Glavna namera SLAPP tužbi je da onemoguće rad novinara, medija i aktivista tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi (Strategic Lawsuit Against Public Participation), koju čine Građanske inicijative, NUNS, YUCOM, Slavko Ćuruvija fondacija, Partneri Srbija, Beogradski centar za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i BIRN, pozvala je vlast u Srbiji da prestane sa zloupotrebom pravosudnog sistema, pruži podršku nezavisnim medijima i osigura njihov rad bez straha od represije. Prema podacima Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE), koja prati i izveštava o različitim oblicima SLAPP napada na novinare i zalaže se za efektivno zakonodavstvo u toj oblasti, Srbija se po broju aktivnih SLAPP postupaka nalazi na neslavnom desetom mestu među 35 evropskih država.
Najviše SLAPP tužbi trenutno je dobila redakcija KRIK-a, a Apelacioni sud u Beogradu nedavno je potvrdio presudu kojom je KRIK osuđen jer je 2021. godine objavio da su komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković i dvojica njegovih saradnika podneli tužbu protiv redakcije. To je istovremeno druga pravosnažna presuda na štetu KRIK-a tokom ovog meseca.
Od decembra 2021. godine, istraživački informativni centar KRIK bio je predmet deset tužbi, u kojima se tražila ukupna odšteta od skoro milion dolara, što je prema pisanju Centra za međunarodnu pomoć medijima (CIMA), tri puta više od godišnjeg budžeta ove medijske organizacije.
U iscrpnoj analizi Vesne Radojević, koju je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku, navode se glavni slučajevi koje moćni pojedinci i kompanije vode protiv KRIK-a. Tako je prvooptuženi u predmetu Jovanjica Predrag Koluvija dva puta tužio KRIK, tražeći ukupnu novčanu odštetu od oko 3,2 miliona dinara, a u tužbi se navodi da je zbog izveštavanja KRIK-a o aferi Jovanjica izgubio ugled u društvu.
Nikola Petrović, kum predsednika Srbije i nekadašnji generalni direktor Javnog preduzeća “Elektromreža Srbije”, tužio je novinarke Draganu Pećo i Vesnu Radojević zbog priče iz februara 2021. godine. Naime, one su tada otkrile da Petrović u Luksemburgu ima ofšor kompaniju “Faberge Advisors” i da je neko preko nje dobio niz poslova u Srbiji.
Biznismen Stanko Subotić tužio je Draganu Pećo i OCCRP, tražeći odštetu od 155000 švajcarskih franaka zbog priče iz 2018. godine, kada je KRIK u saradnji sa OCCRP otkrio da će Subotić ostvariti ogroman profit od radova na proširenju beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”.
Ministar Bratislav Gašić pokrenuo je tužbu protiv urednika i novinarke KRIK-a, tražeći odštetu od 500.000 dinara, samo zato što su u izveštavanju sa suđenja kriminalnoj grupi iz Kruševca, u aprilu 2021. godine, naveli da su se među dokazima tužilaštva nalazili presretnuti razgovori u kojima je pomenuto i ime Gašića kao tadašnjeg direktora BIA.
Među drugim SLAPP tužbama ističu se ona koju je međunarodna rudarska korporacija MINECO Limited pokrenula protiv Stevana Dojčinovića i redakcije KRIK-a za tekst objavljen u okviru međunarodne novinarske istrage “FinCEN fajlovi”, koja se inače našla u užem izboru za Pulicerovu nagradu. Osim moćnih kompanija, redakciju je tužio i biznismen Bogoljub Karić, tvrdeći da je KRIK “kriv” što su Karići pod sankcijama EU i SAD.
Zanimljivo je i da jednu SLAPP tužbu, sa odštetnim zahtevom vrednim 11 miliona dinara, protiv ove redakcije vodi i Adria Media grupa, tvrdeći da KRIK i redakcija “Raskrikavanja” utiču na urušavanje ugleda Adria Media grupe time što objavljuju tekstove o lažnim vestima i manipulativnom sadržaju iz tabloida koji posluju unutar te grupe. Uključujući odštetu i troškove suđenja, za poslednju pravnosnažnu presudu redakcija će morati da plati ukupno 700.000 dinara.
SLUČAJ KRIK
“Za redakciju kao što je KRIK to nije mala suma, ali nije ni suma koja će nas ugasiti jer smo mi istraživački centar koji ima podršku građana i međunarodne donatore”, kaže za “Vreme” novinarka KRIK-a Jelena Vasić. “Ali da se u ovakvoj situaciji našla neka mala redakcija sa lokala, to je suma koja definitivno može da zatvori jedan mali medij. Našim troškovima još nije kraj, tek treba da izračunamo koliko će nas koštati revizija pred Vrhovnim sudom i ustavna žalba pred Ustavnim sudom. Zbog toga što je presuda pravosnažna, prvo ćemo morati da platimo troškove i odštetu pa tek onda da nastavimo proces, jer ne želimo da pristanemo na presudu za koju smatramo da je nefer”.
Vasić dodaje da se protiv novinara KRIK-a, urednika i samog medija vodi 16 aktivnih postupaka, što sve utiče i na rad redakcije, jer su u poslednje vreme primorani da se bave isključivo odbranom ugleda organizacije, a ne i istraživanjima kojima su inače svakodnevno posvećeni.
“Nama je cela prošla nedelja bila fokusirana na komunikaciju sa građanima, partnerima, advokatima, ceo tim je bio uključen u to, čak i kolege koje rade vesti i promotivni sadržaj za društvene mreže”, kaže Vasić. “Svi su se samo time bavili. Ipak, mi imamo sreću da smo stabilna redakcija i otvoreno se i proaktivno borimo protiv SLAPP tužbi. Pošto nas tuže za profesionalan rad, onda možemo samo da pretpostavimo šta dodatno kriju i šta dodatno žele da KRIK ne objavi i onda mi, s punim pravom, nastavljamo te ljude dodatno da istražujemo. Nama je cilj da nas ne zaustave, nego da publika vidi da će baš zbog toga što su nas tužili sada još više čitati o tim ljudima i kompanijama.”
Sagovornica “Vremena” dodaje i da redakcija ne može biti kriva za to što je objavila istinu i ukazuje na veliku i štetnu promenu sudske prakse u Srbiji kada su u pitanju SLAPP postupci: “Mi ne možemo biti krivi za činjenicu da, ako je neko, na primer, učestvovao u koruptivnom delu, a KRIK to otkrio i dokumentovao, pa je toj osobi narušen ugled, KRIK nije kriv što je objavio istinu. U situacijama u kojima smo ranije bili tuženi, sud je uvek merio jedino to da li je KRIK objavio istinu ili ne. Problem sa ove dve osuđujuće presude u tome je što sud više ne meri da li je KRIK objavio istinu te da li su činjenice potkrepljene i tačne, već sud ulazi u tumačenje onoga što smo mi objavili i u najstrašnijoj situaciji koja se desila ove nedelje, sudije su dopisivale rečenice koje nisu objavljene u našem tekstu”, objašnjava Jelena Vasić.
Istraživački centar KRIK je prethodnih meseci istraživao sudije Apelacionog suda, ne samo kroz bazu “Prosudi ko sudi” već i u tekstovima u kojima se pominju i funkcioneri tog suda u kontekstu komunikacije sa optuženima. Iako su osuđujuće presude Apelacionog suda usledile nakon ovih istraživanja i ne mogu se dovesti u direktnu vezu, Vasić navodi da su one hronološki išle jedna za drugom. “Jedino što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da novinari u Srbiji više ne mogu da očekuju fer suđenje iako u svojim redakcijama neguju fer i profesionalno novinarstvo. Više nije situacija da profesionalno napišete tekst, poštujete sva pravila etike, odete u sud, donesete sve dokaze i budete oslobođeni”, navodi Vasić.
U periodu od 2015. do 2020. godine redakcije i novinari protiv kojih su vođeni slični postupci uglavnom su dobijali na sudu, ali se 2021. godine izgleda sve promenilo. Te godine SLAPP, kao strateška tužba protiv učešća u javnim politikama, postaje prepoznatljiv i u Srbiji kao forma odmazde i oblik nasilja nad novinarima, aktivistima, medijskim organizacijama i uzbunjivačima javnosti, kojima se ugrožavaju sloboda izražavanja i informisanja kao osnovna prava koje propisuje član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Jedan od glavnih ciljeva SLAPP tužbi jeste da ućutkaju medije i novinare i zbog toga predstavljaju veliku pretnju demokratiji. Prema Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, “osnovni cilj SLAPP postupka nije da zaista zaštiti pojedinca od neopravdanog napada, već upravo suprotno – da ućutka one koji napadaju, pod pretnjom visokim naknadama štete, troškovima advokata, rizikom od gubitka spora i angažovanjem svojih resursa da se brani na sudu”.
Tako je 2021. godine kompanija Milenijum tim tužila nekoliko lokalnih medija i tražila velike naknade uz objašnjenje da “kompanija nema ni motiv, ni nameru da tužbama pravi pritisak na medije ili da ugrožava njihov rad”. Milenijum tim je tada podneo ukupno 29 tužbi protiv desetak medija, koje su pravnici ocenili kao pritisak na medije s ciljem da ih zastraše. Nakon pobune javnosti, kompanija je smanjila odštetne zahteve, ali to nisu uradili i njeni direktori, koji su u privatnim tužbama tražili oko dva miliona dinara na ime odštete.
Analiza Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a pokazuje da je Milenijum tim podneo čak 12 tužbi protiv Junajted medija grupe (N1, Nova S), šest protiv Privrednog društva Direktno digital news, tri protiv izdavača dnevnog lista “Danas”, po dve tužbe protiv Adria news d.o.o. Beograd i Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije Leskovac, izdavača novinske agencije JUGpress, i po jednu tužbu protiv Centra za javno zagovaranje demokratije Vranje i Tima za razvoj integracije Vranje. Krajem 2021. i KRIK-u je stigao “talas” od deset novih tužbi, tako da su novinari ove i drugih redakcija shvatili da je SLAPP potpuno nova vrsta pritiska na medije i novinare u Srbiji. Kasnije, tokom 2023. godine, Apelacioni sud u Beogradu odbacio je žalbu Milenijum tima na presudu Višeg suda kojom je odbačena tužba te kompanije protiv osnivača agencije JUGpress, što je ujedno prva SLAPP tužba pozitivno rešena u korist medija koje je tužila ova kompanija. Takođe, odlukom sudije Višeg suda u Beogradu odbijena je i tužba Milenijum tima protiv portala Nova.rs zbog izveštavanja o poslovima naplaćenim iz državnog budžeta i povezanim sa Srpskom naprednom strankom.
SLUČAJ BIRN
I redakcija BIRN Srbija ima pet aktivnih SLAPP postupaka. Dragana Žarković Obradović, direktorka BIRN Srbija, navodi da celoj redakciji veoma mnogo vremena oduzima priprema za svako ročište, priprema dokumentacije, vraćanje na objavljene tekstove, koordinacija između novinara, urednika i nje kao direktorke pred svaki odlazak na sud.
“Onda se dogodi da odemo tamo i da se ročište uopšte ne održi. A s obzirom na to da se ročišta zakazuju tako da meseci prođu između dva ročišta, svaki put moramo da prolazimo kroz istu situaciju. Osim što nam oduzima vreme, to je i ogroman stres za redakciju”, navodi sagovornica “Vremena” i dodaje da se ljudi koji ih tuže između ostalog trude i da razbiju solidarnost u samoj redakciji BIRN-a, pa selektivno biraju koga će da tuže: “Na primer, imamo tužbe gde nisu tuženi novinari nego samo ja kao direktor. Ili imamo situacije gde tuže samo novinare, a ne tuže medij. Tu se tačno vidi da oni strateški biraju koga u kom slučaju tuže, a cilj im je da razbiju to jedinstvo koje među nama postoji i da razviju osećaj surevnjivosti prema kolegama, da se ja recimo pitam zašto novinar nije tužen, a tužena sam ja kao odgovorno lice”.
Najviše SLAPP tužbi protiv BIRN-a do sada je stiglo od bivšeg gradonačelnika Aleksandra Šapića i njegovih bliskih saradnika.
“Šapić nas ciljano tuži, kad god objavimo nešto o njemu ili o ljudima iz njegovog kabineta”, objašnjava Žarković Obradović. “Najnoviji slučaj je slučaj njegovog šefa kabineta Nenada Milanovića, kome se inače sudi. Dakle, čovek nas tuži za povredu ugleda, a trenutno se i sam nalazi pred sudom zbog koruptivnog dela o kome smo mi pisali. Tuže nas da bismo prestali da pišemo o njima. Osim dve tužbe od Šapića u iznosu od šest miliona dinara, i jedne od Nenada Milanovića, i Predrag Koluvija je podneo dve tužbe protiv BIRN-a u iznosu od 200.000 dinara.”
Obe sagovornice “Vremena” ističu to da su sume odštetnog zahteva vrlo proračunate, jer visina odštetnog zahteva u tužbi određuje koliko će koštati troškovi postupka – što je veći odštetni zahtev, odbrana i postupak koštaju više.
Dakle, jasno je šta SLAPP radi medijima. Prvo, finansijski ih pritiska i iscrpljuje u dugotrajnim sudskim sporovima. Dalje, psihički iscrpljuje novinare i druge pojedince koji se nalaze u postupku. Zatim onemogućava normalan rad u redakciji jer se, umesto na izveštavanje javnosti o važnim događajima i pitanjima od javnog interesa, vreme troši na pripremu ročišta i sudske postupke. Osim toga, SLAPP utiče i na celokupnu medijsku scenu u jednoj državi ili regionu tako što posredno zastrašuje i druge novinare, urednike i aktiviste i poručuje im da će i sami proći kroz isto mučenje i diskreditaciju ukoliko budu hteli da se bave sličnim temama, kompanijama i pojedincima.
SLAPP – ISTORIJA I BROJKE
Termin SLAPP se pojavio u američkoj politici krajem sedamdesetih godina 20. veka da bi opisao građanske tužbe protiv pojedinaca i nevladinih grupa koje su javno iskazivale svoje stavove o nekom telu Vlade ili zvaničniku, a u vezi sa nekim pitanjem od javnog interesa. Kasnije, tokom devedesetih godina, autori su već počeli da upozoravaju na velike i štetne posledice SLAPP tužbi po politički aktivne građane, pa su mnoge američke države još tada počele da uvode “anti-SLAPP” zakonodavstvo.
Do sada se mnogi stručnjaci slažu da je glavna namera SLAPP tužbi da kazni novinare, medije i aktiviste tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu sopstvenog ugleda. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije. Ili, kako je to u svom istraživanju definisala Klara Dijaz Serat, koncept SLAPP tužbe se koristi da prikaže indirektnu i sofisticiranu kontrolu govora koja izaziva nesigurnost i strah među novinarima. Zato je jedna od najkorišćenijih metafora u vezi sa posledicama mukotrpnih i dugotrajnih SLAPP slučajeva upravo “efekat hlađenja” – odnosno efekat kojim se obeshrabruje svako dalje istraživanje u vezi sa određenom temom ili osobom, što direktno utiče na slobodu govora i pravo javnosti da zna. To potvrđuju brojne ankete sa novinarima u svetskim i evropskim redakcijama, gde više od 70 odsto njih tvrdi da se suočava sa pretnjama tužbama i da su upravo zbog tih postupaka često prinuđeni da se samocenzurišu ili odustanu od daljih istraživanja.
Istraživanje iz 2023, u kome je u anketi o SLAPP tužbama učestvovalo 16 samoregulatornih tela i novinarskih udruženja iz Evrope, među kojima su i srpski Savet za štampu i NUNS, pokazuje da veliki broj samoregulatora i udruženja navodi da su najčešći pokretači SLAPP tužbi upravo političari, a odmah zatim i ekonomski akteri, odnosno moćne kompanije. Belgijski saveti za medije istakli su repetitivni aspekt SLAPP tužbi, odnosno zastrašujući efekat koji proizilazi iz činjenice da isti akter može da podnosi SLAPP tužbe i to ustanovi kao stalnu praksu.
U izveštaju Centra za međunarodnu pomoć medijima (CIMA), na globalnom nivou se od 2015. do 2021. godine najviše SLAPP slučajeva vodilo u Tajlandu, Hondurasu, Peruu i SAD. Prema najnovijem izveštaju Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM iz marta 2024. godine, koalicija CASE rangirala je Srbiju u prvih deset zemalja po broju SLAPP postupaka. Na vrhu evropske liste nalazi se Poljska sa 128 SLAPP tužbi, a zatim Malta (88) i Francuska (76). Prema izveštajima Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u Hrvatskoj je registrovano 54 SLAPP tužbi, Bosni i Hercegovini 43, Sloveniji 42, a u Srbiji 28. Iza Srbije su Severna Makedonija (5) i Crna Gora, u kojoj nema nijedne registrovane SLAPP tužbe.
Neki od najistaknutijih primera SLAPP tužbi protiv novinara i medija u svetu pokazuju pogubne posledice ovih postupaka i po redakcije i po novinare. Pol Radu, jedan od osnivača mreže OCCRP, tužen je zbog izveštavanja o velikoj šemi pranja novca u Azerbejdžanu. Njega je za klevetu u Londonu tužio jedan političar, pa je Radu morao da plati oko 40.000 dolara da bi se pretražili njegovi računari i telefoni. Pre nego što je slučaj na kraju rešen, OCCRP je potrošio oko 500.000 dolara na putne i druge troškove. Protiv malteške novinarke Dafne Karuana Galicije se u trenutku njene smrti vodilo više od 40 tužbi. U Brazilu se novinar Žoao Paulo Kuenka suočio sa čak 143 tužbe zbog tvita koji je objavio protiv aktuelne vlade. Otežavajuću okolnost u Brazilu predstavlja i to što po zakonu svi optuženi moraju lično da se pojave na svakom ročištu, a Kuenka je imao procese u 26 brazilskih država istovremeno, čime mu nije omogućena adekvatna odbrana. U Sloveniji je, u periodu od dva meseca, prijatelj tadašnjeg premijera podneo 39 tužbi protiv male redakcije u kojoj su zaposlene samo tri osobe. Političari i moćni pojedinci u Poljskoj su proteklih godina podneli preko 60 tužbi protiv najvećih dnevnih novina “Gazeta viborča”. Ni Brazil ni Slovenija ni Poljska nemaju zakon ili zaštitu protiv SLAPP tužbi.
Ipak, mnogi su verovali da na SLAPP tužbe treba odgovoriti kolektivno i institucionalno, tako da su u mnogim državama uvedeni takozvani “anti-SLAPP” zakoni, kao proceduralni mehanizmi za zaštitu građana, novinara i aktivista koje bi tužili bogati pojedinci, političari ili kompanije. U SAD, najmanje trideset četiri države, uključujući i Distrikt Kolumbija, usvojile su zakone protiv SLAPP tužbi. Evropska komisija je u aprilu 2022. usvojila anti-SLAPP direktivu na nivou EU, i to sa preporukama za usmeravanje država članica da usklade svoja pravila sa predloženim zakonom za domaće slučajeve i u svim postupcima. Poslanici Evropskog parlamenta su u februaru ove godine usvojili novu direktivu kojom se novinari, aktivisti i njihove organizacije štite od SLAPP tužbi. Žrtve ovih tužbi morale bi da budu zaštićenije uvođenjem dve važne zaštitne mere – prevremenog odbacivanja ako je slučaj neosnovan, i mogućnosti da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete.
VAŽNI KORACI U BORBI PROTIV SLAPP TUŽBI
Jedan od najvažnijih koraka je dokumentovanje i mapiranje SLAPP tužbi kako bi se kasnije analizirali njihovi oblici, modeli i kako bi se predložila efikasnija rešenja u zaštiti i odbrani tuženih. U tome mogu da pomognu platforme poput “Mapping Media Freedom” i “US Press Freedom Tracker”. Zatim, treba voditi stalnu kampanju informisanja javnosti o procedurama SLAPP tužbi, a pre svega o onima koji podižu te tužbe protiv novinara, urednika i aktivista. Podjednako je važan i trening sudija da identifikuju SLAPP kao zloupotrebu prava i pravnih procedura, naročito zbog toga što je namera tih tužbi da se sudski sistem iskoristi, a oni koji učestvuju u javnim politikama zastraše i ućutkaju.
Stručnjaci savetuju da su naročito značajne kampanje pod zajedničkim nazivom “Imenuj i posrami” (“Naming and Shaming”), koje mogu da budu odličan način da se pokaže otpor SLAPP tužbama i onima koji uz pomoć njih pokušavaju da ućutkaju novinare i zloupotrebe sistem. Koalicija CASE je zbog toga ustanovila “Evropsko SLAPP takmičenje”, u kome dodeljuje nagrade za korporativnog nasilnika godine, SLAPP političara godine, najistaknutijeg advokata ili sudiju nasilnika, SLAPP državu godine itd. Među dosadašnjim “dobitnicima” su i nekadašnji generalni sekretar grčke Vlade Grigoris Dimitriadis, hrvatski sudija Zvonko Vrban, koji je podneo šest tužbi protiv hrvatskog “Telegrama” i njegovih urednika, a od država se ističu Poljska i Maroko. Ove godine se među nominovanima za SLAPP političara godine nalaze Đorđa Meloni, jedan gruzijski ministar i Dijana Hrkalović za tužbu protiv KRIK-a u iznosu od 6000 evra, a zbog serije tekstova u kojoj se impliciraju njene veze sa kriminalnim grupama. Na listi nominovanih država koje prednjače u SLAPP tužbama se, osim Poljske i Malte, nalazi i Hrvatska u kojoj se, prema podacima koalicije CASE, protiv novinara i medija trenutno vode postupaci u ukupnoj odštetnoj vrednosti od preko pet miliona evra.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
