Kad evropska kriza izgleda kao blagostanje

Uz tenis, jedna od najvažnijih tema u Srbiji prethodnih dana bila je da li će nam ponovo biti uvedene vize za putovanje u zemlje Evropske unije, koje su ukinute 19. decembra 2009. godine. Atmosferu su podgrevale povremene najave iz inostranstva da postoji mogućnost da se tako nešto dogodi, ali čini se mnogo više nervoza domaćih zvaničnika. Nije ni čudo, da su kojim slučajem vize ponovno uvedene, bio bi to potpuni poraz i u jednoj od retkih pozitivnih stvari koje su se prethodnih godina u Srbiji dogodile.

Za sada, i zvaničnici i građani Srbije su odahnuli. U utorak 24. maja, u Briselu nisu uvedene vize ni Srbiji ni bilo kojoj drugoj zemlji. Evropska komisija usvojila je mere kojima skraćuje postupak za suspenziju bezviznog režima, ukoliko to bude potrebno. Sesilija Malstrom, evropska komesarka za unutrašnje poslove, izjavila je: „Ovo je izuzetna mera. To je poslednje rešenje, posle niza mera koje postoje. Nije nam namera da bude odmah uvedena, a nadamo se da nikad neće biti korišćena.“ I ove umirujuće reči za zemlje koje su se tek navikle na blagodeti bezviznog putovanja po Evropi zvuče pomalo zloslutno. Naročito za Srbiju, jer je njeno ime prethodnih meseci mnogo puta pomenuto kada se govorilo o zloupotrebi bezviznog režima.

Priča o velikom broju građana Srbije koji traže azil u zemljama EU, naročito u Belgiji, postala je aktuelna još 2010, ali se intenzivirala ove godine, pošto je Evropska komisija dobila od belgijskog državnog sekretara za migracije i azil Melkiora Vatelea pismo u vezi sa pitanjem liberalizacije viznog režima sa Srbijom, i povećanim brojem zahteva za azil koje podnose srpski državljani. Mogućnost privremene suspenzije vizne liberalizacije Srbiji ukoliko bude nastavljen priliv lažnih azilanata u zemlje EU pominjali su posle toga mnogi evropski zvaničnici, poput šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera, a srpski zvaničnici su ih ozbiljno shvatili.

Srbija je najavila uvođenje kratkoročnih i dugoročnih mera koje bi zaustavile talas lažnih azilanata iz naše zemlje, a o prvim rezultatima primene tih mera za „Vreme“ govori načelnik Uprave granične policije Nenad Banović. „Shodno dogovoru u Vladi Republike Srbije i smernicama koje je dala Komisija za praćenje bezviznog režima putovanja u EU, Uprava granične policije je preduzela pojačane mere kontrole na graničnim prelazima putnika koji putuju u zemlje EU“, kaže Banović. „Te mere su pre svega detaljna provera identiteta lica, jer smo u nekoliko navrata kao rezultat pojačane provere utvrdili da se državljani Srbije albanskog porekla služe tuđim putnim ispravama radi daljeg putovanja u zemlje EU; u pitanju su bile putne isprave Švedske i Hrvatske. Prema organizatoru i učesnicima su preduzete zakonom propisane mere, a na osnovu toga su ti ljudi vraćeni.“

Banović dodaje da se pored detaljne provere identiteta proverava i svrha putovanja, da li putnik ima povratnu kartu, putno osiguranje, dovoljno novčanih sredstava za boravak u EU. „Ljudi često pitaju koja je to dovoljna količina novca da bi se putovalo u zemlje EU. Mi zakonom nemamo fiksirano koji je to iznos, ali u zavisnosti od dužine boravka, da li se ide u privatnoj režiji ili sa turističkom agencijom, profilišući putnike procenjujemo da li je količina sredstava koju ima kod sebe dovoljna ili ne, to je još uvek ostalo diskreciono pravo. Suma od 30 do 50 evra dnevno sa kojom se spekuliše verovatno će se naći u novoj uredbi koju priprema Komisija za praćenje bezviznog režima, i tako će se jasno odrediti koja je to količina sredstava.“

Banović kaže da je u trideset dana, koliko se sprovode ove pojačane mere, sa graničnih prelaza vraćeno oko 90 lica zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje. To su uglavnom lica koja su već bila u krivičnom delu pošto su koristila tuđe putne isprave, a određen broj lica je vraćen jer nisu posedovala povratne karte i dovoljno novca. „Imali smo romsku porodicu na aerodromu Beograd koja je Viz erom išla za Malme, u Švedsku. Kada smo ih pitali gde idu, nisu znali detaljno da nam kažu; kada smo ih pitali koliko planiraju da ostanu, oni su ćutali, a karta u jednom pravcu je bila jedan od indikatora da će zloupotrebiti slobodu putovanja. Muž, žena i dvoje dece imali su ukupno 70 evra, što nije dovoljno ni da popiju kafu ni da plate taksi od aerodroma u Malmeu do destinacije gde hoće da idu. Na osnovu svega toga videli smo da pravi razlog njihovog putovanja nije ni odlazak u privatnu posetu ni turistički, već da su hteli da zloupotrebe slobodu kretanja, pa su vraćeni sa graničnog prelaza zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje“, kaže Banović.

foto: reuters

AFRIKA I AZIJA: Razlozi pritiska na Srbiju leže verovatno i na drugim stranama. U Evropi je, kada su izbeglice i azilanti u pitanju, primetna nervoza još od kada je u januaru počelo „arapsko proleće“, a talasi izbeglica iz severne Afrike počeli da zasipaju obale Italije, odakle su nastavili da se prelivaju u druge evropske zemlje. Nervoza je dovela dotle da je počeo da pada jedan od osnova EU, putovanje preko granica država članica bez putnih isprava, pa je Francuska čak uvela kontrolu na granici prema Italiji da bi zaustavila izbeglice iz Tunisa koje su se uputile u ovu zemlju. Ministri unutrašnjih poslova 27 država članica EU saglasili su se 14. maja da se promene propisi u vezi sa takozvanom šengenskom zonom slobodnog kretanja građana Unije, i privremeno uvedu pasoške kontrole zbog straha od pojačanog priliva izbeglica iz severne Afrike, ali je Evropska komisija pojačani nadzor sprovođenja režima bez viza uvela još u januaru za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Uz ratove i revolucije koje se valjaju arapskim svetom, Bliskim i Srednjim istokom, Evropa mnogo više strahuje od sve veće reke ljudi koja ka bogatim državama kreće iz jednostavnog razloga što žele da napuste bedu u kojoj svakodnevno žive. U tom sirotinjskom talasu nalaze se i oni građani Srbije zbog kojih EU plaši Srbiju ponovnim uvođenjem viza. Po rečima Nenada Banovića, najveći broj lica koja zloupotrebljavaju bezvizni režim dolazi iz ekonomski nerazvijenih područja kao što je jug Srbije, sa područja Vranja, Leskovca, Preševa, Bujanovca, mada se u poslednje vreme pojavljuje i određen broj Bošnjaka sa područja Sjenice, Tutina, Novog Pazara. „Jasno je da se ne radi ni o kakvim političkim razlozima, jer je veći broj država EU, kao što su Norveška i Austrija, proglasilo Srbiju sigurnom zemljom. Glavni razlog odlaska naših građana i zloupotreba vizne liberalizacije jeste ekonomski“, kaže Banović.

Ovaj proces nije karakterističan samo za nas, slično se dešavalo kada su Rumunija i Bugarska ušle u EU. Prošlog leta smo bili svedoci skandala oko proterivanja rumunskih i bugarskih Roma iz Francuske. Slovački problem sa lažnim azilantima bio je toliki da je Kanada uvela vizni režim za slovačke državljane. Pod pritiskom EU, Rumunija i Bugarska preduzimale su određene mere. Rumunija je čak oduzimala putne isprave svojim građanima na dve godine, ali je ta odluka oborena na sudu u Strazburu. Meru oduzimanja pasoša i zabranu izlaska iz zemlje imali su i Bugari, danas je ima Albanija, a Evropska komisija nije imala primedbu na mere koje je Bugarska uvela.

Banović kaže da će se i u Srbiji, u skladu sa odlukama koje su donesene, u najskorije vreme praviti izmene i dopune pre svega krivičnog zakonika, a onda zakona o putnim ispravama i zakona o zaštiti državne granice. „Za organizatore će se u krivičnom zakoniku predvideti krivična dela kao što su podstrekavanje, pomaganje, omogućavanje zloupotrebe slobode kretanja drugim licima, dok će za lica koja odlaze u zemlje EU na taj način biti blaža verzija, verovatno će se to tretirati prekršajno, ali ćemo se truditi da jedna od zaštitnih mera bude i oduzimanje putne isprave, možda i zabrana izlaska iz zemlje. Ovim merama nikako neće biti ugroženi, da ih tako nazovem, regularni putnici na bilo koju destinaciju u Evropi, biće pogođeni samo oni koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju i time nanose štetu državi“, objašnjava Banović.

On dodaje i da je MUP uradio kratak spot koji će se emitovati na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, u kome se ističe da je sloboda putovanja dostupna svima, ali i da neki od građana tu slobodu zloupotrebljavaju i nanose štetu državi, kao i da će se u skladu sa zakonom kazniti zloupotreba slobode putovanja. „Jedna od ideja je jačanje informacione kampanje i podizanje svesti naših građana da zloupotreba vizne liberalizacije može da ugrozi nacionalni interes i naš put ka sticanju kandidature za EU“, objašnjava Banović.

REAKCIJE EVROPE: Mere koje su već počele da se primenjuju dale su određene rezultate, pa tako naši zvaničnici navode da je broj tražilaca azila iz Srbije u EU pao za 35 odsto, ali reakcije evropskih funkcionera su uzdržane. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je rekao da EU pozdravlja sve mere koje predlaže Vlada Srbije, ali da se mora videti koliko će one biti efikasne. On je izjavio da broj zahteva državljana Srbije za azil u zemljama EU opada, ali da je i dalje zabrinjavajuć – pet do šest puta je veći nego pre ukidanja viza, navodeći da su potrebni hitni rezultati u smanjenju broja lažnih azilanata i da će Evropska komisija uskoro ministrima unutrašnjih poslova zemalja članica podneti izveštaj o broju podnetih zahteva za azil.

I Dežer i drugi evropski zvaničnici više puta su naveli da vlasti u Srbiji sada treba da rade na kratkotrajnim merama, poput jačanja policijske kontrole granica, ali da problem zahteva za azil dugoročno može da reši perspektiva ekonomskog razvoja i rast standarda građana. I bez njegovih reči, opšte je poznato da ljudi ne beže iz mesta u kojima dobro žive. Dežerove reči verovatno zvuče kao fraza i njemu i njegovim domaćinima, jer je svima jasno koliko bi bilo potrebno novca i truda da se iz bede izvuče, na primer, jug Srbije, i to u situaciji kada na jug počinju da liče i mnogi drugi delovi zemlje. Depresivno zvuči podatak da od početka ove godine deo onih koji traže azil u Belgiji čine i ljudi sa teškim zdravstvenim problemima, koji misle da će taj problem brže rešiti kroz zdravstvenu zaštitu koju imaju u azilnom postupku u Belgiji nego kod kuće.

I pored svih mera koje se u Evropi preduzimaju, a Srbija je u svemu tome samo mali deo priče, pritisak velikog broja ljudi koji žele da odu u bogatiji deo sveta ne izgleda kao nešto što se može dugoročno zaustaviti. Gledajući sa strane EU, interes Unije je sigurno ugrožen nezamislivo velikim brojem ljudi koji se nalazi pred njenim granicama, i to usred ekonomske krize. Gledano iz Bujanovca ili Preševa, evropska kriza deluje kao blagostanje, da ne pominjemo kako li tek ta kriza izgleda ako se gleda iz Kandahara ili Kabula.