Stefan Simić, odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini grada Beograda, nedavno je dobio poziv Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikacije jer su, kako mu je inspektorka objasnila, primili više prijava zbog toga što je on lepio žutu selotejp-traku na ivičnjacima oko kružnih tokova u centru. Uzgred, ti ivičnjaci deluju kao namerno postavljene klopke – biciklisti su ih, zbog boje i dimenzija, mešali sa uličnom oznakom i potom padali preko njih.
Beograd, inače, deluje kao teško oboleli grad – mnogo toga ne funkcioniše, do mnogo odgovora ne može ni da se dođe, a Ćacilend se samo širi. Simića Beograđani često sreću kako na protestima tako i kroz njegove pokušaje da se bavi upravo problemima svakodnevice.
Razgovaramo o stanju prestonice, o ceni besplatnog prevoza, šta će Beograđane zateći u budućnosti, kao i o izborima.
“VREME”: DRI je uputila zahteva za smenu gradonačelnika Šapića. Ima li to ikakve realne posledice?
STEFAN SIMIĆ: Nije prvi put da se DRI oglašava po ovakvim pitanjima i da ne postoji mehanizam koji može, recimo, da zbog toga dovede do smene gradonačelnika. Bilo je u prošlosti sličnih primera bez epiloga. Ovaj izveštaj nema realne posledice po gradonačelnika. A toliko je primera kriminala i korupcije u Beogradu da je najmanji problem što nije dobro izračunat koeficijent radnicima u kulturi i predškolskim ustanovama. Radnici u ovim oblastima taoci su sukoba unutar SNS-a, jer Vlada treba da donese uredbu o povećanju koeficijenta, a to ne radi.
I taj sukob smo jasno videli na Šapićevoj konferenciji za medije na kojoj je on upravo na tom pitanju vodio rat protiv svih bivših gradonačelnika, posebno Siniše Malog. Siniša Mali je protivzakonito i protivustavno odbornik u Skupštini Beograda, jer samo odbornik može postati gradonačelnik, a Mali je tu kako bi bio spreman da u svakom trenutku zauzme Šapićevu fotelju. To, naravno, žulja Šapića i zato je njegova reakcija takva – umesto da objasni kako će problem sa DRI biti rešen, on njih, na svoj bahati način, optužuje da su ranije gradonačelnike tolerisali, a traže njegovu smenu. Potpuni haos i samovlašće.
Da se fokusiramo na ono što smatrate najbitnijim – koji su problemi Beograda?
Nažalost, mnogobrojni. Kada bi ih sve nabrajao, potrajalo bi. Prvi potez posle smene vlasti mora biti da se podvuče crta i da vidimo kakvo je stanje u gradskoj kasi. Sada postoji minus od 200 miliona evra. I ozbiljan problem netransparentnosti. Evo jednog primera: imamo projekte poput “Obezbeđenje Beograda” koje je pokriveno nekim velom tajne. Onda oni kažu da je to zbog bezbednosti dece. Niko nije protiv bezbednosti dece, naprotiv. Od dobre ideje nastane sumnja jer je sve netransparentno – ko su ljudi koji su zaposleni, koje su njihove kvalifikacije, kako funkcioniše sistem nadzora, gde se skladište snimci, da li postoji prostor za zloupotrebu? Ništa od toga ne znamo iako svakodnevno postavljamo pitanja.
Zatim, Beograd nema postrojenje za preradu otpadnih voda. Najveći grad zapadnog Balkana sve svoje fekalije pušta u Dunav i Savu. Posle više od decenije vlasti SNS-SPS, imamo most manje, drugi nije ni na vidiku. Rekonstrukcija ulica traje beskonačno. Gradonačelnik najavljuje novi most za godinu i po dana, a Ulicu Teodora Drajzera su rekonstruirali 11 meseci.
Gde je kanalizacija u svakom delu grada? Metro? Osnovne stvari nisu u stanju da sprovedu. Guraju novac u bespotrebne projekte koji nemaju značaja za grad, ali preko njih je lako izvući novac u privatne džepove.
Ne postoji plan rada, ni kratkoročni, ni srednjoročni, a kamoli dugoročni. Da znamo šta, kada i kako radimo, da se planski razvijamo i da život Beograđana bude kvalitetniji. Pošto oni to ne rade, Pokret slobodnih građana je konstantno u kampanji gde jasno govorimo ljudima na terenu kako bi to izgledalo kada bismo mi preuzeli rukovođenje gradom.
Vezano za probleme, kolika je cena besplatnog gradskog prevoza?
Gradski prevoz ne da nije besplatan, već je daleko preplaćen jer je ta usluga dodeljena firmama u direktnoj vezi sa SNS-om, na tenderu na kojoj nije bilo drugih ponuđača i po ceni koja višestruko nadmašuje realnu. A taj besplatan prevoz plaćamo svi, kroz nikad skuplji Infostan, nikad veće poreze, nikad lošije komunalne usluge i sve neobnovljene vrtiće i škole.
Dakle, taj “besplatan” javni prevoz je grobar finansija Beograda. Poslednja skupština je donela novo poskupljenje i sada nas gradski prevoz košta neverovatnih 50 milijardi godišnje. Za taj novac, autobusi bi trebalo da budu zlatni. A što se više novca daje u javni prevoz, on je sve gori.
Pored javnog prevoza, neophodno je ulagati u rekonstrukciju i proširenje tramvajske mreže. Kad već nemamo metro, tramvaj mora da stigne do svakog dela grada. Uz to, potrebna je pruga oko Beograda. Nama opasne materije još uvek prolaze kroz centar.
Kada jednom dođe do smene vlasti, šta će sve Beograđane dočekati? Znamo li to uopšte?
Rekao sam već da se posle smene pred građane mora izaći sa kompletnim dokumentom – evo šta smo zatekli, nema foliranja. Ljudi će tražiti instant rezultat, što je prirodno i normalno. Samo će morati da se u novu eru Beograda uđe bez repova, da se tačno kaže koliko se duguje, koliko je fiktivno ljudi bilo zaposleno, koliko je službenih vozila korišćeno, koliki su minusi gradski preduzeća, ko su podizvođači u tim preduzećima. Institucije ćute, šaljemo desetine zahteva za informacije od javnog značaja na koja nikad ne dobijemo odgovore. Lakše im je da plate kaznu od narodnih para i teraju dalje. Međutim, pozitivno je što se sad kraj već jasno nazire, a onda sve mora da bude obelodanjeno, ko je šta i kako radio.
Iliti, ako nastavimo sa projekcijama budućnost, ako bude sve teklo po planu aktualne vlasti, kako će izgledati glavni grad za koju godinu? Čega će sve biti, a čega neće, a trebalo bi?
Problem je u tome što SNS nema nikakvu viziju za budućnost i to plaćamo svi mi građani Beograda. Vesić postavi kocke na Trg republike, Šapić ih skloni i napravi kružni tok. Vesić postavi kaldrmu u Karađorđevu, Šapić je asfaltira. I što je meni najzanimljivije, gotovo isti odbornici SNS i SPS sa istim oduševljenjem glasaju za oba rešenja.
Njihova jedina vizija za ovih deset godina je bila korupcija, a male naznake toga o kolikoj korupciji se radi mogli smo da vidimo kada je uhapšen bivši predsednik Gradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić, kod koga je pronađeno i zaplenjeno više od pola miliona evra. Kad jedan mali predsednik opštine, bez velikih nadležnosti ima pola miliona evra posle par godina na funkciji, koliko onda imaju mnogo moćniji od njega?
Cena te korupcije biće potpuno paralisan grad, jer nije moguća ogromna gradnja bez izgradnje infrastrukture koja je prati. Vi s jedne strane imate Beograd na vodi kao kraljevski dragulj ove vlasti, gde škola i obdanište niknu za godinu dana, a s druge strane, dvadeset naselja u kojima se bespravno gradi, poput naselja Vojvoda Vlahović, gde nema ni dobre kanalizacije, ni planski građenih ulica, ni konekcije ka gradu, ni škole ni obdaništa. Taj haos ostaje kao teg svim budućim vlastima, ali mi od tih problema nećemo bežati.
Šta treba da radi jedan gradski opozicioni odbornik?
U uređenom demokratskom društvu trebalo bi da zastupa interese građana koji su ga birali i ograničava izvršnu gradsku vlast kroz kontrolu rada i gradsku legislativu. Nažalost, u razrušenom sistemu i nedemokratskom okruženju, nama, opozicionim odbornicima, to je potpuno onemogućeno da radimo kroz institucije, pa sam primoran da svakodnevnim pritiskom na Gradsku upravu i gradska preduzeća rešavam probleme građana umesto da to radi gradska vlast. Ja svoju ulogu kontrolora i nadzora nad radom izvršne gradske vlasti moram da radim na ulici, uz pritisak javnosti, i u ovom političkom kontekstu to jeste moja uloga.
Volim to što radim i svakodnevno sam u tome. Ponosan sam kada uspemo da rešimo neki problem, a rešili smo ih dosta i ljudi to cene. Želim da postanem gradonačelnik koji će svakodnevno biti sa građanima. Nikada ne bih prihvatio da budem gradonačelnik kao Šapić, čovek ne sme da prošeta kroz bilo koje naselje ili se provoza gradskim prevozom.
Kada očekujete izbore?
Gradski izbori su hitno potrebni jer je grad neupravljiv. Beograd nikad nije bio u većem haosu nego danas. Ja sam spreman za izbore sledeće nedelje, ali razumem i zašto se SNS i SPS plaše izbora u Beogradu, jer sva istraživanja govore da ih sigurno gube.
Kako vidite saradnju/ odnos sa studentima, studentskom listom jednog dana?
Učestvujem na svim studentskim protestima i blokadama. Uvek sam tu da stanem uz njih, da im dam podršku, ili ispred njih ako je potrebno da se zaštite. Mislim da su uradili ogromnu stvar za Srbiju i našu budućnost, i hvala im na tome. Podržavam njihov poziv na izbore i verujem u pobedu antirežimskog fronta. Verujem da bi trebalo da sarađujemo, svi koji smo u ovoj borbi, bez obzira na to u kom formatu učestvujemo na izborima.
A položaj opozicionih partija u Srbiji? I zašto je takav kakav je?
Najbolja podvala ovog režima je da su sve stranke “fuj” i da je politika nešto prljavo. Što, naravno, nije tako. Opozicione stranke imaju položaj kakav često nalazimo u autokratijama i to nije nova pojava u ovakvim režimima.
Moramo se izboriti sa satanizacijom i iznurivanjem koje možemo svakodnevno videti na delu. Opozicija radi koliko god može u datim okolnostima. Naravno, ima grešaka, ali ko ne greši? Samo onaj koji ne radi.
Pokret slobodnih građana ima jasnu politiku, plan kako Srbija i Beograd treba da izgledaju u budućnosti nakon ove vlasti. Pokrenuli smo seriju razgovora po Srbiji, razgovaramo sa partnerima iz Evrope, a naši aktivisti su konstantno na terenu.
