U izgradnju i opremanje svog novog sedišta u Srbiji banka je uložila deset miliona evra i podstakla znatiželju – ko će se uključiti u investicionu utakmicu
Duž Bulevara AVNOJ-a u Novom Beogradu smestilo se nekoliko zgrada banaka sa stranim kapitalom u Srbiji, dovoljno da sugrađani „prekrste“ prilično zastareo naziv ulice u Wall Street. Najnoviji ukras ovog „bankarskog bulevara“ je zgrada Societe Generalea, koji je u izgradnju i opremanje svog novog sedišta uložio deset miliona evra i tako podstakao znatiželju – ko će se uključiti u investicionu utakmicu. Prostora za gradnju u ovoj ulici nema previše, ali kako je na svečanom otvaranju centrale Societe Generale banke rekao ministar privrede Predrag Bubalo: „Lestvica je podignuta na viši nivo i ostale banke će morati da ga dosegnu.“
ETAPA: Nova glavna zgrada Societe Generale banke u Srbiji smeštena je na 6344 kvadratna metra, ima šest nivoa i prostora za oko 360 zaposlenih. Jedan je od reprezentativnih primera moderne arhitekture u Srbiji, što je i bila zamisao autora idejnog rešenja profesora Aleksandra Stepanovića i arhitekte Đorđa Bobića. Izgradnja je počela u septembru 2004, a u aprilu ove godine zaposleni u banci uselili su se u nove prostorije sa najmodernijom informaciono-komunikacionom tehnologijom. Naročito je predsednik i generalni direktor banke Filip Gidez zadovoljan tehničkim kvalitetima objekta. On je naveo da u zgradi ima 65 kilometara informatičkog optičkog kabla, što je bezmalo dužina puta od Beograda do Novog Sada, zatim 30 kilometara kabla visokog napona, 5000 priključaka na mrežu, 70 kamera za obezbeđenje objekta itd. Ipak, kako je na svečanosti otvaranja zgrade rekao Gidez, to je samo jedna etapa ka značajnijim izazovima. „Ova zgrada je svedočanstvo o poverenju koje imamo u razvoj Srbije i o našoj spremnosti da idemo napred“, naglasio je prvi čovek Societe Generale banke. U to „napred“ spada i plan banke da mrežu ekspozitura do kraja ove godine proširi sa 58 na 75. Banka, inače, zapošljava 780 ljudi i uslužuje preko 250.000 klijenata.
POVERENJE: U Srbiji se ova banka, kako je istakao glavni izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Didije Aliks, organizovala na nečemu što je već postojalo. Naime, Societe Generale će iduće godine proslaviti tri decenije rada u Srbiji i ujedno, kaže Aliks, „poverenje koje imamo u ovu zemlju.“ Predsedniku upravnog odbora dr Goranu Pitiću, koji zaokružuje 20 godina profesorskog rada na Beogradskom univerzitetu, najdraže je što banka posvećuje pažnju mladima. On je istakao da je prosečna starost zaposlenih u Societe Generaleu u Srbiji 33 godine. Savremena zgrada i mlado osoblje važni su atributi banke koja posluje pod geslom „Ista kao svuda u svetu.“ „To govori i da je Srbija ista kao druge zemlje“, smatra guverner NBS-a Radovan Jelašić. A to što ova skupa investicija ostaje u Srbiji, za Jelašića je dokaz da Societe Generale veruje u razvoj ovdašnjeg finansijskog tržišta, i to na duži rok.
PAŽNJA MLADIMA: Goran Pitić
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
