srbije, ali isto kao i aktuelni predsednik – većina ga nije videla. Nisu ga videla ni bivša dva predsednika Tomislav Nikolić i Boris Tadić. Barem su tako rekli za “Vreme” njihovi bivši i sadašnji savetnici.
KO JE ŠETAO “PODZEMLJEM”
Ni pre njih predsednici republičkog parlamenta i privremeni vršioci dužnosti predsednika Republike nisu ulazili u ove podzemne prostorije – Nataša Mićić i Vojislav Mihailović, dok njihov kolega Predrag Marković nije želeo da priča javno o ovoj temi.
Međutim, Nataša Mićić se prisetila da su u njeno vreme tadašnji poslanici Ivan Andrić i Zoran Ostojić tražili dozvolu od nje da uđu u tunel što im je ona, kako kaže za “Vreme”, dozvolila.
Andrić nije odgovarao na naše pozive, ali je zato Ostojić ispričao za “Vreme” kako je izgledalo ovo njihovo “putešestvije”, koliko se seća, početkom 2003. godine.
“Nataša je rekla obezbeđenju da nas puste i oni su imali ključ. Išli smo iz pravca Skupštine Srbije, ispod Ulice kralja Milana, ka zgradi Predsedništva. Unutra je delovalo kao da niko pre nas nije prošao tuda jedno 20 godina. Krš i lom smo zatekli. Videle su se instalacije, služio je kao magacin za umetničke slike, kutije… paučina, prljavo…”, priseća se Ostojić.
Na kraju tunela, u jednom trenutku, naišli su na vrata, koja su bila zaključana.
“To su, uveren sam, bila vrata od susedne zgrade (Predsedništva). Pošto su bila zaključana, okrenuli smo se nazad. Ništa nije senzacionalno”, naglašava Ostojić u izjavi za “Vreme” i dodaje da je tunel toliko uzak da se “Tito tu sigurno ne bi provlačio”, iako veruje da je izgrađen u vreme komunizma.
Nezvanično smo saznali i da je Predrag Marković, dok je predsedavao skupštini, naredio da se deo umetničkih dela koja su se skladištila u ovom tunelu izvade i restauriraju, nakon čega su raspoređena i izložena po zgradi tadašnje skupštine 2004. godine.
Bivši saradnici Tomislava Nikolića dok je bio predsednik, takođe, nezvanično kažu da su čuli da tunel postoji i da se nije koristio dugo osim kao svojevrsni magacin. Jedini za koga znaju da je ulazio u tunel jeste Marko Đurić, koji je u to vreme bio savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije. “Njemu je istorija strasni hobi i hteo je da to da vidi svojim očima”, navodi nezvanično naš sagovornik.
Uprkos pokušajima da dođemo do Marka Đurića preko pojedinih njegovih saradnika, nismo uspeli da čujemo ni njegovu stranu priče.
VRATIMO SE KROZ ISTORIJU
Veća misterija od samog postojanja tunela jeste zapravo kada je i u koje svrhe on sagrađen. Ne postoje zvanični izvori u kojima se ovaj tunel pominje, a nekoliko istoričara sa kojima smo kontaktirali nisu želeli javno da pričaju pošto tvrde da nemaju precizne podatke o tome.
U pojedinim izvorima spekuliše se da je tunel postojao još početkom 20. veka. Naime, prvi put se pominje tokom Majskog prevrata kada su zaverenici 1903. godine upali u dvor kako bi izvršili puč i ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Pošto dugo nisu mogli da otkriju te noći gde se nalazi kraljevski par, spekulisalo se da su pobegli tajnim podzemnim prolazom koji je vodio od Starog konaka do ruskog poslanstva.
“Postojale su mnoge sumnje za neka dela koja su se zbivala početkom 20. veka, ali to je samo delimično tačno. Jer je ova zgrada izgrađena kasnije nego što su se ti prevrati dešavali, mislim na zgradu Predsedništva”, rekao je Vučić kada je potvrdio da tunel postoji. Tačno je da u to vreme nisu postojale ni zgrada Novog dvora u kojoj je smešteno Predsedništvo, a ni Skupština Srbije preko puta ulice. Stari konak koji je bio rezidencija dinastije Obrenovića nalazio na mestu između današnjeg Starog (Skupština grada) i Novog dvora, ali je srušen već 1904. godine.
Rusko poslanstvo koje se pominje nalazilo se tačno preko puta Starog konaka, na mestu gde se danas nalazi park u kome je postavljen Spomenik caru Nikolaju II Romanovu. Zgrada je srušena nakon Drugog svetskog rata. Novi dvor u kojem je danas kabinet predsednika izgrađen je u periodu od 1911. do 1922. godine kao rezidencija dinastije Karađorđević, pored mesta gde se nekada nalazio Stari konak.
Zgrada skupštine, u kojoj je danas sedište Republičke izborne komisije, a koju navodno sa Novim dvorom spaja podzemni tunel, izgrađena je tek u vreme komunizma i počela je zvanično sa radom 1954. godine. U određenim izvorima navodi se da je tada izrađen i projekat tunela između zgrade Prezidijuma NR Srbije (Novi dvor) i skupštinske zgrade, ali nije poznato da li je reč o istom tunelu. “Sigurno je tunel izgrađen u vreme komunizma. Kralj se šetao ulicama, za razliku od komunista koji su voleli da se kriju”, ocenjuje Zoran Ostojić koji je svojevremeno ulazio u tunel.
Neki istoričari čak nezvanično tvrde kako je moguće da je tunel postojao i ranije, s obzirom da je preko puta Novog dvora bila zgrada nekadašnjeg Ministarstva inostranih poslova Kraljevine SHS uz koju je pedesetih dograđena zgrada skupštine. Međutim, to deluje malo verovatno s obzirom na to da se zgrada tog ministarstva nalazila pomalo dijagonalno preko puta Novog dvora, odnosno na uglu Kralja Milana i Dobrinjske ulice.
“Misteriozni” tunel pominje se i u medijskim izveštajima sa protesta koji je održan u Beogradu marta 2019. godine. Predstavnici opozicije i nezadovoljni građani tada su napravili “obruč” oko zgrade Predsedništva kako predsednik ne bi mogao da izađe. Okupljeni su tada istakli da se neće razići dok Aleksandar Vučić ne podnese ostavku. U jednom trenutku, jedan od organizatora protesta rekao je medijima da je Vučić pokušao da izađe iz zgrade kroz podzemni prolaz, što nikada nije potvrđeno.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
