Vlada Srbije usvojila je prošle nedelje zaključak kojim se ministarstvima nalažu aktivnosti i mere u smislu pravne i socijalno-ekonomske zaštite Srba na Kosovu, kao i nacionalnih interesa Srbije. Ova odluka Vlade usledila je dan nakon mera koje je javnosti predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zanimljivo je, međutim, koliko su malo objašnjenja vladini zvaničnici dali o tome kako misle da sprovedu ove mere. Posebno je interesantno pitanje paketa socijalnih mera, kada se uporede sa onima koje važe u delu Srbije bez Kosova i koliko je komplikovanije građanima koji su u istom statusu – poput nezaposlenih – da ostvare pojedina prava iz paketa socijalne zaštite.
KAKAV JE OVO STATUS?
Za početak, Vlada Srbije proglasila je Kosovo i Metohiju “područjem posebne socijalne zaštite”. Nijednog momenta, a ovaj tekst nastaje gotovo nedelju dana pošto je odluka doneta, niko nije objasnio šta znači i kojim zakonom je definisano “područje posebne socijalne zaštite”. Zakon o socijalnoj zaštiti apsolutno ne prepoznaje niti sadrži ovaj pojam. Tamo su definisane različite kategorije stanovnika, ali nijedna ih ne razvrstava po području na kom žive. Za potrebe istraživanja, konsultovali smo više pravnika i socijalnih radnika kako bismo saznali šta je “područje posebne socijalne zaštite”, ali svi su nam odgovorili da su za taj pojam prvi put čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Za svaku slučaj, proverili smo i Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o lokalnoj samoupravi. Ni u jednom ovog pojma nema. On ne postoji ni u Uredbi Vlade Srbije kojom se definišu nedovoljno razvijene i izrazito nerazvijene opštine. Istina, u ovoj uredbi pominje se “region Kosova i Metohije” kao nedovoljno razvijen, ali tek toliko.
Na spisku opština koje su nedovoljno razvijene, a njih je 47, nema nijedne sa Kosova. Isto je i sa spiskom izrazito nerazvijenih opština kojih ima 44. Ova uredba prepoznaje i devastirane opštine, njih 19. Opet – nijedna se ne nalazi na Kosovu i Metohiji.
Kriterijum po kom su opštine grupisane jeste bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u odnosu na republički prosek. Dakle, apsolutno je nemoguće da se baš nijedna opština sa KiM ne nađe na ovoj listi. Ono što ovaj spisak opština pokazuje jeste da Vlada Srbije Kosovo smatra delom svoje teritorije kad sme ili kad joj se prohte. Pa, kad ne zna šta drugo, može da izmisli pojam “područje posebne socijalne zaštite” i da, mimo ijednog važećeg zakona, donese paket socijalnih mera.
KOLIKO PARA VUČIĆ DELI
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je 13. septembra mere koje će Srbija primeniti nakon poslednjih dešavanja na severu Kosova. To znači – nova zapošljavanja, davanja nezaposlenima, besplatni udžbenici, “užinski dodaci”, izgradnja vrtića i drugih objekata.
“U narednih 45 dana Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija proglasiće se za područje posebne socijalne zaštite”, naveo je Vučić i objasnio da će time biti zagarantovano pravo na finansijsku podršku za nezaposlene: “Reč je o desetinama miliona evra, da ne kažem, kada se sve sabere, biće više od 100 miliona evra”.
Vučić je ovu odluku obrazložio time da je “teror usmeren na otežavanje života običnim ljudima – Srbima na KiM, njihovo ekonomsko i socijalno urušavanje”, te će stoga Vlada Srbije svoju podršku stanovništvu dramatično uvećati.
Najavio je finansijska davanja za 5000 nezaposlenih ljudi: “Sada ćemo za grupu od 5000 ljudi koji su nezaposleni da izdvojimo podršku na mesečnom nivou od 20.000 dinara”, kazao je Vučić. Tu su i besplatni udžbenci za đake u osnovnim i srednjim školama – ukupno za 14.670 dece i mladih ljudi, te “užinski dodatak” od 5000 dinara po detetu i to: iz predškolskog uzrasta oko 2300 dece, u osnovnim školama 9800 i oko 4700 srednjoškolske dece.
“To je preko 500 evra na godišnjem nivou – takozvani užinski dodatak”, objasnio je predsednik. Dogovoreno je i da se besplatno isporučuje građevinski materijal za izgradnju privatnih objekata, dodao je Vučić.
A KAKO JE KAD NISI SA KOSOVA
Za naknadu za nezaposlene u Srbiji je ključan Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u kom stoji kako da nezaposleni ostvare naknadu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Pa kaže: “Mesečni iznos novčane naknade predstavlja proizvod dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata”.
Dalje, objašnjeno je kako se obračunava naknada, jer ne primaju je svi nezaposleni, niti svi primaju jednak iznos: “Osnovica dnevne novčane naknade u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje i iznosi 1000 dinara. Lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, odnosno naknade zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, odnosno prestalo osiguranje i prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku ostvarivanja prava na novčanu naknadu”.
Mesečni iznos novčane naknade utvrđuje se srazmerno broju kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata novčane naknade, s tim što za ceo kalendarski mesec ne može biti niži od 22.390 dinara, niti viši od 51.905 dinara.
I ovde vidimo blagu uskraćenost Srba sa Kosova za koje Vučić tvrdi da je autonomna pokrajina koja pripada Srbiji: oni će dobijati 20.000, svi jednako. Međutim, ima delova ovog zakona koji idu naruku Srbima sa Kosova u odnosu na građane Srbije koji nisu sa Kosova. Taj deo se zove – trajanje prava na novčanu naknadu.
Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom tri meseca ako ima staž osiguranja – od jedne do pet godina; šest meseci; ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina – devet meseci; ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina – dvanaest meseci… Za Srbe sa Kosova, po onome što sada znamo, dovoljan uslov jeste nezaposlenost, a trajanje prava na naknadu još nije definisano,a ne znamo ni da li će biti.
Ima još jedna “kvaka” u zakonu: “Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju svakih 30 dana, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja”. NSZ nema filijale na Kosovu, tako da ni ovaj deo nije rešen, bar ne u skladu sa zakonima Republike Srbije.
BRIGA O DECI ILI ZAMAZIVANJE OČIJU
Predsednik je obećao i besplatne udžbenike, što je bolna tačka brojnih roditelja u Srbiji. Pogotovo je bolna zbog toga što praksa besplatnih udžbenika opstaje, već dugo, samo u Beogradu, najrazvijenijem gradu u Srbiji. Narodski rečeno, “para na paru ide”. Osim đaka u Beogradu, pravo na besplatne knjige prošle godine su imali i učenici iz Surdulice, ali ove godine nisu. Ove godine besplatne knjige dobili su svi osnovci u Majdanpeku.
O podeli udžbenika za sve đake na nivou cele države još uvek nema govora. Na nivou Republike, Ministarstvo prosvete dodeljuje besplatne udžbenike samo osnovcima iz socijalno ugroženih porodica, učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu, kao i đacima koji su treće ili svako naredno dete u porodici. Ali, da bi ovo pravo ostvarili, roditelji moraju da obijaju šaltere i skupljaju papire da dokažu status deteta i izbore pravo na knjige.
Iako Vučić nije pomenuo dečji dodatak, red je da podsetimo koliko je ostvarenje tog prava komplikovano. Prema objašnjenju sa portala Bebac, da biste dobili dečji dodatak, bitno je da kuća, odnosno stan u kojem živite ne bude velik. Ne sme imati više od jedne sobe po članu porodice uvećan za još jednu sobu. Uz to, za ostvarivanje prava porodica može posedovati i garažu manju od 20 metara kvadratnih.
Dečji dodatak se prima za najviše četvoro dece, ali ukoliko majka nakon trećeg detata rodi blizance ili više dece, ima pravo na dečji dodatak za svako dete rođeno tokom četvrtog porođaja.
Ali, država je dodatak ograničila na četvoro dece ili više, ako se tokom četvrtog porođaja rodi više. Ako se žena usudi da rodi peto dete na petom porođaju, može primati dečji dodatak samo ako neko od prva četiri deteta više ne može da ostvari to pravo. Eto toliko o onome da nas ima i da treba da nas bude što više. Jer, “Za našu decu” beše slogan SNS-a na nekim sad već davnim izborima.
A KO MOŽE DA ZIDA
Besplatan građevinski materijal za Srbe sa Kosova je mera koju je predsednik Srbije tek usput pomenuo, ali je u teškoj konkurenciji možda najviše ponižavajuća. I za Srbe na Kosovu i za sve ostale građane Srbije. Jer, podrazumeva se da imaš gde da zidaš. A kako imaš kad hoće da te oteraju sa Kosova? Oko toga da je život za kosovske Srbe nepodnošljiv samo zato što su Srbi, valjda imamo konsenzus. Dakle, gde da zidaju?
No, evo kako je to regulisano. U Srbiji bez Kosova opcija besplatnog građevinskog materijala ne postoji ni za jednu kategoriju stanovništva. Postoje subvencije za energetsku efikasnost, tj. povoljniji krediti ako menjate prozore i vrata ili stavljate izolaciju na kuću. Jedina kategorija koja može da dobije nešto pomoći jesu majke i to u prvoj godini rođenja deteta, tokom koje mogu da podnesu zahtev za 20.000 evra pomoći za kupovinu nekretnine.
Ova mera ima za cilj poboljšanje demografske slike zemlje.
Za majke koje planiraju izgradnju kuće u manje razvijenim opštinama Srbije, pomoć može da pokrije 50 odsto troškova izgradnje. Ove opštine uključuju: Babušnicu, Belu Palanku, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Golubac, Žitorađu, Kuršumliju, Lebane, Mali Zvornik, Medveđu, Merošinu, Preševo, Prijepolje, Svrljig, Surdulicu, Trgovište i Tutin. Nema nijedne opštine sa Kosova iako je predsednik Vučić ponovio da je to država Srbija.
Majka koja podnosi zahtev ne sme imati nijednu nekretninu u svom vlasništvu. Suprug ili vanbračni partner može imati nekretninu, ali samo ako je stečena pre ulaska u zajednicu. Najbolje je ako nijedan od partnera ne poseduje nekretninu. Ukupna zarada majke i partnera ne sme prelaziti dvostruku vrednost prosečne zarade u Srbiji. Na početku 2024. godine, prosečna bruto zarada bila je oko 120.000 dinara, što znači da ukupna zarada ne bi trebalo da pređe oko 240.000 dinara mesečno.
Sve u svemu, socijalnim merama za KiM, Vlada Srbije samo baca pare na problem nadajući se da će ga tako sakriti. A suština problema je u tome što bi oni da Kosovo malo bude, a malo ne bude deo Srbije. Recimo, sad im treba da bude da ne bi morali da ga okupiraju, kako nam je poručio predsednik.