„Znate kako to izgleda? Ja sam, kolko godina već imam, toliko mator, imam dvoje dece, socijalni slučaj, uzmem po 4000, 4500 dinara na po dete, devet, deset, jedanaest hiljada ‘ovako’… eto meni minimalne plate. Pa što ja da idem onda da radim. Znate koliko je takvih slučajeva? Je l’ znate da se i na po dete dobija novac? Ne znate, zato što vam to niko nikad nije rekao. E, ja vam to sad kažem. Pa besplatni obroci, pa sve druge stvari koje idu. I time date minimalnu zaradu, koja nije zarađena. Poklonili ste novac nezarađeno“, opisao je premijer svoje viđenje socijalne politike u Srbiji danas i dodao da se na taj način iz budžeta odlije 143 milijarde dinara, više od milijarde evra samo za neradnike.
ŠTA JE ŠTA: Apsolutno siromaštvo podrazumeva nemogućnost da se zadovolje osnovne, bazične, minimalne potrebe za život ljudskog bića, ekstremno siromaštvo je stanje hronične gladi, a relativno siromaštvo je nemogućnost da se ostvari životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome pojedinac živi: ne podrazumeva samo ono što je neminovno potrebno za preživljavanje, već ono što običaji jedne zemlje nalažu kao nužno.
Stopa siromaštva pokazuje udeo pojedinaca u društvu koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe i čiji je dohodak/potrošnja ispod praga (linije) siromaštva. Linija apsolutnog siromaštva se u osnovi utvrđuje na osnovu nutricionističkog minimuma i strukture potrošnje najsiromašnijih domaćinstava. Granica siromaštva je najniži nivo prihoda sa kojim osoba može da preživi tamo gde živi: razlikuje se od zemlje do zemlje, te je ona na značajno višoj koti u, recimo, Francuskoj i Nemačkoj, nego što je u Srbiji, Bugarskoj, Indiji, Somaliji… Više o tome kako to izgleda u Nemačkoj u tekstu/okviru „Nemačka socijala“.
Granica siromaštva se neminovno razlikuje od regije do regije unutar iste države, razlikuje se od grada do grada, od sela do sela: ta granica nije na istoj koti u Beogradu i Beloj Palanci, što domaća politika i statistika ne uzimaju u obzir.
METODOLOGIJA: Granica siromaštva se uobičajeno izračunava prema potrošačkoj korpi – minimumu proizvoda, uglavnom su to hrana i sredstva za higijenu, neophodni za puko preživljavanje. U Srbiji je to „minimalna potrošačka korpa“ i ona je u julu ove godine, a za tročlano domaćinstvo procenjena na 34.887 dinara, ili 11.629 po članu domaćinstva.
Granica ugroženosti siromaštvom, što nije isto što i granica siromaštva već relativno siromaštvo, određuje se prema „medijani“ – statističkom metodu izračunavanja srednje vrednosti nekog skupa/niza: u ovom slučaju to je sredina niza visine dohodaka svih radno sposobnih stanovnika Srbije bez obzira na izvor prihoda. U Srbiji je 2014. godine medijana iznosila 24.866 dinara, samo malo više od tada propisane minimalne cene rada.
Prema metodologiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prag ugroženosti siromaštvom je 60 odsto medijane, što će reći da je 2014. godine granica ugroženosti siromaštvom bila na 14.920 dinara za odraslu osobu, „nosioca domaćinstva“. Za svakog sledećeg odraslog člana domaćinstva iznos je 30 odsto niži, a za maloletnog člana domaćinstva 50 odsto. Tako, četvoročlano domaćinstvo sa dvoje dece 2014. godine statistički je bilo ugroženo siromaštvom ako je ukupan porodični mesečni prihod iznosio 36.554 dinara.
U Srbiji je siromaštvom ugrožena svaka četvrta porodica, apsolutno siromašna svaka dvanaesta. Da ne bude zabune: Aleksandar Vučić je o njima govorio.
Svetska banka je 2008. godine kao univerzalnu granicu siromaštva odredila 1,25 dolara dnevno „per capita“. Tako gledano, to je četvoročlano srpsko domaćinstvo koje prihoduje manje 13.200 dinara, koliko približno i iznosi socijalna pomoć u Srbiji.
FAKTA: Jula ove godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je po tri osnova – socijalne pomoći, roditeljskog i dečjeg dodatka isplatilo 2.587.420.272 dinara, odnosno 21.035.937 evra, što za celu godinu iznosi 31.049.043.264 dinara, odnosno 252.431.246 evra za ukupno 664.980 korisnika – bezmalo svega petina od onih „Vučićevih“ 143 milijarde dinara, koliko, u stvari, iznosi budžet „Vulinovog“ ministarstva. Resto para je, po Vulinovom objašnjenju, za plate socijalnih radnika, za materijalne troškove, za „razno“…
U proseku socijalna davanja/primanja po glavi nevoljnika iznose 3890 dinara (31 evro) mesečno, odnosno 46.691 dinar (379 evra) godišnje. Najveća stavka je socijalna pomoć – 1.108.758.861 dinar (9.014.299 evra) mesečno za 254.917 članova 104.101 porodice. Iako po toj „prosekov prosek“ računici izlazi da prosečno socijalno ugroženo domaćinstvo/porodica ima 2,54 člana, prema evidenciji su najbrojnija jednočlana domaćinstva – 40.394, potom dvočlana – 22.509, dok je najmanje domaćinstava sa šest i više članova – 5349. Gledano spram broja korisnika, najviše ih je u četvoročlanim domaćinstvima – 60.120, kojima država/društvo sa prosečnih 3391 dinar mesečno pomaže da prežive, što čini ukupno 13.565 dinara za celo domaćinstvo/porodicu, pod uslovom da nemaju drugih prihoda.
Porodice sa decom uživaju i dodatnu zaštitu u obliku roditeljskog i dečjeg dodatka. Roditeljski dodatak sleduje svima koji su obradovani prinovom: za prvorođeno dete iznosi 38.008 dinara i isplaćuje se jednokratno, za drugorođeno 148.632, treće 267.504 i četvrtorođeno 356.664 dinara. Za prvorođeno dete roditeljski dodatak se isplaćuje jednokratno u celosti, za ostale u 24 mesečne rate: za drugorođeno 6192 dinara mesečno, za treće 11.146, a za četvrto 14.861 dinara mesečno.
Dečji dodatak, međutim, ne sleduje svima, već samo onima koji ispunjavaju cenzus – prihod po članu domaćinstva manji od 8253,12 dinara. U julu ove godine pravo na dečji dodatak od 2656,45 dinara po dečjoj glavi bez obzira na uzrast ostvarila je 185.851 porodica sa 350.963 dece. Bezmalo polovina njih su porodice sa (samo) jednim detetom.
RAČUNICA: Zamišljena „etalon“ porodica u demografski minimalnom formatu – majka, otac i dvoje dece, koja iz nekog već razloga nema nikakvih prihoda i kakvih je u Srbiji najmanje 15.000, a na koje je premijer ukazao u onom svom sramnom iskazu, po osnovu socijalnih prava, iz budžeta ima mesečne prinadležnosti od čak/svega 18.878 dinara – 13.565 dinara socijalne pomoći i 5313 dečjeg dodatka. Dok je drugo dete još u pelenama, i ne navrši drugu godinu života, sumorni porodični prihod uvećan je za roditeljski dodatak – 6192 dinara, što ukupno iznosi 19.757 dinara.
Ako je jedan od dvoje roditelja zaposlen u nekoj od onih subvencionisanih stranih kompanija u kojima je uobičajena plata jednaka zakonski minimalnoj, računica je unekoliko drugačija: dok je drugo dete u pelenama, porodični budžet u julu ove godine dosegao bi čak 31.833 dinara, odnosno 7958 dinara po članu domaćinstva, što je i dalje ispod cenzusa, ali dovoljno blizu da bi eventualna socijalna pomoć bila, ako bi bila, više nego simbolična. Međutim, onog dana kad iscuri roditeljski dodatak za drugo dete, prihod domaćinstva pada na 25.641 dinara, ili na 6410 po članu. Budući da je to još dalje od cenzusa, porodica bi mogla da računa na koju hiljadarku pride, ali samo u slučaju da socijalni radnik proceni da niko od radno sposobnih ne može da ostvari ništa „sa strane“.
Ako se i drugi roditelj zaposli u istoj onoj subvencionisanoj stranoj kompaniji, slika se dramatično menja: dva minimalca prihod po članu domaćinstva podižu na 10.164 dinara, što je iznad cenzusa za dečji dodatak, jer više nije reč o siromaštvu, već samo o ugroženosti siromaštvom, a država sa tim ništa nema. Tako stoje stvari.
