Kad nema kiše, dobar je i grad

Sve može kad se u bogomdanoj zemlji za poljoprivredu, u kojoj i kad se „dugmići poseju nikne odelo“, zapuste kanali za navodnjavanje, ne uzore onako i kad je Bog rekao, a „dugmići“ se ne poseju na vreme, pa je onda đavo kriv, a kad đavo dolazi po svoje, onda mora da se proglasi elementarna nepogoda, pa da se iz zajedničke kase sanira šteta jer treba zasnovati novu proizvodnju, sve da bi „ovaj narod“ i dalje imao „prehrambenu sigurnost“ po cenama zamalo pa najvišim u Evropi.

Da je suša – suša je, da je žešća – pa jeste i to, da je iznenađenje – to već nije, ali da je školski primer kako ne treba da se radi – to već jeste. Nije prvina: ista je meta, isto je odstojanje. Zato ovo i jeste ponavljačka priča.

ELEMENTARNO: Ovogodišnja suša, naime, samo je nastavak prošlogodišnje, koja je kanda zaboravljena, jer nije se posebno odrazila na prinos, pa kao da je nije ni bilo, bez obzira na to što su egzaktni podaci ukazivali da je padavina bilo manje od (tridesetogodišnjeg) proseka: malo ko se seća da prošle godine nije „poštene“ kiše bilo od kraja maja pa sve do početka novembra. Takođe, ako se po jutru dan poznaje, onda je i onaj sneg, takođe znatno veći od (tridesetogodišnjeg) proseka, kao i nagli prestanak zime, upozoravao da neće biti baš kako (nam) treba: onoliki sneg se naglo otopio, a nijedna reka se nije izlila. Ali, ko mari za lanjski sneg?

Čak ni ove julske žege, koje su još sredinom meseca počele da prže, u stvari, ne bi trebalo da su iznenađenje: prošle godine je isto tako bilo, pretprošle takođe: đurđevdanske kiše padaju krajem aprila, junske kiše padaju krajem maja, petrovdanske žege počinju polovinom juna… O klimatskim promenama se govori već decenijama, pa je valjda zbog toga ovde malo ko primetio da su one u toku – da klima u Srbiji sve manje liči na kontinentalnu, a sve više na suptropsku.

Na to je pre četiri godine u intervjuu za „Vreme“ („U iščekivanju pametne vlade“, br. 899) upozorio dr Stojan Jevtić, tada predsednik Zadružnog saveza Srbije, danas srpski ambasador u Belorusiji: „Još pre deset godina Svetska meteorološka organizacija je upozorila da će do 2010. godine globalna temperatura porasti za dva stepena Celzijusova. To znači da će uobičajene temperature na našem podneblju u julu i avgustu biti oko 45°C, da kukuruz neće moći da se gaji na područjima na kojima je do sada uspevao – istočno od Tise, Dunava, Južne i Velike Morave – a naša struktura proizvodnje semena je takva da imamo kasnostasne sorte, i da taman kada dođu te pripeke kukuruz počne da svila, pa se osuši i samo se na ponekom klipu pojavi poneko zrno. Tako je bilo prošle godine, isto nas čeka i ove, a po svemu sudeći i svake sledeće. Ne pamti se da je kukuruz imao niži prinos od pšenice, a baš to se dogodilo. Ni sa pšenicom nije ništa bolje: očekuje se da se krajem juna pojave tzv. fen vetrovi i da odnesu prinos, a kasno je posejana i nije prihranjena na vreme, a taman će doći u mlečnu zrelost u to vreme“, govorio je tada dr Jevtić, ali kanda nije imao ko da ga čuje.

Srećom, nije baš onako (gadno) kako je prognozirao, ali liči: žege su poranile, najžešće su bile baš kad kukuruz metliči i svila, kombinovane sa neuobičajeno niskom vlažnošću vazduha učinile su da se polen u letu od metlice do svile sasuši, pa na nekim njivama kukuruz nije ni oplođen – na stabljikama nije formiran klip, a tamo gde jeste, nađe se tek poneko zrno.

POGREŠNO: U Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ kažu da su preduslovi uspešnog ratarenja jesenje oranje i đubrenje, prolećna priprema za setvu i opet đubrenje, setva i zaštita od bolesti i korova. Svaki od ovih koraka je važan, a najvažnija je setva: da bude na vreme, da se poseje adekvatno seme u adekvatnom „sklopu“ – broju biljaka po jedinici površine. Greška načinjena u setvi, naglašavaju, ni na koji način kasnije ne može da se ispravi. Po njima, baš to je uzrok ovogodišnjih katastrofalnim rezultata: loš izbor semena i (pre)gust sklop.

Domaći proizvođači semena objašnjavaju da u skladu sa očekivanim klimatskim promenama duže od decenije razvijaju hibride sa izraženijom tolerancijom prema suši. Po njima, onaj ko je primenio sve agrotehničke mere, ko je poorao i posejao na vreme, ne u (pre)gustom sklopu, pritom odabrao odgovarajuće seme i pođubrio koliko treba, uprkos ekstremnoj suši, može da očekuje pristojan rod, odnosno prihvatljiv podbačaj, za razliku od onih koji su posejali uvozno seme i to u sklopu od preko 70.000 stabljika po hektaru, kako na deklaracijama tih proizvođača i piše. A to je, u stvari, primenjivo na navodnjavanim površinama, dok na onima koje se sa neba navodnjavaju – nije. Nije logično, vele, da se „negde tamo“ proizvede seme prilagođeno ovdašnjim mikro i makro klimatskim uslovima i ovdašnjem zemljištu, te da oni bolje znaju u kakvom sklopu setva treba da se obavi.

REGIONALNO: Kako god, tek što je pšenica požnjevena, nekako baš u vreme kad je prethodna vlada i tehnički odstupila od vlasti, a ova nova još praktično nije vlast zaposela, oglasili su se vojvođanski ratari sa zahtevom da se proglasi elementarna nepogoda jer je „suša uzela danak“. Oni kažu da su „usevi desetkovani“, da je rod kukuruza umanjen za 50 odsto, da ima polja na kojima roda uopšte neće biti, a na ostalim jarim kulturama – soji, suncokretu i šećernoj repi – šteta iznosi „najmanje“ 30 odsto, za sada.

Na taj zahtev je odmah reagovala nova/stara pokrajinska vlada: po rečima novog/starog vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, poljoprivrednicima će biti „odložene obaveze“ prema pokrajinskim preduzećima, fondovima i institucijama – preduzeću „Vode Vojvodine“, Fondu za razvoj, Garancijskom fondu i Fondu za razvoj poljoprivrede. „Želimo da bez kamate reprogramiramo potraživanja prema onim poljoprivrednicima koji su imali štete jer su proizvodili ugrožene kulture – kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu. Želimo da pomognemo našim poljoprivrednicima i ne osvrćemo se samo na ono što je naša formalna nadležnost, jer želimo da sprečimo pravu kataklizmu koja može da nastupi kod nekih poljoprivrednika“, izjavio je Pajtić i dodao da „Vlada Vojvodine od buduće Vlade Srbije očekuje da proglasi elementarnu nepogodu na teritoriji Vojvodine, da bi poljoprivrednici, kroz naplatu osiguranja, mogli da nadoknade deo štete“, i iskazao nadu da će „buduća vlada Srbije ispuniti obećanje i udvostručiti agrarni budžet“.

Sa druge strane, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković kaže da će ratari od ove pomoći imati malo koristi, jer su manje od 10 odsto poljoprivrednika korisnici tih pokrajinskih fondova i institucija. Izuzetak je, kaže, jedino dug prema Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“ čiji su korisnici svi proizvođači. On dodaje da taj dug iznosi oko 1000 dinara po hektaru i predstavlja malu korist za sveukupnu štetu koju imaju ratari. Objašnjava da štetu od visokih temperatura neće pretrpeti samo ovogodišnji rod, nego da će se posledice osetiti i u narednoj godini, i naglašava da je zato važno da Ministarstvo pomogne finansiranjem proizvodnje iz rezervnih fondova, ali i kroz repromaterijal.

Zanimljivo, sličnog zahteva – da se proglasi elementarna nepogoda i da država gubitke sanira iz „ostatka Srbije“ – (još) nije bilo. „Južno od Dunava i Save ratari tradicionalno seju domaće seme, pa je šteta znatno manja“, kažu u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Moguće je da je to razlog, a moguće je da se vode starim šumadijskim naukom koji poredi kukuruz sa atributom muškosti, rečima koje nisu baš za citiranje u ozbiljnim novinama, ali parafrazirano: kukuruzu nije za verovati – kol’ko god da je oklembešen, niko ne može da tvrdi da neće da se digne. Drugačije rečeno – za kuknjavu je rano: evo, poslednjih dana su pale ozbiljne kiše, negde i „preozbiljne“, s kapljicama u čvrstom stanju ali, opet kako kažu u Šumadiji – kad nema kiše, dobar je i grad.

(NE)OSIGURANO: Ipak, koliko god sada kiše da padne, tamo gde su stabljike sasušene, pomoći nema: poljoprivredna proizvodnja nosi određene rizike, biva da rod iz ovog ili onog razloga omane, da ga nema. Zbog toga, običaj je u (razvijenom) svetu da se usev osigura. Običaj je, takođe, da osiguravajuća društva štetu i isplate, prema unapred utvrđenim kriterijumima. Tako je to u razvijenom svetu, dok u Srbiji nije: sve je lepo i krasno kad se ugovor o osiguranju potpisuje, ali kad dođe do isplate štete, po pravilu se u nekim „sitnim slovima“ pronađe klauzula da, eto, usev nije osiguran od onoga što se dogodilo, već od nečeg drugog, i šteta se obavezno umanjuje do uvredljivo niskog iznosa.

Tako, uprkos regresiranju premije osiguranja iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, malo se proizvođača opredeljuje za osiguranje. Po rečima Gorana Ješića, donedavno gradonačelnika Inđije, a sada potpredsednika pokrajinske vlade i sekretara za poljoprivredu, u Srbiji je osigurano manje od četiri odsto poljoprivrednih gazdinstava, iako od 2004. godine Vlada Srbije regresira 40 odsto cene osiguranja poljoprivredne proizvodnje.

„U ovom trenutku, u Vojvodini, sem ‘Delta holdinga’, niko nije osiguran od suše“, rekao je Ješić i dodao da se poljoprivrednicima mora objasniti zašto moraju da se osiguraju. „Na taj način ne bismo imali socijalni problem kao sada, pa da država mora da interveniše svake godine. Druga stvar, kroz osiguranje možemo predvideti i bruto nacionalni dohodak za godinu dana, bez obzira na elementarne nepogode“, rekao je Ješić i najavio da će pokrajinske vlasti „razgovarati sa najvećim osiguravajućim kućama“ i „prosto ih naterati“ da budu „korektne prema poljoprivrednicima“ ukoliko žele da koriste subvencije Pokrajine Vojvodine. Toliko o tome.

Elementarna nepogoda?

Za koji vid pomoći će se opredeliti nova vlada i koje mogućnosti ima, za sada nije poznato, a nije poznat ni približan obim štete – procene se kreću od pola pa do dve milijarde evra. Ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević kaže da se ozbiljno razmišlja o predlogu ratara da se ovogodišnja suša proglasi za elementarnu nepogodu, da se u ovom trenutku sagledavaju razmere i posledice suše, kao i da se pripremaju mere za pomoć poljoprivrednicima čiji su usevi najviše stradali.

foto: tanjug

foto: reuters

foto: milovan milenković

foto: milovan milenković