Ljudi sada psuju državu i javno hidropreduzeće Vojvodinavode, mada bi više trebalo da psuju Miloševićevo doba, kada su njegovi julovski kadrovi gazdovali preko Srbijavoda i vojvođanskim vodnim doprinosom i kada su svi hidromelioracioni radovi u Pokrajini bili obustavljeni
Ni posle sedam dana otkako je u istočni Banat prodrla nezadrživa karpatska bujica koju nisu mogle da prime korita Tamiša i Brzave, te poplavila selo Jaša Tomić i okolna naselja, opasnost od još gore nesreće nije smanjena, jer se odmah iza državne granice, u Rumuniji formiralo jezero sa preko 120 miliona kubika vode, na više od 40.000 hektara, a tu vodu zaustavlja nedovoljno pouzdan nasip koji svakog dana može biti probijen.
Tako se relativno pouzdan sistem zaštite od poplava u Vojvodini u tom graničnom delu ispostavio kao nedovoljan, jer Rumuni nisu spremni za izuzetne, „stogodišnje“ bujice koje se sa Karpata slivaju u njihov deo Banata. To ne umanjuje bes oko 3500 ljudi koji su kod nas evakuisani i kojima je do sada srušeno više od 150 kuća, a ostali su i bez stotina grla stoke, jer je bujica „iznenadila“ nadležne, koji su, navodno, bili i bez adekvatnih informacija o kretanju poplavnog talasa sa rumunske strane. Ljudi sada psuju državu i javno hidropreduzeće Vojvodinavode, mada bi više trebalo da psuju Miloševićevo doba, kada su njegovi julovski kadrovi gazdovali preko Srbijavoda i vojvođanskim vodnim doprinosom i kada su svi hidromelioracioni radovi u Pokrajini bili obustavljeni. Vlada Srbije i Izvršno veće Vojvodine sada izglasavaju interventnu novčanu pomoć i obećavaju pomoć za obnovu kuća – no, to je već neka druga priča.
Paradoks je da pre tri godine, u leto 2002, kada su se u Evropi, na svim stranama, dogodile katastrofalne poplave i kada je čak i Prag bio pod vodom, kao i niz nemačkih, austrijskih i mađarskih gradova, Vojvodina nije imala gotovo nikakve štete od poplava, a da se sada u jednoj noći dogodila tolika nesreća zbog različitog nivoa zaštite priobalja na različitim stranama rumunsko-srpske granice. Istina, još tada su premijera Đinđića stručnjaci upozoravali da stanje ni u našoj hidrozaštiti nije dobro i da je čitav sistem Dunav–Tisa–Dunav zapušten, ali on zbog budžetskih prilika nije mogao ni da obeća dovoljno novca za njegovu revitalizaciju, mada se počelo, pa stalo, sa čišćenjem kanala u okolini Vrbasa. Jer, poplave se ne mogu zaustaviti na o-ruk u ad hoc radovima u toku nekoliko dana, već milijardama dugotrajnih i strpljivih ulaganja. Takva ulaganja još u vreme Austro-Ugarske, naročito kada je 1802. godine puštena voda u Veliki kanal između Dunava i Tise (100,5 kilometara), i stvorila su Vojvodinu, koja je ranijih stoleća bila jedna ogromna močvara. Tisa je, na primer, plavila svakog proleća oko 100 kilometara svoga priobalja.
Poslednje velike poplave u Vojvodini zabeležene su 1965. godine, kada je i Novi Sad bio direktno ugrožen, pa se moralo pribegavati interventnom rušenju pojedinih uzvodnih nasipa i puštanjem viška vode u plodne atare, kako bi bio spasen sam grad. No, narednih godina u Vojvodini je dovršen čitav sistem odvodnih kanala, koji sada ima 20.000 kilometara odvodnih kanala, sa desetak hiljada mostova, propusta i crpnih stanica, a uz reke i kanale 1300 kilometara visokih i solidno izgrađenih odbrambenih nasipa. Ipak, slučaj Jaše Tomića pokazuje da ni to još nije dovoljno i da se tretiranje opasnosti od poplava teško može dovesti do potrebnog nivoa sigurnosti van evropskih okvira.
Srbija sigurno sada nema dovoljno novca za dobar tempo radova na zaštiti od rekordnih vodostaja i poplava, ali bi morala da vrati dostojanstvo vodoprivredi, koja je doista dovedena do prosjačkog štapa.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
