I posle Tita – Vučić

U odbrani ideje o postavljanju fotografija predsednika Srbije u službene prostorije i kancelarije Vojske i Ministarstva odbrane, ministar Aleksandar Vulin otišao je korak dalje. Pored „dopisivanja“ odredbi Ustava – u izjavi medijima je citirajući član 112. koji kaže da „predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije“ dodao „kao vrhovni komandant“ – ili besmislenog objašnjenja da „vojska ima više komandanata, a onaj koji komanduje svima je vrhovni“, ustvrdio je i da su, dok je predsednik bio Boris Tadić, u vojnim prostorijama bile okačene njegove fotografije.

Zalažući se za „kačenje“ Aleksandra Vučića po kasarnama, Vulin je 27. avgusta na otvaranju auto-trka na Ušću, pored pominjanja fotografija Tadića po diplomatsko-konzularnim predstavništvima (začudo, „zaboravio“ je da kaže da su po ambasadama i konzulatima stajale i slike Tomislava Nikolića), doslovno rekao: „Jako je zanimljivo da nikom nije smetalo da se slike Borisa Tadića nalaze i po našim diplomatskim predstavništvima, da se stavljaju po vojnim objektima… Kada je nešto neuređeno, onda je to politika. Kada je nešto uređeno, onda je to institucija, onda je to država.“

Vulin se dalje zapitao i „da li postoji ijedna ozbiljna vojska na svetu koja nema sliku vrhovnog komandanta u svojim prostorijama“, prebacujući novinarki N1 da joj je bilo „poprilično neprijatno kad je pomenuo da su neki raniji predsednici bez ikakvog zakona, bez ikakve zakonske regulative, stavljali svoje slike po ambasadama i po kasarnama“.

PRAVILO SLUŽBE PO VUČIĆU: Novinari koji dugo prate vojsku kažu da nikad nisu videli Tadićeve fotografije po kasarnama i drugim vojnim objektima i kancelarijama. Da ih nije bilo, potvrdili su i bivši vojni visoki zvaničnici. Nekadašnji načelnik Generalštaba general-potpukovnik u penziji Zdravko Ponoš, iako ima stav da ne daje izjave, kratko je za „Vreme“ rekao: „U kancelariji sam držao samo porodične fotografije, a Tadić mi nije porodica, iako su radikali tvrdili da jeste.“

Da su Vulinove tvrdnje neutemeljene, potvrdio je u razgovoru za „Vreme“ i penzionisani general-major Milan Bjelica. On je od 2005. do 2011. godine bio šef kabineta prvo ministra Zorana Stankovića, pa Dragana Šutanovca, a potom je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije od 2011. do penzionisanja u januaru 2013. Uglavnom, Bjelica kaže da su jedine fotografije predsednika u vojnim objektima bile one Josipa Broza Tita, koje su, po naredbi, skinute početkom decembra 1991. godine. On je istakao da je i kao šef kabineta ministra i, potom, kao zamenik načelnika Generalštaba, obišao skoro sve jedinice i ustanove vojske i da nigde nije video okačenu ni Tadićevu ni bilo čiju drugu fotografiju.

„Vojislav Koštunica je bio predsednik SRJ i njegovih fotografija nije bilo u vojnim objektima. Isto tako ni Nikolićevih u vreme dok je bio predsednik Srbije“, kaže Bjelica.

On je objasnio da su za vreme dok je postojala SRJ (1992–2003) u kancelarijama i drugim vojnim prostorijama bili okačeni samo grbovi te države i vojske, a da zatim, kada je stvorena Državna zajednica Srbije i Crne Gore, nije bilo ni toga. Tek posle raspada Državne zajednice SCG i dolaskom Dragana Šutanovca na mesto ministra 2007. počelo se raditi na izradi simbola vojske, njenih jedinica i Ministarstva odbrane – grbu i oznakama.

„U međuvremenu, država je donela odluku o grbu i zastavi, i onda je i vojska napravila svoje simbole i donela 2008. godine Pravilo službe“, kaže Bjelica. „Tim Pravilom službe, koje je izmenjeno 2012, definisano je da svaka službena prostorija ima grb Srbije, grb Vojske i zastavu na koplju, a čak je navedeno i kakvo koplje treba da bude.“

Ministar Vulin je u svom dopisu jedinicama i ustanovama Vojske i Ministarstva odbrane naveo da je, kako bi se omogućilo postavljanje slika Aleksandra Vučića, potrebno izmeniti tačku 86. Kako Pravila službe nose oznaku „Vojna tajna, interno“, u ovoj tački stoji – parafrazirano – da se u službenim prostorijama i kancelarijama „na vidnom mestu“ postavljaju zastava Srbije na koplju s postoljem, mali državni grb i grb Vojske, dok u ostalim prostorijama (vojnički klubovi, biblioteke, svečane sale…) mogu da se postave i biste, umetničke slike, fotografije, skice, šeme, cveće i slično.

Ovde je važno i još nešto o čemu Vulin možda nije vodio računa – slučajno ili namerno. A to je da sve izmene Pravila službe Vojske Srbije potpisuje predsednik Republike. Naime, Zakon o vojsci, član 17, stav 13. glasi da „predsednik Republike donosi Pravilo službe Vojske Srbije i druga pravila kojima se uređuju unutrašnji red i odnosi u vršenju vojne službe“. I tako ispada da će Vučić, koji se javno protivi postavljanju svojih fotografija bilo gde, pa i u vojne objekte, potpisati akt kojim to naređuje, prvi posle Tita koji je to uradio sa Pravilom službe JNA.

KAD NAROD TRAŽI: Da Vulinova akcija nije samo njegov „izlet“ u dodvoravanju Vučiću, govori jedna rečenica iz dopisa upućenog vojnim jedinicama da se dostavi potreban broj fotografija i ramova Ministarstvu, a koja glasi: „Navedenim predlogom predviđeno je da se postavljanje fotografija predsednika Republike Srbije u državnim organima reguliše donošenjem jedinstvenog propisa za sve državne organe, a u Vojsci Srbije izmenom tačke 86. Pravila službe…“ Radi se, dakle, o smišljenoj akciji na širem nivou, koja će obuhvatiti sve državne institucije, kao nekad u vreme Tita.

Vulin će, ako se izmena člana 86. Pravila službe usvoji, moći da se „istakne“ onim što mu ministarska funkcija dozvoljava, a to je da donese i potpiše uputstva za bližu primenu Pravila službe – takozvane priloge – u kojima se tehnički definiše primena odredbe. Tako će, hipotetički, moći lično da propiše gde će Vučićeva fotografija da stoji, u kom delu kancelarije ili sale, da li iznad dva grba ili ispod, ili možda između grbova, a ako je između – da li u istoj ravni ili malo izdignuta, ili pak spuštena, i za koliko centimetara, i slično…

Javni nastup od 27. avgusta Vulin je iskoristio da sam konstatuje da je njegova inicijativa „u skladu sa zakonom i procedurama“. Kojim, nije precizirao, a na novinarske pokušaje da to saznaju odgovarao je optužbama, tražeći da ga ne prekidaju.

„Nije tačno, nemojte da se raspravljate sa mnom, nemate razloga za to, odgovorio sam na vaše pitanje, kao što ste primetili ili niste primetili“, jedna je od varijanti njegovog odgovora, slično kao i osam dana ranije, kada je novinarki „Insajdera“, umesto odgovora, rekao da mu je „žao što ima frustraciju Vučićem“, a novinaru FoNeta, koji mu je ukazao da u Ustavu ne piše ono što je izgovorio dok je „citirao“ član Ustava, poručio da ne sme da ga prekida dok govori.

U nedelju je Vulin poslao i poruku svima koji su ukazali na neosnovano nazivanje Vučića vrhovnim komandantom, kao i na to da stavljanje fotografije lidera jedne partije, pa makar on bio i predsednik Srbije, krši odredbe zakona po kojima je vojska departizovana i u kojoj je zabranjeno bavljenje politikom.

„Svi oni koji to kritikuju, bez i jednog jedinog argumenta, to koriste kao napad na državu Srbiju… Zašto napadate Srbiju zbog Aleksandra Vučića? Ovde se Srbija napada“, poentirao je Vulin. On je Vučićevu „molbu“ koju mu je javno uputio, da se fotografije ne kače u vojne objekte, objasnio „skromnošću“ predsednika Srbije i lidera SNS-a.

„To što on želi ili ne želi je druga stvar. To što je on skroman čovek i što ne želi da dozvoljava da upravo to koristite kao napad na državu Srbiju… to je druga stvar“, objasnio je Vulin, uz poruku da Vučićeva „skromnost“ ne treba da bude razlog da Srbija ne bude uređena i stabilna zemlja.

„Zaista ne razumem zašto srpska vojska treba da bude jedina velika vojska koja neće imati sliku svog vrhovnog komandanta u prostorijama kao bilo koja druga vojska“, rekao je Vulin, i ukazao da je „Srbija kroz svoju istoriju, sve dok se nije raspala, dok se države u kojima smo živeli nisu raspale, uvek u vojnim prostorijama i službenim prostorijama imala sliku šefa države – u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji, SFRJ…“.

Vulin je time indirektno prozvao i Nikolića, koji je bio predsednik od 2012. godine, jer se samo tako može razumeti njegovo objašnjenje da se nije radilo na razvijanju „kulta države“.

Posebno ironično je i Vulinovo obrazloženje da su njegovu inicijativu podržale „sve uprave Vojske i Generalštab“. S obzirom da je, po Zakonu, uređenje vojske zasnovano na jednostarešinstvu i subordinaciji, nije ni čudo što je vojni vrh „pohitao“ da se dodvori ministru. A šta o tome misli vojska, to je druga stvar. I ko, u stvari, pripadnike vojske bilo šta pita? Pohabane uniforme, pocepane čizme, vozila u raspadu, posebno kamioni, sve je to u drugom planu za vojni vrh, važno je bilo podržati inicijativu ministra.

I, istovremeno, narediti vojnoj policiji istragu o tome ko je iz Druge brigade Kopnene vojske (stacionirane u Kraljevu) dostavio medijima kopiju Vulinove naredbe da se dostavi spisak sa potrebnim brojem Vučićevih slika i ramova. Na pitanje otkud se zna da je dato iz baš te brigade, izvor iz vojske je rekao da je dopis poslan iz Ministarstva organizacionim jedinicama i onda je svaka od njih slala nižim jedinicama dopis u formi koju je sama odredila, pa je tako lako otkriveno odakle je poteklo.

Predsednik Vojnog sindikata Novica Antić je, međutim, ukazao da je ta istraga nedozvoljena, jer se tužilaštvo izjasnilo da nema elemenata krivičnog dela. Istraga će se, to je sigurno, nastaviti, kako bi se, ako se pronađe odgovorna osoba, taj čovek kaznio „suptilnijim“ metodama – koje bi se, uvijene u razne zvanične forme o prekomandi, premeštaju na drugo formacijsko mesto, kaznama zbog raznih izmišljenih disciplinskih prekršaja, mogle svrstati pod šikaniranje i mobing.

Ali, iako sastav vojske niko ne pita ništa, Vulin po klasičnom šablonu zaključuje: „Vojska i te kako razume potrebu da se institucionalno uredi položaj i pozicija vrhovnog komandanta, ali i uređenje čitavog sistema“, jer, naravno, on kao u svojoj projekciji smatra da je podrška predlogu „plebiscitarna“.

U podršku vojnog vrha ne treba ni da sumnja, pošto se ispunjavaju svi njegovi nalozi, čak i oni koji se i te kako kose sa pravilima. A ima ih.

U službi njihovog političkog marketinga

Bez obzira što je vojska zasnovana na subordinaciji, bilo je u ranijem periodu i primera kad su se na ovaj ili onaj način suprostavljali odlukama i potezima ministra, a najpoznatiji je kada je tadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, koji je krajem decembra 2008. godine, zbog nesuglasica sa Šutanovcem (ne ličnih nego profesionalnih), odbio da, zajedno sa generalima iz svog Kolegijuma, dođe na tradicionalni novogodišnji prijem koji ministar priređuje u Domu Garde na Topčideru. Nekoliko dana posle toga Ponoša je Tadić ekspresno penzionisao, u 47. godini života. Dva meseca pre toga Ponoš je izrekao istinu koja je bila „otrežnjujuća“ za mnoge, da se „država prema vojsci ponaša kao prema neželjenom detetu – daš mu nešto para i da ti se smakne s očiju da ga ne gledaš“. Sadašnja garnitura na vlasti, međutim, ne radi ni to, ne daje vojsci ni pare, nego samo obećanja.

Drugi primer je bio koju godinu kasnije, kad je Šutanovac došao na ideju da poboljša rejting vojske u javnosti time što će doneti odluku da starešine na posao i s posla idu u uniformama. Tu ideju je, naravno, podržao vojni vrh (po običaju) i ministar je počeo da je izlaže u javnosti. I onda se desilo, a javnost je bila tu, da je prezentuje i „pohvali“ na predavanju koje je držao slušaocima Škole nacionalne odbrane (sve pukovnici i potpukovnici). I umesto aplauza i spontane podrške, desilo se suprotno – oficiri su ustajali i ministru u lice govorili koliko je ideja promašena. Objašnjavali su da oni do radnog mesta putuju dugo, menjaju po tri-četiri prevoza, da je u autobusima gužva i da ta uniforma (svečana, ne radna) ni na šta neće ličiti već posle dva dana, a oni druge nemaju, kao što im ni plate nisu takve da mogu svaki dan da idu na posao svojim automobilom. Jedan potpukovnik je to ilustrovao primerom da živi u selu ispod Avale, a radi na aerodromu u Batajnici, i objasnio koliko kilometara i koliko prevoza promeni svaki dan da bi stigao do posla i nazad kući, pa bi, da ide u izgužvanoj i prljavoj uniformi, to srozalo, a ne podiglo ugled vojske. Iliti, „kult države“, kako sad kaže Vulin.

Šutanovac posle toga više nikad nije pomenuo ideju o odlasku na posao u uniformama, shvatio je poruku. Pitanje je da li će shvatiti i Vulin, koji, doduše, uglavnom kada obilazi jedinice (posebno u Beogradu i okolini) sa sobom ne vodi novinare, već samo ekipu Zastava filma, a potom Ministarstvo medijima dostavi saopštenje i video-snimke govora i izjava u kojima u Vojsci „teče med i mleko“, ili to samo što se nije desilo.

foto: fonet