U obraćanjima četvorice prvaka Srpske liste, bila je jasno izdvojena "sila osovine" "Jeremić–Janković–Đilas–Obradović", naspram pravdoljubivosti, požrtvovanja i žrtava, naprednog duha i patriotizma stranačkih saveznika SNS-a i iznad svega samog predsednika Vučića. A o onome što građani – i kosovski Srbi i Albanci – sve češće opisuju kao stvarnu agoniju u kojoj se čitava javnost našla i za ono što se trenutno dešava oko Kosova i Metohije, što su upravo reči koje je pomenuo i Rakić na ovoj konferenciji za medije, ovi srpski politički prvaci u sat vremena nisu imali nijednu jasnu poruku, odnosno konkretan odgovor. Između ostalog ni šta je predlog rešenja za Kosovo i da li podržavaju "razgraničenje", to jest "podelu"
Specijalno za „Vreme“
„Neviđena sramna i organizovana hajka pojedinih opozicionih političara koji se raduju da Srbi sa Severa KiM pripadnu Prištini“, bio je povod da pred lokalne novinare u Kosovskoj Mitrovici na vanrednoj konferenciji za medije 14. avgusta sednu i stanu prvaci Srpske liste – vodeće stranke kosovsko-metohijskih Srba u kosovskom parlamentu i vladi – šef, potpredsednici, poslanici i ministri, ukupno njih osam, bez svojih koleginica i kolege Milana Radoičića. Desetinu puta, četvoro od ukupno osam prisutnih srpskih prvaka u Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije u Mitrovici, u sat vremena pomenulo je „imensku sintagmu“ „Jeremić–Janković–Đilas–Obradović“ kao ljute neprijatelje Srbije, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i uopšte srpstva, kao nekoga ko je prepreka u pregalaštvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Skupili smo se danas ovde da kažemo dosta onima koji žive više od 300 kilometara od teritorije Kosova i Metohije, a više svetlosnih godina udaljeni od problema Srba sa kojima se mi, koji živimo na prostoru Kosova i Metohije, svakodnevno suočavamo“, saopštio je razlog vanrednog pozivanja novinara šef Srpske liste i gradonačelnik opštine Severna Mitrovica u kosovskom sistemu Goran Rakić.
Prvi Srbin sa Kosova i Metohije zatim se obratio i prvom čoveku Srbije: „Imamo poruku i za našeg predsednika Vučića. Želimo i tražimo i zahtevamo od vas da nastavite borbu jer to odlično radite, da nastavite dijalog i da nastavite da se borite, ne samo za nas sa severa, već i za bolji život Srba koji žive južno od Ibra, za sigurnost i budućnost i mir, za decu koja, nažalost, ne žive onako kako žive deca ovih kvazi političara koja napadaju i vas i nas i sve što je srpsko.“
U obraćanjima četvorice prvaka Srpske liste, bila je jasno izdvojena „sila osovine“ „Jeremić–Janković–Đilas–Obradović“, naspram pravdoljubivosti, požrtvovanju i žrtvi, naprednom duhu i patriotizmu stranačkih saveznika SNS-a i iznad svega samog predsednika Vučića. Još nekoliko pratećih poruka, kroz ponavljanje, saopšteno je u ovom – za Srpsku listu – neobičnom pojavljivanju na severu: „Podrška Srpskoj listi i predsedniku Vučiću od preko 90 odsto srpskih glasača“, opozicija „da ćuti“ ili bi im makar „učinili uslugu da zaćute“, „pojedinci“, pa „deca“ neprijatelja srpstva i „naša deca“..
A o onome što građani – i kosovski Srbi i Albanci – sve češće opisuju kao stvarnu agoniju u kojoj se čitava javnost našla i za ono što se trenutno dešava oko Kosova i Metohije, što su upravo reči koje je pomenuo i Rakić na ovoj konferenciji za medije, ovi srpski politički prvaci u sat vremena nisu imali nijednu jasnu poruku, odnosno konkretan odgovor.
Šta je predlog rešenja za Kosovo? Da li podržavaju „razgraničenje“, to jest „podelu“? Gde je linija razgraničenja? Da li će predstavnici Srpske liste s juga da pristanu na podelu? Da li se „razgraničavanje sa Albancima“ izvodi u Republici Albaniji ili na Kosovu? Gde tačno? Ako je povod za ovaj pres bilo „širenje panike neodgovornih pojedinaca“ i „neviđeno sramna hajka“ pojedine srpske „radosti“ što će Kosovo pripasti Prištini, zašto se Srpska lista nije okupila sa novinarima da progovori o „panici i uznemirenju javnosti“ posle uzastopnih direktnih najava kosovskog predsednika Hašima Tačija o secesiji tri opštine na jugu Srbije i pripajanju tzv. Republici Kosovo, i to uz referendum? Zbog uzastopnih najava najviših zvaničnika, medija i tabloida o „Oluji“ na Severu Kosova? Zašto Srpska lista nije održala vanrednu konferenciju za medije posle ubistva građanina i odbornika Olivera Ivanovića?
Na ova pitanja izostali su konkretni odgovori.
Ponovile su se optužbe na račun „neodgovornih pojedinaca“ zbog panike koju su navodno raširili među građanima „izmišljenim scenarijima“. Ovog puta, ipak, izostala je reč „agentura“ – oživljeni pojam za zlo koje rovari Srbijom „lažnim vestima“.
„Razgraničenje nije gotova stvar, ko je video takav dokument?“ – jedna je od retkih rečenica koja je mogla da se citira kao odgovor.
LOV NA VEŠTICE POSLE UBISTVA MUFLONA: Dokumenti se u javnosti još ne vide, ali se vide pojedinci u saopštenjima za javnost Srpske liste.
„Dragutin (Sava) Janjić, lobirajući svakodnevno za zamrzavanje konflikta na Kosovu i Metohiji, zapravo radi u korist nestanka našeg naroda sa ovih prostora, ali i navija za razaranje spoljnopolitičkih i ekonomskih potencijala Republike Srbije, koja jeste naš jedini pouzdani zaštitnik. Janjić svoje objave na društvenim mrežama svakodnevno pušta na engleskom, upravo da bi se dodvorio sponzorima jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, kako bi oni mogli da blagovremeno vide i valorizuju njegovo antisrpsko delovanje. Kakav je to čovek i duhovnik koji vodi svakodnevnu kampanju protiv vlasti sopstvene države (ako je Srbija njegova država), a sa smeškom preseca vrpce sa Agimom Čekuom?“
„Sramne su današnje kletve i pretnje predsedniku Vučiću, naročito jer dolaze od jednog monaha i igumana. Maske su konačno pale! Sada je jasnije za čiji interes Sava Janjić danima ne preza da, iznoseći laži i napadajući predsednika Vučića i sopstvenu državu, skrnavi mantiju koju nosi i iza koje se krije? Na istoj strani danas su se našli razni Janjići, Kandićke, Jeremići, DSS-ovci, Obradovići, Trajkovići i Trajkovićke, sveštenici i sekularne nevladine organizacije, lažni borci za svetu srpsku zemlju i pravi borci i promoteri nezavisnosti Kosova koju su i nagrađivani za te aktivnosti u Prištini. Argumentacija im je identična, a ne razlikuje se od one koja se može čuti iz Prištine ali i iz pojedinih svetskih centara moći, sponzora kosovske nezavisnosti. Maske su konačno pale! Nikakve razlike nema između njih. Svima je cilj da celo Kosovo bude nezavisno, da Srbija ne dobije ništa. Zajednički interes je spojio nespojive. Pored toga, Sava Janjić se drznuo da proziva onoga ko je najviše učinio za srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji.“
„Iznenađeni smo da mediji u ovom istorijskom trenutku pridaju značaj izjavama koje dolaze od onih koji nemaju nikakav politički legitimitet i podršku u narodu, koji nikada ništa dobro nisu uradili za Kosovo i Metohiju i kojima je novac i lični interes ispred nacionalnog. Danas se oglasila i Ksenija Božović, među Mitrovčanima poznata kao neko ko je rasturio stranku pokojnog Olivera Ivanovića zbog svoje pohlepe i potrebe za dominacijom, i koja je na izborima dobila par desetina glasova obećavajući novac, izmišljena radna mesta u kosovskim institucijama i pozicije, istovremeno nudeći se Srpskoj listi da je uzme u svoje redove…“
„Danas su svi koji rade na žetone, pa i Momčilo Trajković, iskoristili da napadnu sopstvenu državu i predsednika. Kao po šablonu, i Trajkoviću su naručili šta treba da kaže na Šolakovim i Đilasovim medijima, da pokuša da stvara osećaj nesigurnosti kod građana. Isto onako kao što je radio ubeđujući poštene i naivne Srbe u Čaglavici da prodaju svoja imanja zarad lične bezbednosti i napuste Kosmet. Srećom, dobro Srbi znaju ko je Momčilo Trajković, propali političar koji od titula ima jedno to da je propali i bivši. Zna i sam Trajković da je broj Srba daleko manji od onoga što pominje, između ostalog zato što su ih sa svojih ognjišta oterali zločinci puškama, ali i on prodajom njihovih imanja. Sada govori o tome kako ga neki prijatelji pitaju da li da prave kuće, a ako njega budu slušali, proći će kao i oni čije je prodao njive a preko kojih danas prolazi albanski autoput.“
Ovakva saopštenja za javnost pisala je Srpska lista, piše ih i dalje, i po nekoliko u toku dana. Obično posle nekog intervjua koji neko od Srba sa Kosova da za srpsku javnost, ili progovori za beogradske medije; ili kao kad iguman Visokih Dečana upozori javnost od opasnosti tzv.
dogovornog incidenta, što je novi termin koji je ušao u svakodnevicu Srba i Albanaca na Kosovu, još od hapšenja direktora Kancelarije za KiM 26. marta u Kosovskoj Mitrovici i njegovog besprizornog sprovođenja ulicama Prištine. Samo je ovu sintagmu sada čuveni otac Sava Janjić uveo u javni vokabular svojim nedavnim upozorenjem uoči isteka drugog ultimatuma Srpske liste za 4. avgust kosovskim vlastima i međunarodnoj zajednici da se formira pet godina neformirana Zajednica opština sa srpskom većinom.
Teške reči su prethodno letele i na vladiku raško-prizrenskog Teodosija i Radu Trajković.
One prve poletele su pre godinu dana na Olivera Ivanovića u televizijskom spotu:
„Kakav je čovek Oliver Ivanović, kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice? Svega nekoliko sati nakon što je izašao iz sedišta njegove stranke, rođeni brat XX (puno ime izgovoreno u spotu), kandidata sa Ivanovićeve izborne liste, brutalno je izbo nožem mladića XX (puno ime izgovoreno u spotu), koji je potom preminuo. Oliver Ivanović nije zaplakao nad ovim ubistvom, ali je zato umeo da 15 dana plače za svojim Folksvagen pasatom. Da li je Ivanoviću član porodice Folksvagen važniji od života člana porodice XX (puno ime izgovoreno u spotu)? Da li želimo da ovakvi ljudi zastupaju interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Da li želimo da nas vode ljudi kojima je više stalo do svog automobila nego do života svog sugrađanina?! Nepošteni ljudi koji su izdali naše poverenje, ljudi koji imaju podršku Prištine! 22. oktobra ti biraš. Napravi pametan izbor!“
Danas je tačno sedam meseci od kada je građanin i odbornik Oliver Ivanović ubijen s leđa, sa šest hitaca, na ulasku u svoju kancelariju, ujutru u centru Kosovske Mitrovice.
Ubice i nalogodavci nisu zvanično još uvek poznati, kao ni autor spota sa TV Pinka i lokalne TV Most.
NE MOŽEMO DA OKRENEMO LEĐA GROBOVIMA: Događaji se na Kosovu i Metohiji odvijaju kao u brzom akcionom filmu i smenjuju se faze političkih procesa.
„Porodice u Metohiji istrajavaju sa svojim porodicama. Naša obaveza je da ne samo ljubavlju i solidarnošću, nego i konkretnom podrškom, kao država, nastavimo da ih pomažemo i mi ćemo to činiti. Mi ćemo nastaviti da budemo prisutni u njihovim životima“, rekao je 13. avgusta prošle godine Marko Đurić u Goraždevcu, na parastosu ubijenoj deci na Bistrici, Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, stojeći pored oca Save Janjića, a obojica zajedno šaljući okupljenom narodu poruku harmonije države i crkve.
Na 15. godišnjicu i dalje nerasvetljenih ubistava, umesto Marka Đurića, parastosu je prisustvovao manje u javnost isturen zamenik Damjan Jović. Služio je otac Ilarion, iguman manastira Draganac.
Ljudi „da ne veruju onima koji ih lažu i iz nekih sebičnih političkih ambicija govore da ukoliko bilo kakvog dogovora ikada bude sa Albancima, da više nećete imati ni svoja zaposlenja ni školstvo i zdravstvo ni budućnosti za svoju decu“; moram da kažem da ti ljudi, koji ih ne gledaju u oči, da ih bezočno lažu, da im ne treba verovati“, preneo je Jović Metohijcima ovogodišnju poruku iz Beograda.
„Ako mi zasnivamo svoje postojanje na statistikama, na brojevima, propali smo odmah. Ne, mi verujemo u Vaskrsenje Hristovo, mi verujemo u ono što peva pesnik: ‘Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može’. E to što biti ne može, što se suprotstavlja nekada i ljudskim zaključcima i ljudskim kalkulacijama jeste ono što je učinilo da mi danas ovde živimo. Da li ste vi pravili kalkulaciju kada ste odlučili da ostanete ovde, vas šačica, da branite ovo selo? Ne, nego niste mogli da okrenete leđa vašim svetinjama“, besedio je svojim Metohijcima otac Ilarion.
Na Kosovu i Metohiji neotkrivena ubistva i dalje su konstanta. I „pojedinci“. I „deca“. Možda i razgraničenje. Godinama zagovaram opciju razgraničenja, saznali smo od predsednika Srbije.
Da li ćete ovim i konačno odustati od ZSO, bilo je pitanje za Srpsku listu u utorak u Kosovskoj Mitrovici.
„Pa, ja ne znam otkud vam ta ideja, otkud vam to pitanje. Zašto? Kad mi svakog dana upravo tražimo i od Brisela i od Prištine da ispoštuju samo ono što je dogovoreno. To je nešto što je dogovoreno, što je obaveza Prištine i naravno da nikada nećemo odustati od formiranja ZSO“, rekao je njen šef Goran Rakić.
„Prekinite sa takvim ponašanjem jer se stavljanjem na strani Prištine i na stranu Albanaca u stvari javno deklarišete na čijoj ste strani, ko su vaši mentori. I kad vas svakodnevno pitaju kada će prestati ova agonija, ne možemo a da ne kažemo upravo onima koji žive tako daleko od nas, Jeremiću i Jankoviću i Đilasu i Obradoviću, da nas ostave da o našim životima, da o sudbini naše dece odlučujemo sami i nemojte da napadate one koji se trude da održe mir na ovim prostorima i koji su dobili preko 90 odsto podrške Srba na Kosovu i Metohiji. Jer se tome raduju Đilas i Jeremić i Janković i Obradović – da nas ostave Prištini i da izgubimo i ono što možemo dobiti. Sram vas bilo, gospodo, jer se radujete tome kada Priština preti da će da upadne na sever, kada prete da će da nas ubijaju, da će nas proterati sa ovih prostora, da će da siluju Srpkinje kao što su to nekada radili. Prekinite to da radite jer to za vas je samo igra, ali želim da kažem da se igrate sa našim životima, a ne životima vaših porodica.“
„Srbija je sistemski oslabljena lažnim optužbama protiv države za scenarije protiv svog naroda na Kosovu, koje su izgovarali razni politički i verski predstavnici. Službe bezbednosti dobile su zadatke protiv tih agenturnih delovanja“, rekao je Marko Đurić u Beogradu na istek ultimatuma za ZSO, i od tada više puta ponovio slične poruke.
„Lično ću se izviniti ako srpski politički predstavnici javno odbace svaki scenario podele i potvrde vernost Ustavu Srbije“
„Ne bih odgovarao na neosnovane i neprimerne napade, koji me podsećaju na sličnu retoriku nekih ranijih mračnih vremena, radije bih rekao da bismo svi mi ovde sa velikom radošću uputili iskrenu zahvalnost i pohvalu našim vlastima, a ja lično i najdublje izvinjenje zbog ishitrene sumnje, ako bi naši politički predstavnici javno odbacili svaki eventualni scenario podele teritorije Srbije na Kosovu i Metohiji, i ukoliko bi potvrdili da ostaju verni Ustavu Srbije na kom su se zakleli (pred Jevanđeljem), potvrđujući da je KiM neotuđivi deo Srbije i da će kao takvo za Srbiju zvanično i ostati, bez obzira na situaciju na terenu koja je nasilno proglašena mimo Rezolucije 1244 i mnogih međunarodnih principa“, poručio je iz Visokih Dečana arhimandrit.
„Duboko smo zabrinuti zbog sve češćih politički i moralno neodgovornih izjava političara sa obe strane koji govore o konačnom rešenju u kontekstu teritorijalne podele i razgraničenja Srba i Albanaca. Ovakve izjave u našem vernom narodu, a i šire u regionu i svetu, izazivaju zabrinutost i nespokojstvo. Da li to znači da ćemo doći u situaciju da većina kosovsko-metohijskih Srba koji žive južno od reke Ibra treba da se iseli iz svojih domova i napusti svoje najvažnije svetinje – Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Prizren? Da li to znači da se sloboda i prava ljudi, koji nisu mogli da biraju u kome će se narodu i veri roditi, mogu rešiti samo teritorijalnim razgraničenjem i stvaranjem etnički kompaktnih teritorija?“, uputio je apel srpskoj, kosovskoj i međunarodnoj javnosti vladika raško-prizrenski Teodosije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
