U izgradnju i opremanje svog novog sedišta u Srbiji banka je uložila deset miliona evra i podstakla znatiželju – ko će se uključiti u investicionu utakmicu
Duž Bulevara AVNOJ-a u Novom Beogradu smestilo se nekoliko zgrada banaka sa stranim kapitalom u Srbiji, dovoljno da sugrađani „prekrste“ prilično zastareo naziv ulice u Wall Street. Najnoviji ukras ovog „bankarskog bulevara“ je zgrada Societe Generalea, koji je u izgradnju i opremanje svog novog sedišta uložio deset miliona evra i tako podstakao znatiželju – ko će se uključiti u investicionu utakmicu. Prostora za gradnju u ovoj ulici nema previše, ali kako je na svečanom otvaranju centrale Societe Generale banke rekao ministar privrede Predrag Bubalo: „Lestvica je podignuta na viši nivo i ostale banke će morati da ga dosegnu.“
ETAPA: Nova glavna zgrada Societe Generale banke u Srbiji smeštena je na 6344 kvadratna metra, ima šest nivoa i prostora za oko 360 zaposlenih. Jedan je od reprezentativnih primera moderne arhitekture u Srbiji, što je i bila zamisao autora idejnog rešenja profesora Aleksandra Stepanovića i arhitekte Đorđa Bobića. Izgradnja je počela u septembru 2004, a u aprilu ove godine zaposleni u banci uselili su se u nove prostorije sa najmodernijom informaciono-komunikacionom tehnologijom. Naročito je predsednik i generalni direktor banke Filip Gidez zadovoljan tehničkim kvalitetima objekta. On je naveo da u zgradi ima 65 kilometara informatičkog optičkog kabla, što je bezmalo dužina puta od Beograda do Novog Sada, zatim 30 kilometara kabla visokog napona, 5000 priključaka na mrežu, 70 kamera za obezbeđenje objekta itd. Ipak, kako je na svečanosti otvaranja zgrade rekao Gidez, to je samo jedna etapa ka značajnijim izazovima. „Ova zgrada je svedočanstvo o poverenju koje imamo u razvoj Srbije i o našoj spremnosti da idemo napred“, naglasio je prvi čovek Societe Generale banke. U to „napred“ spada i plan banke da mrežu ekspozitura do kraja ove godine proširi sa 58 na 75. Banka, inače, zapošljava 780 ljudi i uslužuje preko 250.000 klijenata.
POVERENJE: U Srbiji se ova banka, kako je istakao glavni izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Didije Aliks, organizovala na nečemu što je već postojalo. Naime, Societe Generale će iduće godine proslaviti tri decenije rada u Srbiji i ujedno, kaže Aliks, „poverenje koje imamo u ovu zemlju.“ Predsedniku upravnog odbora dr Goranu Pitiću, koji zaokružuje 20 godina profesorskog rada na Beogradskom univerzitetu, najdraže je što banka posvećuje pažnju mladima. On je istakao da je prosečna starost zaposlenih u Societe Generaleu u Srbiji 33 godine. Savremena zgrada i mlado osoblje važni su atributi banke koja posluje pod geslom „Ista kao svuda u svetu.“ „To govori i da je Srbija ista kao druge zemlje“, smatra guverner NBS-a Radovan Jelašić. A to što ova skupa investicija ostaje u Srbiji, za Jelašića je dokaz da Societe Generale veruje u razvoj ovdašnjeg finansijskog tržišta, i to na duži rok.
PAŽNJA MLADIMA: Goran Pitić
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
