Istraga za amnestiranje vlasti

Tri sedmice pošto je nešto razjurilo masu sa Ulice kralja Milana u Beogradu i sedam dana pošto je “Vreme”, na osnovu stotina svedočanstava, objavilo detaljni Dosije “Huk”– nije se desilo ništa. Ili barem ništa konkretno.

Tvrdi se da su u toku dve istrage. Predmet je u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, a na terenu su, navodno, i operativci ruske službe FSB. Američki FBI u odgovoru za “Vreme” kaže da ne može ni da potvrdi ni da demantuje da učestvuje u istrazi, mada su srpski zvaničnici prethodno i njih pompezno pozvali.

Prema istraživanju “Vremena”, sve ukazuje na to da je na divovskom protestu 15. marta prema mirnim građanima u 19.11 upotrebljena nekakva spoljna sila, i to usred tišine za žrtve nadstrešnice. U javnosti se najviše govorilo o zvučnom ili vrtložnom topu.

No, predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da su sve to “laži” i bira da ljude pravi ludima. Kao da je u zapećak pala ranija verzija koju je BIA servirala kroz tabloide – da su čitav stampedo izazvali studenti-redari koji su se povlačili sa platoa ispred Skupštine ka Ulici kralja Milana.

Štaviše, Vučić je na televiziji Pink otvorio novi krug sprdnje sa incidentom, sugerišući da je beg sa ulice – uvežban. On je komentarisao to što se, među hiljadama građana, poneki tada nije sklonio sa ulice. “Neki se prevarili pa ostali na sredini jer ništa im nije bilo. Nisu čuli komandu ‘ajde, sklanjaj se levo i desno’”, rekao je predsednik uz razdragani smeh.

“Njima su potrebne laži i misle da lažima, kako kažu, mogu nešto da ‘napumpaju’. Nema ništa od toga, narod hoće pristojnu Srbiju, sit je terora i klatno besa se okrenulo na drugu stranu”, kazao je Vučić.

TUŽILAŠTVO SA OGRANIČENOM ISTRAGOM

Tužilaštvo u Beogradu navodi da nastavlja sa proverama. “Trenutno se prikupljaju podaci o licima koja su zadobila povrede, odnosno pretrpela tegobe. Takođe, tužilaštvo je od Zaštitnika građana zatražilo raspoložive informacije o prikupljenim podacima o kritičnom događaju. Pored navedenog, nismo u mogućnosti da u ovoj fazi iznosimo druge činjenice”, navode u odgovorima “Vremenu”.

Nisu odgovorili na pitanje da li u obzir uzimaju mapu koju je objavila naša redakcija, a na kojoj se se, na osnovu svedočanstava, epicentar huka locira između raskrsnice Ulice kralja Milana i Kneza Miloša, te Cvetnog trga. Na mapi su prikazana i mesta pratećih diverzija, to jest istovremenog napada topovskim udarima na građane.

Ako kakvo oružje niko nije video ili snimio, a ono jeste ljude u crnom koji su sa gradilišta u Ulici kralja Milana “bombardovali” narod koji tren posle zloslutnog huka. Niko nije uhapšen. Nije razjašnjeno ni šta su ispred Predsedništva u Kralja Milana predstavljala tri bela kombija bez prozora i bez registracija, parkirana tik ispred kordona u jutro protesta. Oni su nestali tek koji dan kasnije, kad je “Vreme” pisalo o njima.

Štaviše, izvor “Vremena” iz Prvog tužilaštva kaže da je tužiocima “odozgo” poručeno da se imaju baviti samo time “kako su ljudi zapali u paniku”, isključujući mogućnost da je korišćeno neko oružje.

U tom pravcu govori i ranije saopštenje tog tužilaštva, samo tri dana posle protesta, kada su na osnovu dopisa policije, vojske i BIA tvrdili da nikakvo oružje nije korišćeno, te da ništa poput zvučnog topa tog dana nije ni viđeno na ulicama. Iako jeste, pa je i ministar policije Ivica Dačić, posle protivrečnih izjava, morao novinarima da demonstrira kako je LRAD tobože samo jači megafon.

ISTRAGA ZAUDARA

Đorđe Alempijević, profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, učestvovao je u nizu istraga u celom svetu zbog sličnih slučajeva – poslednji put zbog napada na demonstrante u Tbilisiju u decembru prošle godine.

Ali ni on nije video nešto poput ovog u Beogradu. Deluje, kaže Alempijević za “Vreme”, da se istraga ponaša kao loš lekar koji pacijentu sa vrata kaže da je sve tegobe umislio. A vreme za ozbiljnu istragu curi.

“Svaka istraga mora da bude efektivna. Što više vreme protiče, imate sve više šumova. Svedoci smo kontradiktornih informacija koje daju najviši predstavnici vlasti. To stvara dozu sumnje. Možda je bolje ne dati informaciju odmah i reći da nešto ne znate, da će tek istraga da utvrdi. To daje dozu ozbiljnosti”, kaže Alempijević.

Posle protesta pojavili su se navodi ljudi koji su osetili zdravstvene posledice, od uznemirenosti do oštećenja sluha. U stampedu je bilo preloma i poderotina. Ali dok se prikupljanjem tih svedočanstava bave pojedine redakcije i nevladine organizacije, ništa ne ukazuje na to da je tužilaštvo ovu stvar uzelo ozbiljno.

“Prvi način je da se ljudi jave tužilaštvu sa lekarskim izveštajima. Drugi način je da tužilaštvo traži od zdravstvenih organizacija izveštaje za sve pregledane pacijente u datom periodu”, priča Alempijević. Kaže, tako ozbiljna analiza ne može da se uradi za dva-tri dana. “U vrlo kratkom vremenu nakon skupa došlo je do potpune negacija događaja, odbacivanja bilo kakvog agensa koji je izazvao takvu reakciju ljudi i sve je pripisano psihičkoj reakciji ljudi, iako njihova brojnost daje kredibilitet svedočenjima. Pa i ako postavite tezu da su ljudi sve izmislili, onda i to zahteva odgovornost tih ljudi, ali morate da isključite upotrebu agensa koji je to izazvao.”

U istragu bi, prema njegovim rečima, po nalogu tužilaštva trebalo da budu uključeni stručnjaci sa Instituta i iz Zavoda za sudsku medicinu ili medicinskih fakulteta. Da li su i kako uključeni, nije mu poznato.

Više nevladinih organizacija prenelo je da su se u ime oštećenih obratili i Evropskom sudu za ljudska prava, pa je taj sud u ponedeljak (31. mart) primio odgovore srpskih vlasti. Rok za sledeće podneske je 8. april. U odgovoru za “Vreme”, Evropski sud jedino potvrđuje da “razmatra” podneti zahtev, ali “ne može” da pruži više informacija u ovom trenutku.

TEORIJE U NEDOSTATKU KONAČNOG DOKAZA

Mediji i stručnjaci propituju mahom dve teorije, onu o upotrebi zvučnog oružja i onu o vrtložnom topu, takozvanom vorteksu.

Što se tiče prvog, Aleksandar Stanojković, muzički producent i stručnjak za zvuk, intervjuisao je čoveka skrivenog identiteta, za kojeg se kaže da je američki vojni oficir specijalizovan za upotrebu LRAD. Taj sagovornik kaže da ga scene i zvuk iz Beograda podsećaju upravo na zvučno oružje.

“Pojedini modeli LRAD idu do 162 decibela na nivou od dvadeset herca. Time se odašilje puls, to zovemo burst, a on može da izazove mnogo problema, od vrtoglavice do depresije. Može i da poremeti električne uređaje”, kaže on, tvrdeći da je top isprobavao i na sebi, doduše ne odvrnut na najjače.

Ono u Beogradu mu deluje, dodaje, kao moćni LRAD 2000X, koji ima domet od nekoliko kilometara, ili neki sličan model. Ako je tako, on je lako mogao biti aktiviran sa velike daljine i visine.

Nije poznato da su srpske snage bezbednosti taj model nabavile. Zna se da su, u vreme Aleksandra Vulina kao ministra policije, pazarile i preplatile devet minijaturnih modela LRAD 100X koji staju u ruksak, kao i sedam komada LRAD 450XL – od kojih je jedan primećen na džipu kod Skupštine Srbije na dan velikog protesta.

Teoriju o vrtložnom topu, koji izbacuje moćan prsten vazduha, sugerisali su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u kratkom filmu “Dvanaesti minut” o dešavanjima u Kralja Milana. Oni su tu čak grafički predstavili top na krovu Palate “Albanija”.

Na pitanje “Vremena” o tome, autori filma navode da su se vodili istraživanjima, ali da nisu nadležni za istragu, niti da bilo šta tvrde.

Krov “Albanije” interesantan je ne samo jer odatle puca jasan vidik sve do Slavije i dalje, do Hrama Svetog Save, nego i jer se udaljenost do epicentra huka poklapa sa računicom britanske organizacije Earshot. Njihova analiza huka sa snimaka sugeriše poklapanje sa zvukom vrtložnog topa udaljenog oko 700 metara od epicentra.

U “ALBANIJU” SE NE SME

Iza mermernih zidova “Albanije”, pomalo zbunjeni stariji portiri usplahirili su se na dolazak reporterke “Vremena”, kao da već imaju naredbe za takve slučajeve. “Ima da nagrabusimo ako bilo koga pustimo, sve mora prvo na mejl, pa da se dobije odobrenje, pa tek onda možete da se penjete”, rekao je jedan.

Palatom upravlja Agencija za osiguranje depozita, koja neuspešno prodaje “Albaniju” već tri godine. Portparolka agencije Vera Morina kaže da razni novinari ovih dana traže da se popnu na krov, ali da to ne može iz bezbednosnih razloga. Na pitanje sme li se na neki drugi sprat, kaže da mora da vidi sa zakupcima.

Kad se podvuče crta, ima suviše indicija da je nešto upotrebljeno 15. marta. Ni fizičari specijalizovani za kretanje živih masa ni socijalni psiholozi nemaju načina da objasne onakvo raspolućivanje naroda u jednoj sekundi, osim ako nije došao spoljni agens.

Ali ključnog dokaza nema. Ta konstatacija iz prošlog broja “Vremena” sa guštom je citirana u jutarnjem programu jedne režimske televizije, gde je prećutano sve ostalo što je “Vreme” pronašlo.

Čak 93 odsto čitalaca našeg njuzletera “Međuvreme” u anketi kaže da je ubeđeno kako je nekakvo oružje korišćeno. Kao i kod mnogo čega drugog, publika je podeljena prema političkim preferencijama, to jest tome da li inače veruje vlastima ili ne. A razloga da se vlastima ne veruje ima mnogo.