Pribeovi izveštaji, rađeni u dvema susednim zemljama, pokazali su se kao korisni alati za ocenu i vođenje reformi, pružajući jasne smernice za poboljšanje u ključnim oblastima. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi od političke volje i sposobnosti zemalja da potrebne, duboke i održive reforme sprovedu. Znajući da ovdašnjim vlastima nedostaje politička volja, šta bi sa ocenama Pribeovog tima trebalo da učine građani i međunarodna zajednica
Nakon usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji 8. februara, očigledno je najviše pažnje privukla inicijativa za slanje ekspertske misije. Naime, u petoj tački ove Rezolucije, Evropski parlament “poziva Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje stručne misije u Srbiju kako bi procenila situaciju u vezi sa nedavnim izborima i razvojem postizborne situacije u cilju olakšavanja preduslova za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga kako bi se obnovilo poverenje javnosti i poverenje u institucije, i da proceni i adresira sistematska pitanja vladavine prava u Srbiji, uzimajući za primer Pribe izveštaje.
Važnost dolaska ovakve misije u našoj javnosti ne dovode u pitanje ni eksperti, ni civilno društvo, ni opozicija. Čini se da su usaglašenog stava da bi misija, i izveštaj koji bi usledio, približili Srbiju demokratskim promenama. Ovakva perspektiva jeste u načelu tačna, ali kako bi sam izveštaj doprineo demokratskim procesima, neophodno je razumeti kakve je domete imao ranije, u kojim kontekstima, kao i to da ostali demokratski akteri moraju da urade svoj deo posla.
KOMŠIJSKA ISKUSTVA
Pribe izveštaji su dobili ime po Rajnhardu Pribeu, iskusnom nemačkom pravniku koji je predvodio ekspertske timove Evropske unije zadužene za procenu pravosudnih sistema i borbe protiv korupcije u zemljama koje teže članstvu u EU. Ovi izveštaji su poznati po tome što ne koriste diplomatski rečnik, a pružaju detaljnu analizu i preporuke za reforme u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodni i fer izbori ili sloboda medija. Pretpostavka je da će se u Srbiji ekspertska misija više osvrnuti na same manipulacije tokom izbora, ali – s obzirom na to da one uključuju i široki spektar drugih problema – neće moći da zaobiđe ni ostale oblasti.
Pribeov tim je prvi put bio angažovan 2015. godine da oceni političku krizu u Makedoniji, fokusirajući se na pravosudni sistem i medije. Tada je ukazao na ozbiljne nedostatke u pravosudnom sistemu, političkoj polarizaciji, kontrolisanju medija i prisustvu korupcije. Kao rezultat, izveštaj je preporučio niz reformi, koje su delimično implementirane i dovele su do poboljšanja u pojedinim oblastima, uključujući reviziju pravosudnog sistema i jačanje slobode medija.
Pribeov izveštaj za Bosnu i Hercegovinu, rađen tokom 2019. godine, detaljno je analizirao pravosudni sistem BiH, izazove u borbi protiv korupcije i preporučio konkretne korake za reforme. Bio je deo širih napora Evropske unije da podrži reformski proces u BiH i ojača vladavinu prava kao ključni element otpočinjanja procesa evropskih integracija.
U zemljama koje su bile predmet Pribe izveštaja, primećen je napredak u implementaciji preporučenih reformi iako je stepen uspeha varirao. Reforme pravosuđa, borba protiv korupcije i poboljšanje slobode medija bile su među ključnim oblastima gde je ostvaren određeni napredak. Važno je naglasiti da je u slučaju Makedonije, Pribeova misija došla u uslovima političke krize, protesta i velikog skandala sa prisluškivanjem koji je već uznemirio javnost. Mnogi vide ovaj izveštaj kao pomoć u demokratskim promenama, ali bez domaće javnosti koja je iznela promene on ne bi imao rezultate. U BiH je tako više poslužio da se bolje trasira put ka EU, kako bi otpočeo proces kandidature, u kome tek treba da dođe do ključnih reformi.
Dakle, iako su izveštaji dali pozitivan podsticaj za reforme, sporost implementacije i nedostatak političke volje u nekim slučajevima dovodio je do manjka rezultata. Pitanja poput duboke političke polarizacije, otpora promenama unutar pravosudnog sistema i kontinuirane prisutnosti korupcije i dalje predstavljaju izazove u ovim zemljama.
Pribe izveštaji su se pokazali kao korisni alati za ocenu i vođenje reformi, pružajući jasne smernice za poboljšanje u ključnim oblastima. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi od političke volje i sposobnosti zemalja da sprovedu duboke i održive reforme.
O TEORIJI, REALNOSTI I IMANJU KIČME
Razlozi zbog kojih bi bilo dobro imati Pribe izveštaj za jednu demokratsku zemlju (mada se za takve i ne pravi) su višestruki. Pružio bi nepristrasnu ocenu stanja u ključnim oblastima koje su bitne za proces evropskih integracija, omogućavajući realan pogled na potrebne reforme. Kroz detaljne preporuke, izveštaj bi ukazao na konkretne korake koje država može preduzeti kako bi održala fer i slobodne izbore, unapredila vladavinu prava, nezavisnost sudstva i efikasnost borbe protiv korupcije. Objavljivanje ovakvog izveštaja trebalo bi da posluži kao podstrek za vlast da preduzme potrebne reforme podižući svest o značaju i hitnosti ovih pitanja. Izveštaj bi mogao da doprinese i većoj transparentnosti u radu institucija, te da poveća odgovornost u implementaciji reformi. Demonstrirajući posvećenost reformama i otvorenost za međunarodnu evaluaciju, vlasti bi mogle povećati poverenje građana u proces evropskih integracija i u institucije sistema. Pribe izveštaj bi mogao i da posluži kao osnova za dobijanje dodatne podrške i saveta od EU i drugih međunarodnih partnera u procesu reformi.
U suštini, Pribe izveštaj ima potencijal da bude dragocen instrument za identifikaciju ključnih izazova i podsticanje sveobuhvatnih reformi koje su neophodne za napredak ka članstvu u EU i za postizanje unapređenja kvaliteta života i vladavine prava u državi.
Kada uzmemo u obzir situaciju u Srbiji, suočavamo se sa realnošću, pa i sa problemima u implementaciji preporuka ovakvih izveštaja. Jedan od glavnih izazova je nedostatak političke volje među trenutnim vlastima da se preduzmu neophodne reforme, posebno u oblastima koje bi mogle oslabiti njihovu kontrolu ili uticaj. Bez odlučne posvećenosti reformama, teško je očekivati značajne promene.
Izazovi u održavanju nezavisnosti pravosudnog sistema i sprečavanju političkog uticaja na sudove i tužilaštva su značajni. Reforme koje bi se fokusirale na jačanje nezavisnosti pravosudnog sistema već su nailazile na otpor vlasti i teško da bi se ovakve preporuke primenile.
Svi dosadašnji izveštaji, uključujući izveštaje Evropske komisije, izveštaje ODIHR o izborima, one međunarodnih organizacija i slično, ukazivali su na ograničenja medijskih sloboda i pritisak na novinare i medije koji kritikuju vlast. Promene u ovoj oblasti zahtevaju političku volju i demokratsku vlast, a tek potom sistemski pristup i reformu medijskih zakona.
Napokon, to isto zahtevaju i sve ostale teme koje bi pokrio ovakav izveštaj – korupcija, manipulacija tokom izbornog procesa, napadi na civilno društvo i svaku kritiku, uticaj na regionalnu stabilnost. Građani ove zemlje treba da sagledaju širu sliku, ali i međunarodna zajednica treba da uvidi da li ova vlast želi da reši probleme ili se baš održava njihovom uzurpacijom. Izveštaj, nalik na Pribeov, nesumnjivo bi baš u tome mogao da pomogne.
Sama primena preporuka izveštaja zahtevala bi sveobuhvatan pristup koji obuhvata zakonodavne promene, institucionalno jačanje i kulturnu promenu u načinu upravljanja državom. To bi takođe tražilo snažnu podršku i angažovanje međunarodne zajednice, kao i aktivno učešće građana i civilnog društva u borbi za demokratiju. Na kraju, ni međunarodna ekspertska grupa, ni njen izveštaj, ne mogu da nam donesu demokratiju. Mogu da budu vetar u leđa, ali leđa – ili, bolje rečeno, kičmu – moramo da obezbedimo sami.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Da li je tačno to što tvrde opozicionari, ali i politički analitičari, ne samo domaći, da posle Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, naprednjačkim izbornim prevarama i katastrofalnom stanju demokratije u našoj nesrećnoj zemlji – ništa više neće biti isto? Verovatno jeste, ali čak i ako ovaj dokument predstavlja, kako neki vele, “početak kraja Srpske napredne stranke”, to ne znači da se konac agonije u kojoj živimo nazire negde već iza sledećeg ćoška i da će sve proći bez ozbiljnih turbulencija
Kako će poslednja Rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji uticati na kreditni rejting Srbije i zaduživanja tokom 2024? Ovo je važno pitanje, jer Srbiji predstoji period značajnih javnih investicija. Predviđa se da će udeo investicija u BDP-u iznositi oko 26,5 procenata u 2024/2025. godini, što je porast sa 18,2 procenta u periodu 2010–2019. godina. Kako je poznato, javne investicije se u Srbiji uglavnom finansiraju zaduživanjem, a ono zavisi od kreditnog rejtinga zemlje. Na kreditni rejting najviše utiču nestabilnost, politička ili ekonomska. Rezolucija ne može da destabilizuje situaciju u Srbiji, ali najavljuje da neka buduća možda može
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
