Predsednik na televizor pokazo šta je to dijalog, Studenti svaki dan krše Ustav i zakon, vrše teror, i to je pokušaj njegovog svrgavanja. Onda je za mandatara izvuko svog eksperta, koji je mogo biti Đura Čvorović, ovaj se zove Đuro i bolji je od njihovih 10 puta
Treba li reći, Predsednik Srbije nastavlja da se ponaša u skladu sa ovlašćenjima. Još jednom, ovaj put iz Sofije, obratio se javnosti i još jednom pokazao da je predsednik Ćacilenda, a ne svih građana. Obuko majicu sa natpisom “I ja sam Ćaci” zato što im se divi, i čestito praznik svim studentima.
Pošto je pitanje “šta da se radi”, da se podsetimo Černiševskog, koji je napisao: Ne smetajte deci da postanu pametni i pošteni ljudi! Dakle, Predsednik nastavlja da jedno priča a drugo radi, ali sve više radi ono što priča. Iako ga u inozemstvu, Bela kuća, stavljaju na hoklicu, uspeo je da završi priču o Kosovu, Trampovoj familiji je obećan hotel na mestu Generalštaba, Makronu se milijardama evra plaćaju “rafali”, Kinezi dobili Bor i sve infrastrukturne poslove, Nemcima obećan litijum, žena Tamara uz ples pomaže Keniji, kralju Esvatinija uručene pilule za lilule…
I na domaćem terenu kamioni i avioni, borba protiv korupcije napreduje, uhapšen predsednik Lovačkog društva “Golub” iz Velikog Gradišta, uhapšen i neki SNS predsednik opštine jerbo je sam sebi dodeljivo sredstava iz Fonda za socijalnu pomoć.
Ideje samo pršte, sve što urade studenti, to se replicira, pod prozorima predsednika osnovan je Ćacilend, na ulici je sve više štandova Srpske napredne stranke kojima je jedini cilj da isprovociraju sukobe, ako na to ne nasednu građani, “nasešće” plaćeni huligani; sa Kosova su peške, na miting Pokreta za narod i državu, koji će trajati tri dana u jednom danu, krenuli Srbi koji će autobusima, uz pešačke puš pauze za TV snimanje, do Beograda putovati tri dana…
Kad su studenti krenuli biciklima za Strazbur, opet se prešlo na prepisivanje – iz Ćacilenda pisali Sudu za ljudska prava u Strazburu “jer im blokade fakulteta krše pravo na obrazovanje”… Završni obračun Vučića sa obojenom revolucijom desiće se u Beogradu, kako najavljeno, trajaće tri dana. Ta tri dana su se svela na subotu 12. april, članstvu i zaposlenima u javnom sektoru se šalje ucenjivački poziv: Ovo nije samo poziv na miting, ovo je poziv da svako od nas pokaže odlučnost učestvujući u odbrani vrednosti koje je naša država branila 1000 godina!
Iluzorno je govoriti da su studenti junaci našeg doba, da su njihovi zahtevi za pravom i pravnom državom digli Srbiju na noge; po podacima “Crte”, samo prošle nedelje održana su 452 protesta u raznim gradovima i mestima Srbije, pride je bilo 112 zborova građana. Na zboru u Valjevu gimnazijalci i građani su izglasali da se “Informer” Vučićeviću, zbog laži i obmana, zabranjuje prolazak kroz grad, a Aleksandar Vučić je proglašen personom non grata. Isto bilo i u Čačku, i tu Nenadležni Nepomenik nepoželjan, u Novom Pazaru traže da se Vučiću oduzme titula počasnog građanina…
Studenti u blokadi su od početka “alergični” na politiku, naročito na stranke, i to se mora razumeti, time se štite njihovo jedinstvo i solidarnost, jer i među njima ima “ovih”, i “onih”, i među njima ima vernika i ateista, evropejaca, rusofila i evroskeptika, partizana i četnika, “zvezdaša” i “partizanovaca”… Zbog svega toga, ponajpre prirode režima, studenti nemaju vođe, odlučuje se na plenumima, direktnom demokratijom, jer u ovom pohodu ne sme biti podela. Evidentno je da su studenti najjača politička snaga i mnogi od njih očekuju da radikalizuju proteste i zahteve, ali oni se drže svojih zahteva, traže da institucije rade svoj posao. A onda je stigao peti zahtev, traži se detaljna istraga i odgovornost za incident na protestu 15. marta. Peti se nije ohladio, stigo šesti zahtev: “Dokle ćete ugrožavati naše živote” (radi se o propagandnoj poseti Predsednika i kamarile pacijentima iz Makedonije na intenzivnoj nezi). U žargonu igre “Zagonetna ličnost”, reklo bi se – vruće!
Dok se sedmi zahtev krčka, na televizor je izašao lično predsednik Ćacilenda. Po običaju, odma’ uzeo mlati praznu slamu: situacija u regionu veoma teška, izloženi smo otvorenim napadima, teror na Kosovu se nastavlja, sutra će biti na Jelisejskim poljima, za mesec dana sa Trampom, da pokaže koliko je izolovan… A onda je prešao na dijalog, u Srbiji zbog nasilnih demonstracija vlada bezakonje i teror manjine nad većinom, svakog dana se krše Ustav i zakoni, to je pokušaj obojene revolucije i njegovog obaranja… Nastavio da se danima laže o zvučnom topu, i znaju da lažu, nijedan od onih na ulici se nije uhvatio za uši, a ljudi i prostorije SNS-a su napadnuti 1100 puta…
Onda je potegao adut, na licu mesta potpis’o, i za novog mandatara Vlade predložio eksperta, koji je 10 puta bolji od njihovih, prof. dr Đuru Macuta, koji je endokrinolog, najpoznatiji od Beča do Istambula, divan, trpeljiv i hrabar čovek. Zaboravio da kaže da je prof. Đuro, kao nestranačka ličnost, u belom mantilu učestvovo na SNS mitingu u Jagodini, te imao zapaženo predavanje u Ćacilendu. Reklo bi se rimejk Balkanskog špijuna, novi Ilija Čvorović je dobio svog Đuru, koji se u ovoj podeli zove Đuro.
Da se vratim na pitanje “šta da se radi”, citiram policajku Katarinu Petrović, kojoj MUP, iako je suspendovana zbog medijskih nastupa, piše disciplinske prijave: “Nema nazad, nazad je Ćacilend!”
Studenti akcijom „Buna park“ prikupljaju sredstva za vanredne izbore, a građani dolaze na protest ispred zgrade RIK-a. Za to vreme iz Pionirskog parka se ore četničke pesme
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
