foto: nenad đorđević / fonet
Javnost nije upoznata sa tim ko je savetnik za vojna pitanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali jedna stvar je potpuno jasna – čovek smesta treba da dobije otkaz. Jer svoj posao radi tako loše da predsednik više ni u jednom nastupu vezanom za vojsku nije u stanju da izjavi bilo šta što nije u potpunosti "posvađano" sa činjenicama i brojkama
Ne bi valjalo da čovek kojeg ministar odbrane Aleksandar Vulin tako uporno naziva „vrhovnim komandantom oružanih snaga“ bude tako loše obavešten. Ali, krenimo redom…
Sve je počelo kada je postalo izvesno da će donacija iz Rusije od šest lovaca MiG 29 konačno stići u Srbiju. Najavljujući da će početkom oktobra doći dugo čekani lovci, Vučić je rekao da je u Srbiju za kratko vreme stiglo više aviona nego za proteklih 40 godina, dakle od 1977. godine! Problem je samo u tome što nije. Jer od 1977. godine do raspada Jugoslavije za potrebe JNA nabavljeno je više od 330 mlaznih borbenih aviona iz zemlje i inostranstva. U tom periodu nabavljen je 91 MiG-21 u verziji Bis i 25 u dvosedoj verziji UM, kupljeno je 16 MiG-ova 29, dok je iz fabrike u Mostaru u jedinice stiglo 114 aviona orao i 85 školsko-borbenih aviona supergaleb G-4. Ukupno 331 letelica.
Par dana kasnije, predsednik se donekle ispravio pa je rekao da je zahvaljujući poslu sa Rusijom Vojska Srbije (VS) u posedu „devet ili deset MiG-ova 29“, što je najveća brojka na stanju tog tipa još od 1990. godine. Pa ipak, ako se konsultuje zvanična monografija 204. lovačkog puka, dolazi se do podatka da je u rat sa NATO om 1999. godine VJ ušla sa 16 aviona tog tipa. Na 105. strani konkretno se navodi da je 24. marta u 17.45 (dva sata pred početak rata) puk imao dva aviona MiG-29 u Nišu, dva na aerodromu Ponikve, jedan u Podgorici i 11 aviona na Batajnici. Ne računajući 19 aviona tipa MiG-21.
U istoj izjavi predsednik je naveo da će, nakon što se završe remont i modernizacija, Ratno vazduhoplovstvo rešiti sve probleme sa lovačkom avijacijom u narednih 20 godina i da će to biti eskadrila koja je „ubedljivo najjača u regionu“. Na stranu što eskadrila treba da ima ne „devet ili deset“ nego od 12 do 16 aviona, to je najmanje važno, ali su i druge dve tvrdnje u najmanju ruku sporne. Prvo, „novi“ MiG-ovi iz Rusije nisu baš novi, s obzirom da imaju u proseku 28 godina. Do momenta kada se vrate sa remonta i (moguće) modernizacije imaće bar 30 godina, što je važeći vremenski resurs za letelice tog tipa. Resursi za MiG-ove 29 sada se rutinski produžavaju na 40 godina, a sve i da im proizvođač omogući upotrebu do 45 godina, to će i dalje biti bar za tri do pet godina manje od procenjenih 20 godina. Nema sumnje da ocena da će srpska vojna avijacija uskoro biti najsnažnija u regionu godi uhu prosečnog srpskog militariste, a autor ovog teksta u tom pogledu nije izuzetak. Ali, opet ostaje ta sitnica da ni to nije tako. Srbija će, doista, biti jača od BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije koje nemaju mlazne borbene avione. Biće jača i od Bugarske, čije se vazduhoplovstvo nalazi na dosta niskim granama. Hrvatska ima 12 MiG-ova 21, od kojih će Srbija svakako biti jača, ali se postavlja pitanje da li će ta zemlja uspeti u naumu da nabavi američke lovce F-16 do momenta kada svi srpski MiG-ovi budu remontovani i modernizovani (procena je 2021. godine). Ne treba zaboraviti da je u regionu i Mađarska koja ima 13 švedskih gripena koji su bar upola mlađi i nešto savremeniji od aktuelnih srpskih MiG-ova, a tu je i Rumunija koja ima 12 aviona F-16 i više desetina modernizovanih MiG-ova 21.
U očima poznavalaca vojne avijacije ništa bolje ne bi prošla ni predsednikova procena da, uprkos protoku vremena, i dalje nema bolje mašine od MiG-a 29. Samo u ruskoj vojsci leti na desetine boljih borbenih aviona poput Suhoja 30 i 35. Pa čak je i iz fabrike MiG u poslednjih nekoliko godina stiglo više novijih generacija koje su daleko bolji od verzije koju ima Vojska Srbije, poput verzija MiG-29M, M2 ili K, a uskoro se očekuje i dolazak znatno unapređenog MiG-a 35. Upravo je činjenica da u toj zemlji postoji znatan broj modernijih aviona dovela do odluke da se osnovne verzije MiG-a 29 izbace iz borbenih jedinica, čime je i stvoren uslov za donaciju Srbiji.
Govoreći o tome kako je vlast SNS a zatekla loše stanje, Vučić je rekao da je vojska, kada je on bio ministar odbrane, imala samo dva lovca MiG 21 i dva MiG-a 29, ali i njih van resursa. Pa ipak, ni ta tvrdnja ne prolazi činjeničnu proveru. Vučić je bio izabran za ministra odbrane krajem jula 2012. a već u septembru te godine na aerodromu Batajnica održan je veliki aero-miting povodom 100 godina srpske vojne avijacije. Na toj svečanosti, kojoj je prisustvovao i sam Vučić, letela su tri srpska MiG-a 29, što je moguće proveriti i na mnogobrojnim snimcima na Jutjubu.
Ko god da je savetovao predsednika Srbije prilikom davanja izjava o dolasku novih aviona iz Rusije, učinio mu je medveđu uslugu. To nikako nije dobro jer predsednik „kao vrhovni komandant“ treba da ima prave informacije da bi mogao da donosi adekvatne odluke. Kada bismo primenili logiku provladinih tabloida, mogli bismo tu osobu da optužimo i za sabotažu. Ali šalu na stranu.
Posao sa ruskim MiG-ovima je dobar i ovakav kakav jeste i nema potrebe da se izmišljaju netačne cifre, da se konstruiše nepostojeća snaga i da se broje avioni koji neće leteti još mesecima ili godinama. Ruska donacija i postojeći avioni u inventaru VS, kada jednom polete, omogućiće da se preživi, da se sačuva ideja o letenju i da se pregura naredna dekada. Da se dočeka trenutak kada će Srbija možda biti dovoljno finansijski jaka da porazmisli i o nabavci novih i savremenih aviona. I to nije loš rezultat, naprotiv. Loše je ako se vojska doživljava jedino kao sredstvo za političku promociju. Jer vojska je ozbiljna stvar a avijacija je veoma skup sport. I oduvek ima samo jednu namenu, a to svakako nije letenje na aero-mitinzima. Ako se ikada desi da nam avijacija zatreba u svojoj pravoj nameni, neće nam ništa vredeti nijedan afirmativan tekst u vladinom tabloidu ili izjava stranačkog analitičara u jutarnjem programu.
Vredeće nam samo oni obučeni piloti i ispravni avioni koje budemo mogli da podignemo u vazduh.
Da ne bude da je predsednikov savetnik loš samo kada je u pitanju Ratno vazduhoplovstvo, govori i Vučićeva izjava iz maja kada je rekao da je mnogo učinjeno u zanavljanju vojne opreme pa sada svi vojnici imaju nove uniforme i čizme.
„Ljudi kažu da se ne dešava ništa u vojsci, a dešava se to da više nema onih groznih čizama koje smo u JNA nosili 1988–1989, već svi imaju po dva ili tri para i više uniformi“, rekao je Vučić. Na stranu što će vam svako ko je bio u vojsci reći da „groznim JNA čizmama“ ništa živo ne fali ako su čitave, ali ni ovo baš ne odgovara situaciji ne terenu. Sajt VS i dalje je pun fotografija na kojima se mogu videti vojnici u svakodnevnim aktivnostima kako nose tu obuću. I to ne samo rezervisti, vojnici na dobrovoljnom služenju ili pripadnici oklopnih jedinica, već je te čizme moguće primetiti i na fotografijama budućih podoficira koji se obučavaju u Komandi za obuku. Novih čizama je više nego ranije, ali „grozne JNA čizme“ nisu ni blizu da budu izbačene iz upotrebe, a nema ni govora da sada svi imaju po nekoliko rezervnih pari. Jer zbog čega bi ministar Vulin, na predstavljanju rezultata 100 dana rada Ministarstva, najavio da će se nastaviti nabavke uniformi i čizama? Ma koliko da nam dobro ide, teško je poverovati da nam ide toliko dobro da će uskoro pripadnici vojske zadužiti i četvrti i peti par novih čizama.
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
“Poluge moći nisu u njihovim rukama”, rekao je vladika Grigorije. “Ali ima nešto u Svetom pismu što mi se veoma dopada, a to je da se sila Božija u nemoći otkriva. Dakle, sva ovozemaljska moć je na jednoj strani. A na drugoj strani, u rukama ovih mladića i devojaka je nemoć ovozemaljska. Ali u toj njihovoj nemoći se pojavljuje sila Božija ili Božija pravda. Zato su oni u tako velikoj prednosti”
Režim i njegovi mediji mesecima na sva zvona trube o “građanskom ratu”, a vlast je jedina koja ima patent na mir i stabilnost – naravno, uz pomoć propagandne mašinerije i upotrebe sile. “To je propagandna taktika SNS-a koja kaže: ‘nasilje je svuda, teroristi nas okružuju, ali tu smo mi da vas spasemo’”, objašnjava za “Vreme” profesorka komunikologije Jelena Kleut
Studenti i građani koji ih prate na ovim šetačkim podvizima, dočekani su kao najrođeniji skupa s onima koji su došli dan ranije iz drugih mesta. Na bini pored šetališta uz reku pušten je i golub mira – taj simbolički gest dvoje studenata najupečatljiviji je gest razumevanja i poštovanja između bošnjačkog i srpskog naroda od završetka ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji
Trodnevni sabor za promociju Aleksandra Vučića i njegovog Pokreta za narod i državu realno je bio fijasko. Ali on je pre svega bio zamišljen kao medijski spektakl za režimske televizije u režiji dvorskog promotera Željka “DJ Žeksa” Mitrovića, uz scenografiju i ikonografiju prilagođenu srpskom političkom tržištu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
