Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak

Viši sud u Beogradu je u februaru 2015. godine oslobodio optužbi Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića da su podstrekivali Dragana Ćurčića da nakon raskida ugovora o lizingu, njegova firma Euro kop zadrži 32 kamiona Hipo Alpe Adrija lizinga i preda ih na korišćenje Radoičiću i njegovom kumu Veselinoviću. Istovremeno, njihovom partneru Ćurčiću, sud je izrekao zatvorsku kaznu u trajanju od tri i po godine. Oslobađajući deo presude potvrdio je i Apelacioni sud, a postupak se za Ćurčića vratio na početak, nakon čega je pravosnažno osuđen na tri godine zatvora.

Deo kamiona iz optužnice činio je barikade na administrativnom prelazu sa Kosovom 2011. godine.

Iz prvostepene presude, koju je BIRN dobio na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, saznajemo dosta detalja o tome ko su Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, a iz iskaza brojnih svedoka možemo da vidimo koliki je obim posla kojim su se bavili, sa kojim su kompanijama bili povezani i na koji način su organizovali i osnivanje raznih preduzeća i kako su koristili sever Kosova i Kosovo u celini da uvećaju vrednost svojih poslova i imovine.

Čitanje presude pisane na 118 stranica daje nam na uvid mutni svet srpskog preduzetništva u kome se poslovi sklapaju posle pića u kafani na Kopaoniku, gde se dugovi prelamaju korišćenjem tuđe imovine, gde se lukrativni poslovi izgradnje i održavanja puteva dobijaju preko „veze“, gde se u isto vreme branilo srpstvo na Kosovu, a iza te priče pomagalo u izgradnji autoputa na Kosovu pod upravom Albanaca…

U zbiru, saznajemo da su Veselinović i Radoičić dugo u poslu i pored toga što su danas na vratima „srednjeg doba“, da su povezani sa nekim od najvećih kompanija u Srbiji, da su njihove partnere lizing kuće i banke videle kao VIP klijente i da, na kraju, ispada da je optužnica protiv njih bila politički motivisan gest i da je kao takva sa promenom vlasti „završila u kanti za đubre“ specijalnog suda za organizovani kriminal, a da su kumovi izašli čistih ruku i obraza i uspeli u godinama nakon toga da uvećaju svoje bogatstvo i uticaj.

MILAN: Od kako je nakon ubistva Olivera Ivanovića kosovska političarka Rada Trajković pomenula ime Milana Radoičića, kojeg je označila kao čoveka koji ima vlast u Kosovskoj Mitrovici, ovaj „vlasnik kafane Grej u kojoj se sastaju srpski političari i u kojoj se odlučuje o svemu“ intrigira deo javnosti i medija, ali o njemu nema mnogo informacija.

Ko je čovek koji, iako nije nosilac nikakve javne funkcije, vlada Mitrovicom severno od Ibra, šta radi i odakle crpi moć? O tome čime se bavio u drugoj polovini prve decenije ovog veka i prvim godinama druge dekade, delimično može da se sazna iz presude Višeg suda u Beogradu koji ga je oslobodio optužbi kako je podstrekivao Dragana Ćurčića da nakon raskida ugovora o lizingu zadrži kamione Hipo Alpe Adrija lizinga.

U prvostepenoj, a docnije potvrđenoj oslobađajućoj presudi, koju smo dobili iz Višeg suda, izbrisani su lični podaci Milana Radoičića, pa ostaje nepoznato šta je po zanimanju. Međutim, u svom iskazu iz januara 2012. koji je prenet u pomenutoj presudi, on je negirajući umešanost u krivično delo koje mu se stavlja na teret, rekao da je sa Zvonkom Veselinovićem, koji je njegov kum, uložio „neki novac u kamione“ i da se od toga izdržava.

Biznis sa kamionima nešto detaljnije je u iskazu pred istim sudom opisao Veselinović. I on je rekao da je sa Radoičićem kum, da su veoma bliski i da su se „zajedno bavili transportom sa njihovim kamionima“. Pojasnio je kako su delili posao, odnosno kamione. Ako su imali 10 kamiona, četiri bi pripala Veselinoviću, dva njegovom rođenom bratu Žarku, a četiri bi pripala Radoičiću, piše u presudi, ali se iz nje ne vidi kako su do kamiona koje su delili, dolazili.

Veselinović je rekao i da mu je Radoičić „pomagao na pumpi u svemu, oko dužnika, naplate dugova, ali da nije imao udeo u njoj“. (Veslinović je u vreme davanja iskaza na sudu, početkom 2012, imao benzinsku pumpu u Rudarima, nadomak Zvečana na severu Kosova.)

O Radoičićevoj pomoći oko naplate dugova govorio je i Ćurčić, koji je na sudu rekao da sa Radoičićem nije pregovarao oko posla, ali da ga je on par puta zvao kada je Zvonko bio ljut zbog toga što nije vraćao dugove, i tada bi mu rekao da kum pita kada će dug vratiti. Rekao je i da su Veselinović i Radoičić stalno zajedno.

I Veselinović je potvrdio Ćurčićeve navode rekavši da je Radoičić zvao Ćurčića samo onda kada je on bio ljut na njega, jer ga je „100 puta slagao“, pa „par meseci nije hteo da se čuje sa njim“. Istovremeno je negirao da je Radoičić imao veze sa Ćurčićevim poslovima.

Braneći se pred sudom od toga da njegovi kamioni, koje je kupio zajedničkim ulaganjem sa Veselinovićem, imaju bilo kakve veze sa okrivljenim Draganom Ćurčićem i njegovim Euro kopom, Radoičić je na sudu rekao i da ima još jedan izvor prihoda:

„Njegova supruga i majka poseduju butik u Kosovskoj Mitrovici, od čega, takođe, ostvaruju dohodak“, navedene su Radoičićeve reči u presudi Višeg suda u Beogradu.

Iz presude se može saznati i da je Radoičić ranije bio osuđivan, ali je u kopiji koja nam je dostavljena iz suda, kako je navedeno, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, precrtan podatak o tome kad, zbog čega i koja mu je sankcija izrečena. Radoičić je na suđenju rekao i da je od septembra 2009. do februara 2011. bio u pritvoru u okviru jednog postupka, na kraju kojeg je pravosnažno oslobođen, ali ne piše za koje optužbe. To je advokatima bio i glavni argument da sud odbaci optužbe protiv Radoičića, jer je u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno navodnog podstrekivanja Ćurčića, bio u pritvoru.

HAPŠENJE I SUĐENJE: Proces, odnosno istraga protiv Ćurčića i kumova Veselinovića i Radoičića, poklopio se sa periodom velike krize zbog barikada na administrativnom prelazu sa Kosovom, krajem 2011. godine, u čijem je postavljanju Veselinović učestvovao.

Dvadesetog decembra 2011, u vreme kada su na prelazu Jarinje i Brnjak još uvek bile postavljene barikade, Veselinović se našao u pritvoru zajedno sa mlađim bratom Žarkom, a iz zatvora je izašao godinu dana kasnije, 24. decembra 2012, nakon što je u međuvremenu došlo do promene vlasti. Njih dvojica su uhapšeni na Kopaoniku u periodu kada se od srpskih vlasti očekivalo da uradi nešto povodom delovanje čoveka za koga se pretpostavljalo da stoji iza blokada na severu Kosova. Zvonko je tada priveden zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, dok je Žarko, kako su mediji pisali, priveden zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja podstrekivanjem.

Kasnije, međutim, za to krivično delo optužnicom su obuhvaćeni samo Zvonko i njegov kum Milan Radoičić, kao i partner Dragan Ćurčić, koji je, prema pisanju medija, do 2014. izdržavao zatvorsku kaznu kao pripadnik tzv. carinske mafije. I ovaj Ćurčićev „posao“ iz 2006. bio je vezan za Kosovo. Naime, prema pisanju štampe, on je uz pomoć „carinske mafije“ uspeo da na Kosovo prokrijumčari dopune za mobilne telefone vredne više od 100 miliona dinara. On je fiktivno deklarišući dopune na „Mega trejd“ iz Leška na Kosmetu, izvezao vaučere preko svoje firme Euro kop.

U postupku za zloupotrebu kamiona Hipo lizinga Tužilaštvo za organizovani kriminal ga je okrivilo da je tokom aprila i juna 2011. kao direktor Euro kopa pribavio sebi korist u iznosu od 1,5 miliona dinara, tako što Hipo lizingu, nakon jednostranog raskida ugovora 12.11.2010, nije vratio 32 teretna vozila, već ih je dao na korišćenje drugim pravnim licima bez saglasnosti Hipo lizinga.

U iskazu pred istražnim sudijom u januaru 2012. godine, Ćurčić je rekao da je Veselinovića upoznao 2007. godine, a da je na Kosovu počeo da radi od 2008. godine. Ćurčićeva firma je blisko sarađivala sa putarskim firmama u vlasništvu Mila Đuraškovića sve do njegovog privođenja u proleće 2009. godine.

foto: marko đurica / reuters

Veselinović je na sudu rekao da su se znali površno, sa Kopaonika, da su išli zajedno na piće. Ništa ne ukazuje da je Veselinović imao direktni udeo u firmi Euro kop koja je u to vreme bila jedna od većih firmi za poslove transporta jer je na „lageru“ imala više od 100 velikih kamiona.

Od 2008. godine, kamioni Dragana Ćurćića rade i na Kosovu i on tada počinje da kupuje i gorivo kod Veselinovića na pumpi, od 2008. ukupno oko 300.000 litara. Gorivo nije mogao da plaća preko računa, pa ga je plaćao na pumpi gotovim novcem, kada ga je imao, a to je bilo retko jer, s jedne strane, kako je naveo, po zakonu nije mogao da plaća preko računa na Kosovu, a s druge strane, firma mu je bila u blokadi.

Naveo je i da je jednom izvršena cesija tako što je kamenolom platio Zvonkovoj pumpi na ime potraživanja koja je on imao za izvršene usluge kamenolomu.

Kako se dolazi do onih kamiona koji se posle dele među kumovima i braćom, ilustruje prva verzija Ćurčićeve priče istražnom sudiji tokom istrage. Naime, prema tom prvom iskazu, koji je docnije promenio, Ćurčić je rekao i da je početkom 2011. godine trebalo da počne da prevozi kamen iz kamenoloma u Jarinju, ali da je kamionima tada istekla registracija, a istovremeno je Zvonku dugovao novac za gorivo.

Šljunak i kamen iz tog kamenoloma služili su za izgradnju autoputa Priština – Prizren.

Tada mu je Zvonko predložio da on preuzme kamione i da Ćurčiću po kamionu odbija 2.000 evra mesečno na ime duga. Evidenciju o dugu vodio je Veselinović, rekao je tada Ćurčić i dodao da on tu evidenciju nije vodio.

Ćurčić je rekao i da je početkom aprila ili maja 2011. godine Zvonku dao 34 kamiona, kao i da je on znao da kamioni pripadaju Hipo lizingu budući da je svaki kamion imao saobraćajnu dozvolu u kojoj je to pisalo.

Ubrzo su, rekao je dalje Ćurčić, postavljene barikade na Kosovu, pa više nije bio u mogućnosti da radi. Tada je kazao i da je firmi Tim petrol iz Kruševca, po Veselinovićevom nalogu, prodao i fakturisao jedan kamion i jednu poluprikolicu-polucisternu i da su na taj način prebili deo duga.

Objasnio je i da su se 4 kamiona nalazila na Koridoru 10, kod kamenoloma PZP Niš. Zvonko je, rekao je tada Ćurčić, tražio i te kamione, „da mu kao i ovi na Kosovu, odrade dug“, ali mu je Ćurčić odgovorio da ne mogu u Srbiji da rade neregistrovani. Veselinović je, međutim, rekao da nije potrebna registracija jer će kamioni raditi u nekoj njivi na vađenju peska. Veselinović je te kamione, po dogovoru, preuzeo i prebacio ih negde kod Pirota. Ubrzo je, međutim, došlo do problema jer je policija zaustavljala te kamione i pisala prijave, a zbog neregistrovanih kamiona policija mu je pokucala i na vrata.

Tada je, kako je rekao, pozvao Zvonka i rekao mu da ne može tako da radi, da kamioni nisu ni registrovani, ni njegovi i da mora da ih stavi van upotrebe. Docnije, sredinom 2011, Veselinović je iz Raške, te kamione prebacio na Kosovo. Prethodno je 1. juna iste godine potpisao ugovor o zakupu sa firmom MAK 037 iz Kruševca po nagovoru Zvonka Veselinovića, koji je to trebalo da naplati od MAK-a na ime duga koji je imao prema njemu. Konstatovao je i da taj ugovor o zakupu nije smeo da potpiše jer je ugovor sa Hipo lizingom već bio raskinut.

Inače, firma MAK 037 iz Kruševca u vlasništvu je Gorana Makragića, protiv kojeg je, kako su mediji pisali, u februaru 2013. godine podignuta optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja, dok su istom optužnicom za pomaganje u zloupotrebi bili obuhvaćeni i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić. Prema navodima tužbe, Makragić je, koristeći svoj službeni položaj, pribavio protivpravnu imovinsku korist sebi, ali i Veselinoviću i Radoičiću u vrednosti od 26,5 miliona dinara, a navodi o nezakonitim radnjama odnose sa na poslove u okviru izgradnje Koridora 10.

Na saslušanju kod istražnog sudije u istrazi za zloupotrebu kamiona Hipo lizinga, Ćurčić je dalje rekao i da poznaje Milana Radoičića, Zvonkovog kuma, ali da ne zna da li je on imao veze sa kamionima koje je dao Zvonku.

Kazao je i da je imao sastanke sa predstavnicima Hipo lizinga i da je morao da vrati kamione, ali da je od 77, koliko je bilo pod ugovorom, vratio tridesetak, da se 18 nalazilo u preduzeću Partizanski put, ali da nije bio u mogućnosti da vrati sve kamione jer su bili na Kosovu kod Veselinovića na ime duga, a da nisu bili ni registrovani.

Poslednji put je, kako je kazao, kamione video na Zvonkovoj pumpi u Kosovskoj Mitrovici, kao i da je jedan kamion zaplenio KFOR na barikadama. Istakao je da je sve vreme tražio od Zvonka da mu vrati kamione da bi ih vratio Hipo lizingu, ali da mu je Veselinović rekao da će ih vratiti kada on vrati dug.

Na glavnom pretresu 17. juna 2013. godine, Ćurčićev iskaz dobija, međutim, drugačiji ton. Rekao je da je policija vršila strašan pritisak na njega, a da je meta bio Zvonko Veselinović, kao i da je traženo od njega da o Veselinoviću ispriča neke stvari koje nisu tačne. Obećavali su mu i da neće da robija, te da su dolazili inspektori iz Kruševca da ga pitaju da li je spreman da promeni izjavu, ali da on ništa nije rekao uprkos pritisku. Tada je, za razliku od iskaza kod istražnog sudije, istakao da ga ni Veselinović ni Radoičić nisu nagovarali da ne vrati kamione Hipo lizingu.

Rekao je i da u tom trenutku od 77 kamiona nisu vraćena još 4, da je svaki kamion vraćen sa zapisnikom i da nikada nisu bili na teritoriji Kosova.

Ćurčić je tokom iskaza pred sudom rekao i da na Kosovu nisu bila sva 32 kamiona, već samo 14, te da ih je tamo prebacio da bi prevozili rudu iz Trepče. Kazao je i da registracija tih kamiona nije bila potrebna, s obzirom na to da se sa Hipo lizingom dogovorio da ih sve prebaci na novu firmu. Kako je to propalo, parkirao je, kako je rekao, kamione na Zvonkovoj pumpi, a 2-3 kamiona su prevozila kamen iz kamenoloma u Jarinju.

Ubrzo su postavljene barikade i pošto više nije moglo da se radi, ti kamioni su većinom postavljeni kao barikade, rekao je Ćurčić.

I priču o upoznavanju sa Veselinovićem Ćurčić je malo izmenio. Godine su ostale iste, potvrdio je, takođe i da se kod Veselinovića zadužio u vreme prve blokade svoje firme, ali su motivi poverioca sada bili altruistički motivisani. Naime, Ćurčić je u iskazu rekao da „ga je Zvonko praktično kreditirao, pomagao mu, davao mu gorivo“.

„Njegov dogovor sa Zvonkom je bio da vozači njegovih kamiona na pumpi u Rudarima sipaju gorivo, za šta bi na pumpi dobili priznanicu, otpremnicu. Ne zna na koga se vodi pumpa, on zna da je to Zvonkova pumpa. Okrivljenom Zvonku je dugovao 200 i nešto hiljada evra za oko 300.000 litara goriva. Dogovor je bio da mu vraća dug kako bude mogao, u zavisnosti od posla“, piše u presudi.

Rekao je i da sa Radoičićem nije ugovarao kupovinu goriva, niti on ima veze sa pumpom, već da ga je tamo samo viđao sa Veselinovićem. Nakon što mu je ukazano da je u prvom iskazu kod istražnog sudije rekao da su Veselinović i Radoičić zajedno držali pumpu Tim petrol u Rudarima, Ćurčić je rekao da su oni kumovi, da su stalno zajedno i da nikada nije pitao da li je pumpa zajednička i ponovio da sa Radoičićem nikada nije ugovarao poslove oko goriva, već samo sa Zvonkom.

Ćurčiću je predočeno i da je istražnom sudiji kazao da je Zvonku dao 34 kamiona i da su mu kamioni bili na Kosovu, pa da nije mogao da ih vrati Hipo lizingu,na šta je on potvrdio da je to tačno, ali da to nisu bili kamioni Hipo lizinga, a zatim je dodao i da kamione nije predao Zvonku Veselinoviću, već da je 32 kamiona samo parkirao na njegovoj pumpi. Rekao je i da su samo 4 kamiona koja je predao Veselinoviću bila u vlasništvu Hipo lizinga.

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal u Beogradu od 9. februara 2015. Dragan Ćurčić osuđen je na tri i po godine zatvora jedinstvene kazne zatvora, u koji je uračunata i dvogodišnja zatvorska kazna izrečena u prethodnom sudskom postupku („carinska mafija“, prim. aut.), dok su Veselinović i Radoičić oslobođeni optužbi zbog nedostatka dokaza.

U oslobađajućem delu presude, između ostalog se navodi da nema dokaza da su Veselinović i Radoičić znali da je Hipo lizing jednostrano raskinuo ugovor 12.11.2010. sa Euro kopom.

Na kraju se navodi i da je tačno da su Ćurčić i Veselinović dali u zakup 4 kamiona firmi MAK 037, ali da nema dokaza da je Veselinović podstrekivao Ćurčića da kamione preda toj firmi.

Sud zaključuje i da nije bilo dokaza da je kod Veselinovića postojala svest o tome da pomaže Ćurčiću u izvršenju krivičnog dela, a kao dokaz za to posebno izdvaja deo presretnutog telefonskog razgovora između Veselinovića i Milana Radoičića vođenog 11. jula 2011, tokom kojeg se Veselinović obratio Radoičiću sledećim rečima:

„…pa brate, oko kamiona ovih, proveravaju ugovore, kamione, sve živo, kaže brate, sve, sve, sve, sve je sporno zbog Gaga“.

U martu 2016. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu oslobađajuću presuda Zvonku Veselinoviću i Milan Radoičiću, dok je deo presude kojom je Dragan Ćurčić osuđen na kaznu zatvora ukinut i vraćen Višem sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku Dragan Ćurčić je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal potpisao sporazum o priznanju krivice, na osnovu čega mu je 15. juna 2016. godine izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru.