Kad on dođe, sve počinje

Kolubarska bitka, jedna od najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, vojvoda Živojin Mišić, u vojni udžbenici primer sjajne strategije, prelazak iz defanzive u ofanzivu… završena je 15. decembra. U taj dan bilo planirano i završno obeležavanje velike pobede kod crkve Svetog Dimitrija u Lazarevcu, gde je spomen kosturnica 20.000 srpskih, i 30.000 austrougarskih vojnika. Ali, država, iz svojih pomerajućih razloga, proslavu pomerila za 14. decembar, dan ranije. Tako proteklo i obeležavanje velike pobede, gospodin predsednik Srbije, je završno, ponovio poklič kojim se pobeđivalo: Živela Srbija! Lestvica je, „danas, kad se vode druge bitke, i traži druga vrsta mudrosti i taktike“, jošte jednom, po meri aktuelne vlasti, pomerena po svakoj visini i dubini, pa i tom umjetničkom dojmu.

BELI PAPIRIĆI: Crkva Svetog Dimitrija na uzvišenju u Lazarevcu. Završi se Sveta liturgija, udariše zvona, narod uze izlazi, izađe i Patrijarh, Princ i Princeza, odoše levo, u parohijski dom na spratove i drugu visoku arhitekturu. Narod uze da se gomila niže na padini, iza pokretne metalne ograde, pred kojom su bile razne uniformisane delegacije sa venci i drugi pribor, koje nisu prošle državni protokol.

Zvona su još zvonila, policija, vojska, drugo obezbeđenje, sve do trećepozivaca, je čistilo prostor ispred crkve, sa druge strane ko da opali top, jedna iz taj protokol prenese informaciju, da on, biće princ Aleksandar Karađorđević, ne može položiti venac zajedno sa državnim delegacijama, može samo posle… Još je zvonilo, na plato stiže stilizovani voditelj RTS Dnevnika, koji još od Koštunice vodi te državne ceremonije, ona iz protokola uze sugeriše jednom od popova da zastave sa jarbola mora da se skinu, ili podignu, jerbo smetaju kamerama, ide direktan prenos…

Uzeše raspoređuju vojnike u starim uniformama po stepeništu, stiže nova providna pleksiglas govornica, protokol uze da se preslišava, kad poslednja delegacija uđe u crkvu, govornica se penje na stepenište… Protokola beše vazdan, i od svih fela, uglavnom ženskinje, raspuštena kosa, torba o desno rame, posla preko svake glave, uputiše nosioce venaca, koji bejahu u svečani plavi mundiri, da probno pređu rutu do Spomen kosturnice.

Neko javi da nema dovoljno priključaka za struju, ali protokol je sve drž’o pod kontrolom, dozvoliše da potomci vojvode Mišića, sa vencem, stanu do državnih delegacija, usaglasiše kad će da dune truba, pristupi vojni orkestar, počasni vod. Odma’ dobiše uputstva, Kad Predsednik dođe, ide počasni pozdrav, žensko iz protokola Vlade naglasi, Kad on dođe, sve počinje! Počasni vod uze vežba, ponovo rasporediše vojnike u starim uniformama po stepeništu, jedno žensko, kojoj je dvoje pomagalo, uze po kamenim pločama lepi bele papiriće, drugo na njima piše, Arsić, Dodik, Vulin…

Iz crkve izneše zastrt okrugli sto sa svećom, i još tog pribora, muško iz protokola glasno prenese informaciju novinarima, U 12 sati počinje crkveni deo ceremonije, silazi se u kriptu za polaganje venaca, tu silazi samo RTS, nema mesta, nakon završetka programa organizovano se ide u park, gde je predstava „Kolubarska bitka“… Jedno od protokol ženskinja podeli Predsednik govor na samo skoro šest kucanih strana, na plato pristiže onaj Čučković od Obrenovca, do porte, u pratnji motorizovane pratnje, priđoše crni državni „audiji“, „škode“, „pežoi“, pojavi se savetnik Mrkić, još savetnika, SNS potpredsednik Skupštine Arsić, SNS Milijan iz Kosjerića… sve ko da je dočekiv’o ministar vojni Gašić, eto i ministra Vulina sa obezbeđenjem, svi stadoše na mesto, na one ispisane bele ceduljice, kulturni savetnik Lale uze nešto radno šane Vulinu, ovaj mu odgovori licem u lice…

Opet udariše zvona, bi 7 minuta do podne, iz crnog „mercedesa“, u pratnji te rotacije, izađe gospodin Dodik, poljubi prvog plavog mundira, odvedoše ga do Dodik bele ceduljice, srdačno se pozdravi sa savetnik Lale, skide naočare za sunce, zagrli pristiglog Patrijarha… Samo što se do tih belih ceduljica primak’o princ Aleksandar, tačno u minut do 12, eto ti još tije crnije „audija“, iz jednog izađe lično predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, uze namiče crnu dolamu, pomogoše da mu stoji k’o vojvodi, pa sa plavi mundir, koji imađaše šapku, do sebe, ode do svoje bele ceduljice. Predsednik, koji se drž’o ko vojvoda, stade na mesto, između Dodika i Vulina, poljubi Dodika, javi mu se kultura savetnik Lale, u zagrljaj mu marševskim korakom dopade Aleksandar princ…

foto: fonet

STRUČNJAKI KULTURE: Poče pomen, Iže jesi na nebesi… u vjekove vjekova, amin, javi se trubač, poče ceremonija polaganja venaca, prvi pa Predsednik, sa plavi mundir iza sebe, Dodik, Skupština Arsić, Vulin ispred Vlade, Gašić i Diković su predstavljali vojsku, posle delegacije potomaka Mišića, u sve se, ko 13. prase, ubaci Princ, priključiše se strane delegacije…

Na stepenište izneše i nacentriraše pleksiglas govornicu, žensko iz protokol na govornicu stavi fasciklu, s desne strane naočare. Ponovo bi orkestar vojni, iz crkve izađe Patrijarh, gospodin Nikolić, još gospode državnika, svi stadoše u liniju, bi himna, sve se, na čelu sa Predsednik, koji se, iako u civilu, drž’o ko vojvoda, isprsi, gospodin Vulin beše u raskoračnom stavu pozdrav suncu, ruke uza telo, glava podignuta, oči sklopljene. Završi se himna, svi se prekrstiše, jedino gospodin ministar Vulin, koji predstavljaše vladu, jok!

Javi se spiker državne televizije, Dame i gospodo, obratiće vam se predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić. Pošto spiker ponovi najavu na strani jezik, za govornicu stade gospodin Nikolić. Otvori fasciklu, stavi naočare, napamet reče, Vaša svetosti, časni oci, pa nastavi čita sastav na cijelije i tačno pet strana. Druga pobeda, ona koju obeležavamo danas, bila je senzacija i za osvajače i za saveznike. Možda i za Srbe… Cela linija državnika na stepeništu je bila u stavu slušanja, jedino je ministar Vulin, brada zadignuta, oči zatvorene, bio u svom gardu pozdrav suncu, to beše viša faza slušanja, takoreći preživljavanja historijskog govora.

A Predsednik je tečno čit’o, samo se malo spotak’o kod reči Kajmakčalan, ali je sigurno nastavio, Srbe ne možeš da pobediš, osim ako ih ne podeliš.,. Kolubarska bitka je najveća perjanica u slavnoj i pobedničkoj ratnoj epopeji Srbije… Danas se srećom vode drugačije bitke, koje od nas traže drugu vrstu mudrosti i taktike. Pobedićemo poštujući zavetni kovčeg, koji se prenosi sa oca na sina… jer nemamo pravo da izneverimo svoje junačke pretke… Ponovimo poklič uz koji su jurišali, ginuli i pobeđivali, koji odzvanja u nama kao zavetno slovo, jedinstven motiv i snaga. To su dve reči koje nas sadašnje neraskidivo povezuju sa precima i potomcima, Živela Srbija! Svi ponoviše poklič, ministar Vulin otvori oči, gospodin Predsednik zatvori fasciklu, levom rukom skide naočare. Krenu „Marš na Drinu“, dole, od padine gde bio narod koji spontano stig’o autobusima, ko da se čuše povici: „Izdali ste Kosovo“, sve nadjačaše reči: „Živeo kralj!“

Sve ode na livadu, na drugom kraju Lazarevca, gde bio taj umetnički program, predstava „Kolubarska bitka“ na otvorenom. Na livadi beše naroda, i beše vojske u rovovi, šatora, konjskih zaprega, čak i top. Preko puta bitke montažna tribina sa siva plastična sedala. Tribine popuniše oficiri u maskirne uniforme, prvi red s kraja zauzeše savetnici. Neko novinarima podeli informaciju Udruženja scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije (predsednik slavni stručnjak Ajdačić Živorad) namenjenu „sredstvima informisanja“. Tu pisalo ko organizator proslave, i bilo slovo o umetničkom programu: Autori umetničkog programa Kolubarske bitke su, Milovan Vitezović, pisac scenarija, program su režirali Živorad Ajdačić i Darko Kamarit… Nabrojani i glumci, a pisalo i da u scenskom prikazu Kolubarske bitke učestvuje i 150 pripadnika Vojske Srbije, Generalštab Vojske Srbije, Komanda kopnene vojske, Komanda vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, umetnički program realizovalo Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije.

Na tribinu pristigoše Gašić, Vulin, Diković i popovi, za njima predsednik sa držanjem vojvode Tomislav, Dodik, i još popova. Javi se hor, zanjištaše konji u zapregama, poče umetnički program. Glumac u ulozi vojvode Mišića tamo sa scenskog bojišta uze govori: Poćorek razvlači front, okružuje nas kao kleštima, neka se njihove haubice zaglave u našu Kolubarsku bitku, slomićemo klešta… Puče top, uze se sve dimi, nastavi se predstava do pobede.