foto: ana blažić pavlović
Društvene nauke mogu da skrenu pažnju na alternativne opcije politike, ojačaju neophodnost političkih reformi i neguju javnu raspravu i, kao takve, mogu da doprinesu izgradnji više otvorenog i demokratskog društva, stoji među najvažnijim zaključcima skupa
Problemi i izazovi zbog kojih procesi donošenja odluka u Srbiji nisu više utemeljeni na rezultatima naučnih istraživanja, položaj društvenih nauka kod nas, posebno u svetlu procesa evropskih integracija i reformi, bile su neke od tema konferencije povodom pokretanja projekta PERFORM – Performing and responsible social sciences (Delotvorne i odgovorne društvene nauke). O ovim temama govorili su Žan-Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Srbiji i u Crnoj Gori, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, i Martin Dic, menadžer projekta PERFORM.
Veza između istraživanja u društvenim naukama i kreiranja politike, uključujući i smislenu javnu raspravu, slaba je u zemljama Zapadnog Balkana. Iako su se poslednjih nekoliko godina pojavili razni tematski istraživački projekti, oni i dalje nemaju jaku vezu sa donosiocima odluka i uticaj na kreiranje javnih politika, naglašavaju organizatori skupa.
Ovo je treći i najveći naučni program podržan u regionu od strane Švajcarske, kaže Žan-Danijel Ruh: „Svrha projekta je da pokuša da spoji naučni svet i svet donošenja političkih odluka. Suština je da političke odluke treba da budu zasnovane na činjenicama nastalim preciznim istraživanjima koja treba da budu bliža realnim ljudima i životu. Trebalo bi da pokazuju, na primer, kako reforme u ekonomiji mogu da budu efikasnije, šta su pravi i ekonomski efekti društvene inkluzije različitih marginalizovanih grupa.“
Inače, reč je o četvorogodišnjem projektu koji finansira švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Projekat sprovodi organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation u partnerstvu sa Univerzitetom u Friburu (Frajburg) u Švajcarskoj.
Ministar Verbić je zahvalio vladi Švajcarske na pruženoj prilici da se povežu obrazovanje i donošenje odluka: „Mislim da u Srbiji treba dosta raditi po ovom pitanju, ali obećavam da ću sve svoje odluke donositi u skladu sa činjenicama i dokazima. To je teško ispuniti jer nam treba više podataka kako bismo mogli da donosimo odluke kojima se može verovati. Prilično smo svesni da za to treba da imamo javne pozive za naučne projekte češće nego jednom u pet godina jer ljudi imaju ideje i u međuvremenu. Ono što nam još treba, sem pravih podataka, jeste strategija ili strategije. Dakle, ako nemate podatke u ovom trenutku, a planirate nešto, treba vam barem obećanje Vlade da će uraditi nešto za nekoliko godina“, rekao je Verbić.
Inicijalna faza projekta PERFORM započeta je u januaru 2015. godine. Do septembra 2015. godine, projektni tim će raditi sa akterima u širem sistemu kako bi stekao dobar uvid i razumevanje za osnovne razloge relativno niskog nivoa učinka društvenih nauka i identifikovao oblasti koje će se baviti razlozima niske delotvornosti.
„Prva faza ovog projekta odvijaće se u Srbiji i Albaniji. U narednim fazama proširićemo se i na ostale zemlje Balkana. Očekivani ishodi ovog projekta su da stvori povoljnije okvirne uslove i finansijske mehanizme, ojača zajednicu društvenih nauka i poveže ih sa političkim procesima, medijima i društvom u celini“, rekao je Dic.
Društvene nauke mogu da skrenu pažnju na alternativne opcije politike, ojačaju neophodnost političkih reformi i neguju javnu raspravu i, kao takve, mogu da doprinesu izgradnji otvorenijeg i demokratskog društva, stoji među najvažnijim zaključcima konferencije.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
