Tradicionalna godišnja međunarodna konferencija, koja se održava od 2002, okupila je kompanije, banke, finansijske institucije i državne predstavnike kako bi se, u delikatnom trenutku, našli načini za zadovoljenje neprestano rastućih zahteva potrošača za kvalitetom i bezbednošću hrane, i to na teritoriji od 29 zemalja u Evropi i Aziji, koliko obuhvata EastAgri region
U organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama i uz finansijsku podršku Svetske banke, u Beogradu je u sredu i četvrtak, 18. i 19. juna, održana godišnja konferencija EastAgri 2014, pod nazivom „Najbolja hrana: Kako proizvesti i kvalitet i kvantitet u Evropi i Centralnoj Aziji“. Dvodnevna konferencija okupila je više od 120 učesnika – od velikih regionalnih kompanija i visokih zvaničnika Vlade Srbije do međunarodnih finansijskih institucija koje se bave razvojem poljoprivrede i agroindustrije. Prvi dan konferencije bio je posvećen unapređenju kvaliteta hrane u ukupnom lancu snabdevanja – u razgovorima o ovoj temi učestvovali su predstavnici agrobiznisa u regionu, Victoria Group, Agrokor, MK Grupa i Atlantic Group, kao i predstavnici EBRD-a i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Srbije. Drugi dan obeležila su četiri okrugla stola, na kojima se govorilo o unapređenju kvaliteta proizvodnje i širenju na nova tržišta, zelenoj proizvodnji, finansiranju modernizacije agrobiznis kompanija i unapređenju procedura za investiranje.
Direktor operacija kompanije Victoria Group Nikola Vujačić
Prema podacima nedavnog istraživanja o odnosu potrošača prema hrani, ishrani i zdravlju, koje je obuhvatilo Evropsku uniju, pri odabiru hrane stanovnici EU na prvo mesto (74 odsto ispitanika) stavljaju kvalitet, odnosno svežinu proizvoda. Sledeći faktor koji odlučuje jeste cena (43 odsto), a tek potom ukus (38 odsto), zdrava hrana (32 odsto) i želje porodice (29 odsto). Sa druge strane, podaci FAO govore da se čak jedna trećina ili 1,3 milijarde tona hrane godišnje izgubi ili bude uništeno u lancu snabdevanja, a veliki deo hrane koja stigne do potrošača se na kraju baci. S tim u vezi, jedan od zajedničkih ciljeva EBRD-a i FAO jeste da kroz ovakve konferencije lokalni proizvođači dobiju informacije koje će im pomoći da specijalizacijom podignu kvalitet svojih proizvoda i izgrade snažne lokalne brendove – time bi postali konkurentni i na međunarodnom planu, uz dalje poboljšanje kvaliteta i bezbednosti hrane.
Po rečima ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, koja je održala uvodni govor prvog dana konferencije, srpski poljoprivredni proizvođači su u „specifičnoj poziciji, s obzirom da posluju u uslovima kada Srbija započinje pregovore o pristupanju EU, odnosno u procesu prilagođavanja poljoprivrede i ruralnog razvoja pravilima koja definiše zajednička poljoprivredna politika EU“. Pominjući posledice velikih poplava, ministarka je rekla da će za potpunu sanaciju i obnavljanje poljoprivrede biti potrebno dosta vremena i sredstava i pozvala međunarodne institucije da finansijski pomognu poljoprivrednicima Srbije.
„Možete proizvoditi najbolju hranu jedino ako se udružite sa najboljim kompanijama iz privatnog sektora, promovišete najbolje prakse i smernice i izgradite snažno partnerstvo sa najboljima, a suština EastAgri mreže je koordinacija i usklađivanje intervencija unutar sektora agrobiznisa“, rekao je Žil Metetal (Gilles Mettetal), direktor agrobiznisa u EBRD-u.
Vladimir Rahmanjin (Rakhmanin), pomoćnik generalnog direktora FAO i regionalni predstavnik za Evropu i Centralnu Aziju, naglasio je važnost bliske saradnje sa različitim javnim institucijama i privatnim sektorom u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kako bi se povećala efikasnost i podržao održivi ekonomski razvoj zemalja u regionu. „EastAgri mreža je važna platforma za nastavak i unapređenje dijaloga među partnerima, i ona će osigurati da postoji odgovornost za ispunjenje naših ciljeva“, izjavio je Rahmanjin.
Direktor operacija kompanije Victoria Group Nikola Vujačić podsetio je da je kompanija u 2013. godini izvezla proizvode u 30 zemalja sveta, a vrednost izvoza u protekle dve godine čini oko deset odsto ukupnog izvoza Republike Srbije u oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dodajući da zahtevi tržišta EU predstavljaju vodilju za sve kompanije u regionu. „Investicije u dostizanje ovih zahteva ne treba posmatrati kao neophodan trošak potreban za učešće na izvoznim tržištima, već uskoro kao preduslov poslovanja na domaćem tržištu, budući da Srbija, integracijskim procesima u koje je uključena, postaje sastavni deo međunarodnog tržišta. U uslovima rastuće globalizacije, ubrzanja i povećanja obima spoljne trgovine praćenim uključivanjem Srbije u najveće multilateralne trgovinske sisteme sveta, investiranje u konkurentnost predstavlja jedini put napred. Iz tog razloga mi ulažemo u naše kooperante, dajemo im priliku da rastu sa nama, da povećavaju svoje prinose i snižavaju cene koštanja svoje proizvodnje, da primenjuju najsavremenije tehnike poljoprivredne proizvodnje i da svaki od njih 40.000 povećava svoju konkurentnost pojedinačno, jer je to ujedno i povećanje konkurentnosti naše kompanije, ali i svih angažovanih u agrobiznisu. Mi verujemo da je ispunjenje zahteva potrošača zajednički posao za sve učesnike privatnog ali i javnog dela agrobiznisa, a svako na ovom zajedničkom zadatku ispunjenja rastućih zahteva potrošača ima svoju ulogu u institucionalnom, zakonodavnom i finansijskom smislu i jedino podstaknute odgovarajućim merama javnog sektora, aktivnosti njegovog privatnog dela – proizvođača, prerađivača i prometnika – mogu imati pun efekat“, rekao je Vujačić.
Žerar Kili (Gerard Kiely), šef Jedinice za pretpristupnu pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju Evropske komisije, naglasio je da nacionalne politike moraju biti postavljene tako da omogućavaju sinergije i komplementarnosti između izvora finansiranja, bilo da je reč o saradnji međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka, bilo da javni fondovi stižu iz državnih budžeta ili pomoći EU.
Inače, kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović, desetogodišnja strategija, kojom je predviđen razvoj poljoprivrede Srbije do 2024. godine, završena je i uskoro će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije. „Srbija mora da nađe mogućnost da proizvodnju hrane podigne na viši nivo, odnosno da pored daljeg rada na bezbednosti i kvalitetu radi i na stvaranju što više robnih marki sa oznakom geografskog porekla. Treba da se radi na proizvodnji artikala sa dodatom vrednošću, kako bi se promenila struktura agrarnog izvoza Srbije – na listi izvoznih poljoprivrednih proizvoda, među prvih pet-šest Srbija ima samo sirovine“, izjavio je Golubović i dodao da je potrebno „da se poveća nivo znanja poljoprivrednih proizvođača kako bi uveli najviše standarde u proizvodnju i bili spremni da konkurišu za sredstva iz fondova EU. Takođe, treba i da se podstakne njihovo udruživanje kako bi na najbolji način pregovarali sa prerađivačkom industrijom.“
Iz Ministarstva poljoprivrede saopšteno je i da je ministarka Bogosavljević Bošković na konferenciji potpisala Pismo o namerama o podršci javno-privatnog dijaloga u sektoru mesa i mleka sa EBRD-om i FAO, koji su obezbedili i određena donatorska sredstva kako bi se podržalo unapređenje javnog privatnog dijaloga. „Pismo o namerama potpisano je radi daljeg unapređenja saradnje svih učesnika u pojedinim sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije kroz programe javnog partnerstva. U ovom trenutku sektor proizvodnje i prerade mesa i mleka je prioritetan i prepoznat kao sektor sa visokim proizvodnim i izvoznim potencijalom. Unapređenje saradnje resornog ministarstva, EBRD-a i FAO obuhvata sve elemente tržišnog lanca, od primarne proizvodnje do prerađivačke industrije, sa posebnim naglaskom na unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, pospešivanja saradnje i udruživanja proizvođača mesa i mleka, kako bi se omogućilo njihovo punopravno učešće u javno privatnom dijalogu, a što bi se odrazilo na povećan obim investiranja u ovom sektoru“, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
