Stranka raste i sprema liste kandidata za gradonačelnike i odbornike u celoj Srbiji. Rastu i Karićeve političke ambicije i rejting u istraživanjima javnog mnjenja. Ko će vladati Srbijom?
Kada je, pre manje od četiri meseca, najavio kandidaturu za predsednika Srbije, Bogoljuba Karića niko nije previše ozbiljno shvatio. Čak je izgledalo da ni sam sebe tada nije mnogo uzimao za ozbiljno, jer je, uprkos obećanju da će pre ili kasnije postati predsednik Srbije, u početku kampanje govorio da mu je ambicija da osvoji pet do šest odsto glasova. Konkurenti, ali i mediji, doživljavali su ga kao relativno zabavnog autsajdera, čijim se minulim radom i načinom bogaćenja niko nije previše bavio. Iznenađenje velikim uspehom političkog debitanta zato je bilo potpuno. A sudeći prema rezultatima nekoliko istraživanja javnog mnjenja objavljenih prošlog meseca – ne može se objasniti samo trenutnim raspoloženjem razočaranih građana i njihovom željom da vaspitno kazne „prave“ političare.
Posle predsedničkih izbora, na kojima se, sa osvojenih blizu 600.000, odnosno oko 18 odsto glasova, plasirao na treće mesto, bolje od kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina, Karić je dobio titulu čoveka koji je započeo rušenje vlade Vojislava Koštunice. U gomili oduševljenih postizbornih komentara, čak je proglašen i „moralnim pobednikom“ predsedničkih izbora. Nakon svega toga, i uprkos ponovo započetoj naplati poreza na ekstraprofit i nepovoljnim procenama o procentu vlasništva nad njegovom verovatno glavnom „zlatnom kokom“ – kompanijom Mobtel, najistaknutiji tajkun iz ere Slobodana Miloševića danas deluje moćnije nego ikad.
Prema rečima Dragana Milenkovića, portparola Karićeve stranke Pokret Snaga Srbije (PSS), registrovane u vreme predsedničkih izbora, zahvaljujući podeli pristupnica za učlanjenje u PSS preko štampe (poštarina plaćena), do ponedeljka je svoju želju da se učlani u najmlađu srpsku relevantnu stranku iskazalo oko 80.000 ljudi. Stranka sprema spiskove kandidata za gradonačelnike i odbornike u svim opštinama u Srbiji, a njen portparol ne skriva zadovoljstvo zbog rezultata istraživanja javnog mnjenja, koji, uz sve ograde proistekle iz specifičnosti lokalnih izbora, najavljuju mogućnost postizanja solidnog rezultata i u predstojećoj borbi za lokalnu vlast.
Sva dosad objavljenja istraživanja, naime, svrstavaju Karićev PSS na treće mesto po popularnosti u Srbiji (ispred su nedavno ojačane demokrate Borisa Tadića i odavno snažni radikali). A s obzirom na Karićevu biografiju, odnosno način sticanja enormnog bogatstva i bliske veze sa porodicom Milošević–Marković, sa akcentom na, u Srbiji uglavnom vrlo omraženu, Miru Marković, posebno su zanimljivi detalji tih istraživanja.
UPOMOĆ: Samo dva meseca nakon majske ankete Centra za proučavanje alternativa, u kome je najčešće opisivan kao neosporno sposoban, ali loš govornik, nepošten, čovek koji ne uliva poverenje i ne ume da se ponaša, Bogoljub Karić je u očima enormnog broja građana došao na vrh liste onih za koje se veruje da bi najbolje rešili ekonomske probleme u Srbiji. Gotovo trećina birača, prema nekim podacima, poverovala je u Karićevu ključnu tezu iz predsedničke kampanje: „pomogao sam sebi, pomoći ću i vama“, i u autentičnom predstavniku krupnog kapitala videla najboljeg zaštitnika sirotinje?!
Dve agencije koje su imale najbolje prognoze uoči predsedničkih izbora – Faktor plus i Marten bord – došle su do vrlo sličnih podataka. Prema Marten bordu, tako, na pitanje (postavljeno izme – u 7. i 15. jula) ko bi u najvećoj meri doprineo napretku Srbije, za svežeg izbornog pobednika Borisa Tadića izjasnilo se 30,3 odsto ispitanika, dok je Karić plasiran na drugo mesto, sa 24,8 odsto. Treći je, sa 24,5 odsto, radikal Tomislav Nikolić, a aktuelni premijer Koštunica je tek na četvrtom mestu (9,1 odsto). Vuk Drašković i Miroljub Labus daju (ekonomsku) nadu istom procentu ispitanika Marten borda – 2,9.
Karićeva stranka, iako verovatno nijedan od ispitanika ne bi mogao da navede ime nekog od njenih funkcionera, prema istraživanju MB-a, u slučaju da sada budu raspisani parlamentarni izbori, osvojila bi treće mesto (17,6 odsto glasova), iza DS-a (29,2) i SRS-a (28,7), a ispred Koštuničinog DSS-a (10,1), koalicije SPO–NS (6,1) i G17 plus (4,5).
Rađeno nekoliko dana kasnije, istraživanje agencije Faktor plus detektovalo je čak 30,8 odsto ispitanika koji veruju da bi Karić najbolje rešio ekonomske probleme (koji su u svim istraživanjima označeni kao ključni problemi Srbije). Predsednik Srbije Boris Tadić, prema toj agenciji, nalazi se Kariću za petama (29,5), treći je opet Tomislav Nikolić (24,3), premijer Koštunica je tek četvrti (6,1) a vicepremijer Labus peti (4,3). Faktor plus je našao da bi u ovom trenutku samo četiri političke partije na parlamentarnim izborima prešle cenzus – pre svega DS (27,1 odsto rekli su da bi glasali za tu stranku), potom radikali (26,5), PSS (17,7) i DSS (11 odsto). Ispod crte ostali bi Karićev najljući protivnik – G17 plus (3 odsto), zatim SPS (2,8) i koalicija SPO–NS (2,9).
KONKURS: Iz svega toga se, međutim, ne može izvući direktna prognoza rezultata lokalnih izbora. Uprkos činjenici da na lokalnim izborima, prema novom zakonu koji predviđa proporcionalni sistem, građani glasaju za stranke a ne za kandidate (stranka ima pravo da, u skladu sa izbornim rezultatom, sama odluči koje će ličnosti u njeno ime ući u odborničke klupe), teško da će birači moći da sasvim potisnu lične simpatije ili animozitete prema komšijama čija će imena biti na izbornim listama. To će naročito važiti kod izbora predsednika opština i gradonačelnika, kojima su, prema novom zakonu, pripala ogromna ovlašćenja, zahvaljujući čemu će se stranke naročito truditi da ponude jake kandidate. A veliko je pitanje koliko je po Srbiji ostalo uglednih, dosad neopredeljenih ljudi, spremnih da se politički angažuju i to baš u dresu Karićeve stranke. U ponedeljak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, portparol PSS-a rekao je da još nije doneta konačna odluka ni o kandidatima stranke, pa tako ni o pretendentu za najzanimljiviju funkciju – gradonačelnika Beograda. Bilo je raznih spekulacija: pominjana je, najpre, Bojana Lekić, glavni urednik BK TV (koja je izjavom „čitam i ja novine“ više demantovala nego potvrdila takve navode). Govorilo se i o nekom od članova brojne porodice Karić (svakako ne mlađani izdanak familije, kome je, planiranim rođenjem u Americi, stvorena šansa da se, jednog dana, kandiduje za predsednika SAD). Pominjan je i legendarni Dragan Džajić, ali je portparol PSS-a Milenković ostao neumoljiv: tek kad stranka, za nekoliko dana, donese konačnu odluku, ona će biti saopštena, do tad nema nikakvog davanja naznaka za rešenje misterije.
Tek kada sve stranke izađu sa imenima kandidata za treću po snazi funkciju u Srbiji, i agencije će moći da naprave relevantne prognoze. Do tada, nije nezanimljiv podatak do koga je došao Faktor plus, testirajući šanse kandidata koji su u vreme anketiranja građana (od 16. do 25. jula) najčešče pominjani: prema tim rezultatima, najbolje bi prošao Nenad Bogdanović (DS) za koga bi glasalo 24,6 odsto ispitanika Faktora plus, drugi bi bio radikal Aleksandar Vučić (22,1) dok bi Bojani Lekić pripalo treće mesto (17 odsto).
ČIJI SI TI, MALI: Prema rečima Vladimira Pejića, generalnog direktora agencije Faktor plus, istraživači su došli i do drugih zanimljivih podataka: na junskim predsedničkim izborima, Karić je, naime, „pokupio“ glasove dosadašnjih simpatizera različitih opcija, osim DS-a. Za njega je, prema podacima iz istraživanja, glasalo najviše bivših glasača SPS-a i ljudi koji su se poslednjih godina izjašnjavali kao neopredeljeni. Među 600.000 ljudi koji su u junu poklonili glas nekadašnjem ljubitelju Džimija Hendriksa iz Peći, bilo je i decembarskih birača G17 plus, koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije i nešto manje Koštuničinog DSS-a. Prema Pejićevom mišljenju, tragovi Karićevog junskog uspeha osetiće se i na lokalnim i budućim parlamentarnim izborima. Pejić smatra da, ako uđe u strukture vlasti, kao što tvrdi da hoće (Karić već uveliko najavljuje koaliciju DS–DSS–PSS, koju bi, prema istraživanju FP-a, podržalo čak 68,3 odsto birača!?), vlasnik BK imperije će pokazati da li zaista može da ispuni obećanja, i time zadrži birače. A na primeru G17 plus već se pokazalo koliko su birači osetljivi na obećanja iz ekonomske oblasti – prema istraživanjima, ta partija sada ne bi bila u stanju da pređe izborni cenzus i dokopa se parlamenta.
Biračima koji Karića vide kao čoveka koji je novcem stečenim zahvaljujući bliskosti sa familijom Milošević nakon 5. oktobra „kupovao“ svakog ko mu je bio potreban i naplaćivao dugove zbog ranijih ulaganja u Miloševićevu opoziciju, možda će prijati teorija prema kojoj pećko-dedinjski bogataš nema šansi da na parlamentarnim izborima ponovi junski uspeh. I to iz dva ključna razloga: zato što nema mnogo izgleda da napravi tim sa harizmom kakvom je lično obdaren, i zato što će dobar deo simpatizera stranaka članica vladajuće koalicije, koji nisu bili zadovoljni izborom kandidata za predsednika Srbije, biti ponovo u mogućnosti da direktno glasa za one kojima veruje.
Ukoliko se ta prognoza ne pokaže kao tačna, za birače koji nisu pali na Karićev narodski šarm postoji i rezervna uteha: prema nekim mišljenjima, zapravo je bolje da stvari postanu jasne i da najsposobniji od četvorice braće ulaže u sebe, nego, kao do sada, u razne političke opcije (dobro je upamćena ostala prošlogodišnja izjava Gorana Svilanovića, tada ministra spoljnih poslova, prema kojoj Karić kontroliše poveliki broj poslanika u Skupštini). Ipak, šta ako PSS na budućim parlamentarnim izborima, kad god da budu, osvoji treće mesto, kao što ankete sada pokazuju, a Karić, u skladu sa svojim naraslim političkim ambicijama i ljubavi prema tradiciji, sačuva sopstvenu tradiciju kupovine tuđih poslanika? Ko bi mogao da vlada Srbijom?
Deo analitičara veruje da je Kariću sada potrebno da uspeh na predsedničkim izborima pretvori u realnu političku moć i da mu zbog toga odgovara prevremeno raspisivanje parlamentarnih izbora. Drugi misle da ne bi trebalo da se izlaže tom riziku, već da mu je pametnije da što duže uživa u zaštiti koju 600.000 junskih glasova pruža njegovoj poslovnoj imperiji. Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić, koji najozbiljnije ugrožava tu imperiju, sklon je prvoj teoriji. Kao argument za to uverenje, Dinkić često tvrdi da Karić dobrim delom stoji iza talasa štrajkova i da u tome koristi i nacionalnu frekvenciju, preko koje emituje program svoje televizije. Karić to, naravno, demantuje, kao što demantuje i tvrdnje da kontroliše veliki broj medija – iz njegovog ugla gledano, upravo je on žrtva medijskih napada.
Da je Dinkić imao osnova da stekne pomenuti utisak, pokazalo je jednovečernje praćenje udarnih dnevnika (od 18:55 do 19:30). Naravno, bez ozbiljne analize i dugotrajnog praćenja, to ostaje samo utisak.
U vestima BK, naime, u ponedeljak u 18:55 prva, kratka vest ticala se simbola državne zajednice, a onda je usledio blok od šest detaljno obrađenih ekonomskih vesti (štrajk u Kostolcu; najava da bi malinari mogli ponovo blokirati puteve ako…; nezadovoljni proizvođači kupina prosuli ubrano voće; inflacija bi mogla biti veća a na Zelenjaku se pojavili dileri; naplata esktraporeza od Mobtela; priča o kontroli prometa preko fiskalnih kasa). Osma je bila priča o detaljima vezanim za lokalne izbore, na deveto mesto plasirao se SDP koji je stavio venac na spomenik Dimitriju Tucoviću i nešto saopštio, potom su emitovane dve vesti vezane za Hag (puštanje šestorice bosanskih Hrvata do suđenja i dolazak generala Blaškića u Zagreb), a tek na 12 mestu bio je prilog o proslavi Dana državnosti Makedonije (a na njegovom kraju priča o susretu Koštunice i Crvenkovskog).
Iste večeri, za RTS i B92 glavna vest je bio susret Crvenkovski–Koštunica i priča o odnosima dveju zemalja nakon prošlogodišnjeg sukoba srpske i makedonske crkve. Vesti u 19:15 na B92 imale su i gosta koji je govorio o toj problematici, a nastavljene su haškim blokom (Blaškić, izjava Predraga Simića, tvrdnja IWPR-a o planiranom hapšenju Mladića, javno mnjenje o saradnji sa Tribunalom). Šesta vest odnosila se na Kostolac, a pre bloka stranih vesti sledile su još dve ekonomske priče – Mobtel i prilog o PDV-u.
Udarni dnevnik RTS-a nastavljen je informacijom o državnim simbolima, prilogom koji se bavi kosovskim izborima, pričom o stanju u ratnom vazduhoplovstvu zbog praznika tog roda, potom su na red došle tri haške vesti (IWPR, Blaškić, šest bosanskih Hrvata) i onda blok od četiri ekonomske vesti – Kostolac, efekti dogovora STO-a o ukidanju subvencija na poljoprivredne subvencije, upotreba fiskalnih kasa i Mobtel).
Potvrdu teze da Karić ruši vladu Srbije mnogi su videli u nedavnom formiranju koalicije PSS-a, Srpskog pokreta otpora Momčila Trajkovića i NS-a Velimira Ilića za kosovske oktobarske izbore. Prema Milenkovićevim rečima, nijednog trenutka nije postojala odluka o sigurnom izlasku na izbore – pre nego što je Vlada Srbije preporučila Srbima da ne izlaze na te izbore, kaže portparol PSS-a na konferenciji za novinare te koalicije, ocenjeno je da nema uslova za učešće na izborima i najavljen sastanak u Vladi Srbije, kome je prisustvovao Trajković i nakon koga je saopštena zvanična preporuka.
Osim, prema nekim mišljenjima, namerne upotrebe južnjačkog akcenta i jezika lišenog elementarnih gramatičkih pravila, radi stvaranja „narodskog imidža“, Karić ima još jednu specifičnost u nastupu. Obdaren je, naime, neverovatnim talentom da na kraju rečenice demantuje ono što je rekao na njenom početku i da time ni najmanje ne ugrozi svoj ugled kod onih koji mu veruju.
Tako je, recimo, u intervjuu „Blicu“ u nedelju tvrdio da ima samo dve kuće, jednu u Beogradu i jednu u Tivtu, jedan automobil i da sve drugo pripada kompaniji. Onda je priznao da ima mesečnu platu od 200.000 evra (prema nekim novinskim napisima, ukupna primanja članova porodice zaposlenih u kompaniji iznose pet miliona evra godišnje). A posle je objasnio da nema potrebe da mnogo troši, već novac ulaže u nekretnine. „Kupujem stanove, kuće, lokale…“
Nekoliko dana ranije, u gostovanju na sopstvenoj TV, tvrdio je da će kompanija zbog naplate ekstraporeza sigurno propasti, pa se onda nadovezao na samog sebe i rekao da kompanija neće biti uništena, već će samo zaposleni ovog meseca primiti pola plate.
Potom je demonstrirao i talenat da sam upravlja intervjuom, bez obzira na postavljeno pitanje: tako je, recimo, na pitanje postavljeno oštrim tonom da li, kad pokušava da se predstavi kao zaštitnik siromašnih, uopšte zna kako oni žive i da li mu je, na primer, poznata cena hleba – evocirao uspomene o dečačkim danima u Peći i mirisu svežeg hleba koji je jeo u kombinaciji sa grožđem…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
