Već godinama javnost sluša o pokvarenim kočnicama, otpalim prozorima i vratima, pa sve do zapaljenih gradskih autobusa, a nedavno je, nažalost, izgubljen i život zbog takvog stanja u GSB-u. U kakvom stanju saobraćaju vozila javnog prevoza? Čija je odgovornost i kuda sve to vodi
“Molimo vas, izađite napolje, neki kvar je u pitanju, vozilo ne može dalje”. Linija 511 saobraća bez zadnjeg stakla. Trolejbusu otkazale kočnice, zakucao se u lokal na Zvezdari. U ulici Vojislava Ilića kod Plavog mosta izgoreo je autobus na liniji 351. Prepolovio se autobus GSP-a kod Mašinskog fakulteta. Autobus na liniji 704 na Brankovom mostu – izgoreo. Na Obrenovačkom putu se zapalio autobus na liniji 511, gde su prethodnog dana otpala vrata. Na liniji 78 otpao točak i teško povredio dve žene na trotoaru. Nažalost, sutradan je stigla vest da je preminula jedna od žena koje je udario točak otpao sa tog gradskog autobusa.
Incidenti se neprestano nižu. Na pitanja koja proizilaze iz ovih nesreća odgovora nadležnih nema, barem ne konkretnih.
Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić rekao je da je nesreća koja se dogodila u Beogradu kada je otpao točak ljudska greška, te da je osoba koja je načinila tu grešku uhapšena.
“Ta osoba je uhapšena, tehničar koji nije dobro pritegao točak. Mislim da i vozač ima odgovornost jer mora da proveri, ali hoću reći da ne postoji zahtev za vanredan tehnički pregled od Grada Beograda, to može samo da traži ovlašćeno lice to jest Ministarstvo unutrašnjih poslova”, izjavio je predsednik Privremenog organa Beograda.
“Ne znam šta je još potrebno da se dogodi kako bi gradska vlast preuzela odgovornost”, kaže za “Vreme” Predsednik beogradskog odbora PSG Stefan Simić. “Oni se kriju iza privatnih prevoznika, kao da su privatni prevoznici ‘pali s neba’ i pojavili se na beogradskim ulicama, a ne da je Grad Beograd i gradski Sekretarijat potpisao ugovore sa njima, a koji je, uostalom, i nadležan da kontroliše privatne prevoznike”.
Sekretarijat za javni prevoz je primarno nadležan. Međutim, direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za “Vreme” da u Sekretarijatu rade po određenim strateškim, političkim instrukcijama iz Grada Beograda i iz samog političkog vrha, te kako je očigledno da se ide na postepeno uništavanje i smanjivanje GSP-a, a da se linije predaju privatnicima.
“Naravno da je Grad nadležan i za nadzor nad sprovođenjem ugovora i za nadzor nad vršenjem usluge, pre svega Sekretarijat za javni prevoz, ali sve se odluke i sva glavna ovlašćenja donose u kabinetu gradonačelnika, tako da je on odgovoran i za rad sekretara i za rad članova veća. Ovo je pre svega i organizacioni i strategijski i politički problem”, objašnjava Jovanović.
Da se redovan tehnički i šestomesečni tehnički pregled isključivo “vizuelno” radi, za “Vreme” otkriva vozač autobusa GSP-a Zoran Stefanović iz Sindikata GSP-a “Pravda”: “Mi dođemo na kanal, majstor siđe u kanal, pregleda vozilo, okreće volan, pritiska pedalu kočnice i drugo. Ukoliko se desi da pronađu neki manji kvar, što u principu znači da takvo vozilo ne bi smelo da ide u promet jer i manji kvarovi moraju da se otklanjaju na vreme zato što će prouzrokovati mnogo teže kvarove kasnije, oni samo konstatuju – ‘Može još da ide’”.
TREND PRIVATIZACIJE JAVNOG PREVOZA
Linija 78, sa koje je otpao točak i ubio ženu, linija je privatnog prevoznika “Banbus”, a za liniju 511, koja se nedavno zapalila, nadležan je “Avala bus 500”.
Jovanović kaže da poslednjih 10, 15 godina postoji trend da se javni prevoz u Beogradu sve više privatizuje na način da se najprofitabilnije i strateške linije u Beogradu oduzimaju GSP-u i predaju privatnicima.
Kakva su iskustva sa privatizacijom javnog prevoza? Jovanović kaže da ni on ni CLS nemaju ništa protiv privatnog kapitala i privatnih prevoznika, ali da su generalno iskustva loša. Privatni prevoznici, napominje, treba da pomognu Gradu Beogradu u pružanju funkcije javnog prevoza i tamo gde GSP ne može ili gde privatnici imaju više standarde prevoza putnika i poslovanja, pa im treba i omogućiti da i oni pripomognu, odnosno, učestvuju u javnom prevozu.
Međutim, Jovanović objašnjava da je problem u tome što privatnici u Beogradu često imaju niže standarde od GSP-a, a pod time se misli na loša vozila i, pre svega, na jako loše održavanje, servis i tehničke preglede vozila. Naime, privatnici uglavnom imaju svega nekoliko mehaničara i inženjera, a nemaju ni podsticaje da ih imaju više zato što Beograd isplaćuje privatnicima naknadu po pređenom kilometru.
“U ugovorima o javnom privatnom prevozu ne stoje visoki kriterijumi za obavljanje te funkcije. Tako da, u suštini, privatnici gledaju da za što manje pare i što jeftinije prevezu putnike od tačke A do tačke B. A to što jeftinije i što lakše vrlo često znači nebezbedno, u lošim i neodržavanim autobusima, i te kako doprinosi situaciji da se u suštini žmuri na kvarove na vozilima i da vrlo često dok god može da se ‘kotrlja’ autobus, on se pušta u funkciju”, ukazuje Jovanović.
U KAKVOM STANJU AUTOBUSI SAOBRAĆAJU?
U Beogradu javni prevoz svakodnevno opslužuje oko dva miliona putnika, kaže Jovanović i napominje da je dosta važan segment što svaki drugi Beograđanin koristi povremeno ili stalno javni prevoz; zato on mora da funkcioniše da bi Beograd bio funkcionalan grad.
Stefanović navodi da oni već imaju problema sa autobusima marke “BMC”, te da treba odustati od nabavke ovih jeftinih autobusa jer se oni brže kvare i ne mogu da se koriste, recimo, kao “Solarisovi” koje voze već 11-12 godina i sa njima nemaju probleme.
“Čak i novi gasni autobusi su počeli da nam prave probleme – malo, malo pa ih vidim stoje na ulici, čekaju servis”, kaže Stefanović.
On tvrdi i da neki vozači imaju dozvole na kojima piše da su u istom danu položili za sve kategorije. Kako to moguće? A neki se, kaže, i na Fejsbuku zahvaljuju na tome kompanijama.
SNOVI O REŠENJIMA
Pa kakva je onda bezbednost? Konačno, kako rešiti ovakvo sveukupno stanje u javnom prevozu u Beogradu?
Simić kaže da oni predlažu sledeća rešenja: prvo bi trebalo da se uđe u Gradsko saobraćajno preduzeće i da se vidi koliko je autobusa uopšte u ispravnom stanju, pa da se tek onda krene sa nabavkom novih, a ta nova vozila moraju biti po ekološkim standardima.
“Beograd ima problem što nema metro, nema dovoljno parking mesta i moramo da osiguramo da nam gradski prevoz funkcioniše na najbolji mogući način”, naglašava Stefan Simić. Predlog je, dodaje on, i da se uvede profesionalni menadžment i da radnici koji rade direktno – to jest vozači – stalno prolaze obuke i da im se povećaju primanja jer vozači napuštaju Srbiju i odlaze mahom u Sloveniju.
Jovanović kaže da CLS ima plan kako da se javni prevoz u Beorgadu reši za šest meseci, ali potrebna je za to politička volja. Objašnjava da se javni prevoz mora rešiti na dva načina, te da je jedan pre svega sačuvati i unaprediti GSP, a to znači profesionalni menadžment, poništavanje štetnih ugovora, nabavljanje kvalitetnih vozila i da ovo javno preduzeće postavlja standard u javnom prevozu u Beogradu i bude garant da će javni prevoz biti kvalitetan i bezbedan.
“Druga tačka jeste da se revidiraju ugovori sa privatnicima i da se privatnicima koji su se pokazali loše kao sto je ‘Banbus’, izreknu stroge kazne. Konkretno, ‘Banbusu’ da se zabrani javni prevoz u Beogradu posle ove nesreće. Da se postave najstroži standardi tehnologije, bezbednosti, servisiranja autobusa, tehničkih pregleda, samo ekološka vozila itd”, kaže Nikola Jovanović.
GODINE UNIŠTAVANJA JAVNOG PREVOZA
Javni prevoz godinama ne funkcioniše kako treba, a Simić kaže da nisu vršene ni vanredne inspekcije, niti je gradski Sekretarijat za javni prevoz kontrolisao da li se ispunjavaju svi uslovi iz ugovora koji su potpisali sa privatnicima.
Jovanović takođe misli kako ne može vozač biti kriv za sistem koji se raspada, te da ovo nije prvi incident pa je neophodno tražiti tačan uzrok. Incidenti se događaju svaki treći dan, a vozači su bili “krivi”, podseća, i kada autobus izgubi kontrolu i udari u zid ili u stanicu.
“Stalno se izvlačimo na to ‘vozač je kriv’, a sistem je potpuno nakaradno napravljen. GSP se sistemski uništava, nebezbedni su autobusi i niko ne odgovara niti preuzima odgovornost, što znači da ovaj sistem nekome odgovara, a ne odgovara građanima, putnicima i šta je važnije od javnog interesa”, kaže Jovanović.
Konačno, postavlja se pitanje da li će se išta sistemski promeniti. Jovanović podseća kako je više puta ukazivao na moguće opasnosti ovakvog stanja prevoza i toga da se ne desi da izgubimo ljudski život.
“Da li će se preduzeti jedna sistemska mera u smislu vanrednog nadzora, uvođenja strožih standarda, koliko puta vozila slati na tehnički pregled, drugačije ugovore sa privatnicima, pa i neka moralna i komandna odgovornost, da sekretar za javni prevoz da ostavku? Da li se bilo šta od toga dešava ili će se desiti”, pita se Jovanović.
Odgovor je, nažalost, poznat.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
