Ako smo nešto naučili za sedam godina političke karijere Ane Brnabić, jeste da ona ima veliku moć da se menja i prilagođava, te da to čini predano i bez ostatka. Zato je vrlo moguće da još nismo videli sve likove i oblike koje aktuelna predsednica Skupštine može da iznese
U trenutku pisanja ovog teksta u toku je prva sednica najnovijeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Predsednica Skupštine, Ana Brnabić, preskočila je deo sednice koji se odnosio na poslanička pitanja, iako je veliki broj pitanja bio upućen upravo njoj. Došla je posle podne, nešto iza 13 časova i odmah izrekla opomenu poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti. Jovanović je, istina, tokom celog dana dobacivao iz poslaničke klupe, ali ga potpredsednica Parlamenta Snežana Paunović nije kažnjavala, već je strpljivo apelovala da ne dobacuje. Oko 13.30 Brnabić je preuzela predsedavanje i odmah primenila disciplinske mere.
ŽENA NA ZADATKU
To što je ovo prva sednica Narodne skupštine još od 10. maja ne znači da je predsednica Parlamenta bila neaktivna dva i po meseca. Naprotiv, samo u poslednje dve nedelje Brnabić je održala nekoliko konferencija za novinare, od kojih nijedna nije imala smislen povod. Iako je zvanično tema njenih nastupa trebalo da bude “povratak” kompanije Rio Tinto u Srbiju i njihovo potencijalno iskopavanje litijuma u Jadru, Brnabić je svaku priliku koristila da se posvađa sa novinarima, naročito nezavisnih medija, te da kaže koju o ugroženosti života i tela predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Na primer, 14. jula, u danu kada se dogodio pokušaj ubistva Donalda Trampa u Pensilvaniji, Ana Brnabić je napisala veoma dugačak tvit koji su pratile fotografije vesti iz domaćih medija u kojima je kritikovan Vučić. Brnabić je napisala:
“Nikada okidač ne povuku oni koji su inspiratori. Uvek povuku oni koji su mentalno labilniji, ‘ekstremisti’, nesnađeni, nepronađeni, sa margina društva – u svojim glavama ‘borci za pravdu’. Oni su, ipak, kao i sam pištolj, snajper, ili nešto treće, samo oruđe u rukama svesne ‘elite’ koja ih svakodnevno poziva da to urade, svakodnevno inspiriše, svakodnevno ih zagovara. I onda dođe jedan dan kad se neko od tih labilnih, ‘ekstremista’, ‘boraca za slobodu’, pokrene i odazove direktnom pozivu koji mu upućuju danima, nedeljama, mesecima, godinama, sa medija, skupova, gostujući u emisijama. Jer šta je loše u tome da ubijete ‘nepomenika’, ‘Hitlera’, ‘Šefa organizovane kriminalne grupe’, ‘lobistu međunarodnih multinacionalnih kompanija, a protiv interesa sopstvene zemlje i naroda’, ‘zlo’, ‘bolesnika’, ‘nečastivog’, ‘radioaktivnog’, itd, itd? Moj poziv, nakon pokušaja ubistva premijera Slovačke, Roberta Fica i, bivšeg predsednika i kandidata za sledećeg predsednika SAD, Donalda Trampa, koji su obojica preživeli samo pukom srećom i samo spletom neverovatnih okolnosti, je da svi shvate šta se dešava, i da je i jedan i drugi pokušaj ubistva sled iste matrice, matrice koju mi godinama gledamo u Srbiji i koja se pogoršava i postaje sve monstuoznija. Molim, još jednom, ‘elitu’ u Srbiji i njihove ‘nezavisne’ medije (koji su sve, samo ne zaista nezavisni) da vide kakve mogu biti realne posledice mržnje koju svakodnevno promovišu i laži koje spinuju. Sjedinjenim Američkim Državama, predsedniku Donaldu Trampu, njegovoj porodici i čitavom njegovom timu (Ričard Grenel), želim svu sreću i sve najbolje.”
Tako se Brnabić priključila “timu snova” koji čine još Aleksandar Vulin i Ivica Dačić, a koji su atentat na Trampa nekako, nije jasno kako, povezali sa bezbednošću Aleksandra Vučića.
Ovaj tvit isprovocirao je potpredsednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić, koja je na društvenoj mreži Iks podsetila da godinama sa najviših državnih funkcija Vučić i “SNS jurišnici” govore da su njihovi politički protivnici i nezavisni mediji “ološ, šljam, bednici, protuve, bolesnici, lešinari, nacisti, ustaške sluge, izdajnici i strani plaćenici, mrzitelji Srbije i svega srpskog, Kurtijevi izvršioci, Belivukova opozicija i plaćenici mafije”: “Sram da vas bude. Nama biste sada da pripišete govor mržnje, huškanje i dehumanizaciju”, napisala je Tepić. “Godinama tražimo da prestanete sa hajkom, da se obuzdate od progona neistomišljenika u Skupštini, u obraćanjima javnosti, tabloidima i režimskim medijima, da se zaustave medijske fabrike zla i užasavajuća propaganda protiv kritičara režima. Ako zaista verujete u ovo što ste napisali, iskreno sam zabrinuta za vas i da vam je razum potpuno pomućen.”
POLAKO, ANA
U naredna dva dana, 16. i 17. jula, Ana Brnabić održala je dve konferencije za novinare. Jednu da objasni kako to Rio Tinto ipak nastavlja da radi u Srbiji, a drugu samo da bi nešto odgovorila predsedniku Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu, lideru Stranke slobode i pravde.
Pri prvom obraćanju medijima poručila je da je konferenciju sazvala kao odgovor na izjavu lidera Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa. “Osetila sam potrebu da odgovorim na neistine koje je juče ponovo izrekao predsednik SSP Dragan Đilas koji je pri čistoj svesti izjavio da nije istina da je Demokratska stranka izdala dozvolu Rio Tintu 2006. godine za eksploataciju. Citiram: ‘DS 2006. godine nije bila vlast, nego opozicija… I zna Vučić da nije prva na listi za Loznicu prodavala zemlju Rio Tintu”, rekla je Brnabić između ostalog i dodala: “Pod jedan, našla sam još jedan dokument javno dostupan svima iz Agencije za privredne registre kada je u Republici Srbije osnovana ćerka firma Rio Tinta, još 16. maja 2001. godine. Dakle, ćerka firma je osnovana u Srbiji 16. maja 2001. godine. Ko je tada bio na vlasti? Ko je bio na vlasti tada u Srbiji? Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Darko Glišić? Ne, bila je Demokratska stranka”, izjavila je između ostalog Brnabić.
Najveći deo druge konferencije za novinare Brnabić je iskoristila da priča o nekom Đilasovom prijatelju (ko zna da li mu je prijatelj) kog je dan ranije pogrešno označila kao njegovog kuma (kao da je bitno). Čovek se zove Marko Blagojević i učestvuje na protestima protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Iskopala je Ana Brnabić kako taj ne da Jadar, a neka njegova familija je prodala zemlju Rio Tintu. Obratimo pažnju: nijednog trenutka Ana Brnabić nije rekla da je taj Marko Blagojević prodao svoju zemlju, već eksplicitno da su to uradili članovi njegove porodice. No, nebitno je, najšira javnost svakako samo površno prati šta joj se priča i izvesno je da poruka koju prima glasi: Đilasov kum prodao zemlju Rio Tintu, uzeo pare, a sad predvodi proteste. Složićemo se da je ovakav način slanja poruka javnosti krajnje manipulativan. No, iskoristila je Brnabić priliku i da uđe u verbalni okršaj sa novinarkom Televizije N1 Žaklinom Tatalović.
Novinarka je upitala zbog čega promoviše litijum ako je tokom 2022. godine rekla da je stavljena tačka na Rio Tinto, a predsednica Narodne skupštine odgovorila da je novinarka zapravo nju optužila da radi za privatnu kompaniju i da ju je time targetirala: “Upravo ste me optužili da radim za privatnu kompaniju, a ne narod. Time vi mene targetirate, a ja ne radim za privatnu kompaniju već za građane Srbije… Da, 2022. godine sam stavila tačku jer je bilo jasno da je tema politizovana, tada je Rio Tinto slavio već punoletstvo u Srbiji. Odjednom je Rio Tinto postao đavo, neću da ih branim. Šta se to promenilo?… Nadam se da će Vlada nastaviti da gura, ali jako je bitno da argumentovano razgovaramo. Sve što sam pričala tada nastavljam da pričam i sada.”
Zanimljivo je i to što je Brnabić i ovu priliku, kao u onom tvitu nakon pokušaja ubistva Trampa, iskoristila da nabraja uvrede na račun Aleksandra Vučića, koje se, navodno, mogu čuti na Televiziji N1, iako smo ih, zapravo, prvi put čuli od nje. Pa je tako, gotovo u dahu, izgovorila: “Kad ja citiram nekoga iz tajkunskih medija ko Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, okarakteriše sledećim epitetima: neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, zao, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, beskrupulozan, isključiv, osion, nesiguran, neempatičan, netolerantan, neuračunljiv, prepotentan, agresivan, samoživ, negativni vođa, autoritaran, populistički vođa bez harizme, slep, ne vidi kontinuitet ludila, autokrata, prevarant, populista, vođa navijača, vođa huligana, banalan politički defekt, produkt zmijskog gnezda, nastavak tragičnog propadanja srpskog društva, nepomenik, nečastivi, šef organizovane kriminalne grupe, Hitler, Gebels, i tako dalje, i tako dalje…”
Uprkos tome što je obavljala mnoge važne političke i državne funkcije, možda je najveći politički uspeh Ane Brnabić do sada to što je uspela sve ovo da izgovori a da zadrži ozbiljnu facu i ne prasne u smeh. Ne, zaista, u neki budući CV obavezno treba da stavi: “Ostala sam mrtva ozbiljna izgovarajući ‘banalan politički defekt’.”
A NIJE TAKO DELOVALA
U martu ove godine, kada je postalo jasno da će biti predsednica Narodne skupštine, na ovim stranicama bavili smo se dotadašnjim postignućima Ane Brnabić. Sada, kad prilično neukroćeno tvituje o Vučiću a povodom atentata na Trampa, kad kao razbrajalicu čita s papira one tobož uvrede na njegov račun, nije zgoreg da se podsetimo šta smo predviđali.
Tada smo pisali da nije slučajno Vučić odlučio da je sa premijerskog mesta prebaci u Skupštinu Srbije: tamo mu treba neko najsličniji njemu. Vladu svakako drži u pokornosti, pa mesto premijera može da popuni doslovno bilo ko. Ali, Vučić odlično zna da će, posle mnoštva dokaza da su izbori bili puni neregularnosti, opozicija biti borbenija nego ikad i da će Parlament u ovom sazivu biti verbalno bojno polje. Čak i ako opozicija to ne želi, naprednjaci će stvoriti atmosferu u kojoj će skupštinska atmosfera stalno biti na ivici incidenta. Zato je od Ane Brnabić, mlade tehnokratkinje koja je političku karijeru počela u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, stvorio sopstvenu dvojnicu, svoju najbolju učenicu, koja ume i želi da se bezobzirno i brutalno obračunava sa političkim neistomišljenicima.
Očekivali smo, dakle, da će biti slična Aleksandru Vučiću, ali nismo očekivali baš ovoliku transformaciju.
Ali hajde da odemo još malo unazad, baš povodom činjenice da su javni nastupi i istupi predsednice skupštine na Tviteru (odnosno, Iksu) sve “energičniji”… Godine 2018, kada se navršilo godinu dana od dolaska Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije, razgovarali smo sa marketinškom ekspertkinjom Nadeždom Milenković i to baš na temu javnog nastupa tadašnje premijerke. Naslov intervjua bio je “Svi pojavni oblici Ane Brnabić”.
“Kada se pojavila, o Ani Brnabić smo saznali samo ono što nam je tadašnji premijer (Aleksandar Vučić, prim. nov.) rekao o njoj”, rekla je Nadežda Milenković: “Da je lezbejka. I dobar deo javnosti, onaj fini svet koji je rodno i LGBT senzibilisan, dao joj je poštedu mnogo dužu od onih kurtoaznih sto dana. Pristojni ljudi su smatrali da je nepristojno tražiti joj mane kad je već i samim izborom nje za ministarku napravljen toliki iskorak u ovom duboko patrijarhalnom, pretežno mizoginom i homofobnom društvu. Što je vlast svakako i želela da postigne. Pa i kasnije, kad je uveliko postala premijerka, najveća zamerka koju joj javnost upućuje jeste – da je fikus.”
Iz današnje perspektive zvuči sasvim neverovatno, a tada je bilo suva istina: Brnabić kao političarka zaista je godinama viđena kao neupadljiva pojava koja samo postoji i figurira na funkciji. Već smo u martu pisali o tome kako je tačno moguće detektovati trenutak njene transformacije.
U julu 2020. u Novom Pazaru, u jeku pandemije korona virusa, kada je ovaj grad bio posebno pogođen, Ana Brnabić i tadašnji (i sadašnji) ministar zdravlja dočekani su kako se nisu nadali: lekari su im namerno okrenuli leđa, a okupljena masa im je skandirala da su “ubice”. Tada se činilo da je Brnabić izgubila živce, ali sada znamo da je to bio početak transformacije.
OD “NIJE LEPO” DO PSOVANJA U PARLAMENTU
Dakle, u prvim godinama političke karijere, Brnabić je bila prilično bleda pojava, sklona izjavama tipa: “Mi se toliko trudimo, a vi ništa lepo nemate da kažete o nama.” To je ukazivalo na očiglednu političku infantilnost, kojoj se još i moglo progledati kroz prste. Plaćala je Ana danak političkom neiskustvu i čudila se što ljudi ne vole vlast. Međutim, od “nemate ništa lepo da kažete” do besnog udaranja po mikrofonu i psovanja opozicije prošlo je svega nekoliko godina. Istina, burnih i događajima prenapučenih godina, ali ipak.
U maju prošle godine, tada kao predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić je bila prisutna na sednici Narodne skupštine. Miroslav Aleksić, tada još uvek poslanik Narodne stranke, izjavio je da je u Radnoj grupi za mentalno zdravlje i sigurnost mladih i Milica Pejović Milovančević iz Instituta za mentalno zdravlje, koja je, kako je tvrdio Aleksić, “kućni prijatelj Kecmanovića”, roditelja dečaka koji je počinio ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.
Ana Brnabić je ovog puta bila vidno besna. Nije glumila bes, kao kad je nabrajala “uvrede” upućene Vučiću, zaista se videlo da je izvedena iz takta. “Vi ste danas napali ženu koja je potpredsednik, praktično najveći naš ekspert koji vodi grupu za mentalno zdravlje dece – direktorka Instituta za mentalno zdravlje, specijalista psihijatrije Milica Pejović Milovančević i redovni profesor na fakultetu i vi se usuđujete njoj da kažete nešto. Zašto? Zato što je pristala da bude u Radnoj grupi. A šta želite? Da žena napusti Radnu grupu, je l’ to dobro za zemlju i decu? Kako vas nije sramota da uzmete tu ženu u usta? Videla sam je dva puta u životu i imam samo reči hvale. Ta žena, kad se desila tragedija, ovo monstruozno ubistvo, ušla je sa svojim timom u školu i od tada nije izašla iz te škole, radila sa decom, nastavnim kadrom i roditeljima dan i noć, tako da su roditelji rekli – ne želimo nekog drugog. Vi ste nju danas stavili na tapet, kako vas nije sramota? Je l’ razumete da postoji nešto što je iznad politike, je l’ vi možete to da shvatite u glavi lokalnog secikese, da postoji nešto što se ne dira?”
Nazvala je Ana Brnabić Miroslava Aleksića tada prvi put “lokalnom secikesom”, što je izraz koji će kasnije još mnogo puta upotrebiti. Ali tu nije stala. Govoreći o ženama žrtvama porodičnog nasilja, rekla je da je svake godina “kada ste vi bili na vlasti” (obraćajući se delu opozicije) bilo više ubijenih žena u porodičnom nasilju nego prošle, pretprošle i godine ranije: “Što se tada niste bavili time, što tada niste davali ostavke? Je l’ ste tada imali opoziciju koja vas je optuživala za smrt žena? Niste. Znate zašto? Zato što ste u opoziciji imali pre svega ljude, a posle političare. A mi danas imamo lokalne secikese koji nikakve veze nemaju sa moralom, nikakve veze nemaju sa etikom i sa tim šta znači da se borimo za našu decu… Je l’ vas briga? Baš vas briga, napali ste ženu koja se bori za mentalno zdravlje ove dece, sram vas bilo”, vikala je tadašnja premijerka. A onda je rukom besno udarila u mikrofon i isključila ga. Međutim, pre nego što se mikrofon isključio, čulo se kako Ana besno završava rečenicu sa: “Govnari jedni!”
Tako se, za sada, završava priča o osobi koja je političku karijeru započela kao ikebana, pa se transformisala nekoliko puta i od žene koja poslanike naziva secikesama i govnarima stigla do predsednice iste one skupštine u kojoj je to izgovorila. Ana Brnabić nas je sve iznenadila. Nije ikebana i ima moć da se brzo promeni. I to da se toliko izmeni da prava reč više nije transformacija, već još malo pa – reinkarnacija. Budimo sigurni da ćemo je videti u još likova i oblika.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
