I Bog stvori pšenicu

Bele plakate sa plavim slovima pozivale su na Skupštinu Bratstva upornih šetača, „u veliku salu u opštinu“. Tog popodneva je baš kišilo, nosilac Ideje Veroljub Knežević, veli inženjer organizacije rada, sklonjen pred opštinom, nekako nervozan, pozdravlja se sa pridošlicama, širi ruke kad vidi dolazećeg sveštenika. Ulaze u svečanu salu opštine, sedaju, da se oposluje i ovaj demokratski pos’o. Govornica sa grbom, mikrofon, dve zastave sa stegom, sto za predsedavajuće. Svi prisutni u radnim odelima izuzimajući gospođu u crnoj bundi. I predstavnici demokratskih stranaka, i sami i prisutni savezni poslanik takođe u radnom odelu. Bi himna, za govornicu izađe Vođa Lex specialis šetnji, reče da neki misle da ova organizacija ne treba da postoji, on tvrdi suprotno, koliko bude mogao pomoći će, preporuči Čoveka koji je inicirao ovu ideju.

MALI UVOD: Za govornicu izađe Čovek koji je inicirao ovu ideju, Veroljub Knežević. Mantil vuče na sivo, i sako na sivo, džemper nekako pirgav, košulja na bledoplavo, ima i kravatu. Čovek koji je inicirao ovu ideju pozva oca Petrovića da izvoli, ovde ili bilo gde, na neki način, da blagosilja skup, jer ništa neće raditi bez saradnje sa crkvom. Izađe otac Petrović, u mantiji na kojoj su bila dva gornja džepića, pozva sve da ustanu, Hristos voskrese iz mertvih… Amin. Sede u radno predsedništvo.

Mikrofona se do’vati Čovek koji je inicirao ovu ideju. Pre dva meseca pokrenuo inicijativu šetači da se skupe, da naprave jednu organizaciju, tu organizaciju nazv’o Bratstvo upornih šetača, potpisalo 250 ljudi, raznih slojeva, zanimanja i branši, sazv’o skupštinu da ideju realizuje. On je jedan od upornih šetača, šeta od ’91, ima dnevnike šetnji, sve zapisiv’o, nudi na gledanje. Ustali su, i malo i matoro, da odbrane narod, crkvu, čast i obraz, sve zapisiv’o, nije žalio truda. Traži od najupornijih šetača da ustanu, da ih pozdrave. Pozdravljaju. Ali, eto, niko od njih veličanstvenih nije ni odbornik ni poslanik, upita čemu su te šetnje služile kad su odbornici i poslanici oni koji nisu bili u šetnjama, ili su bili da se vide i reda radi. To je, kako reče, bio mali uvod pred njegovo izlaganje. Pa uvodno reče da želi da ova skupština bude istorijska, da svi uđu u istoriju, da je zamislio knjigu za koju nije žalio ni truda ni para, pokazuje tri knjige na kojima je zlatotiskom ispisano „Bratstvo uzornih upornih uzdržanih šetača“, svaki koji se upiše u knjigu, ta knjiga će se čuvati u Istorijskom arhivu, sve što je napis’o, i ovo što je rek’o, sve je tu, i to u arhiv, znači, uporedo rade dva posla, on je šet’o i pis’o dnevnike, i sad rade dva posla. To je zapis’o za istoriju, to će se čuvati u Istorijskom arhivu kao svetinja, odatle to ne može uzeti ni ala ni vrana, moći će samo na revers, ko dođe da pročita ne sme da nosi, imaju čast da budu imena za istoriju. Pošto je to za istoriju, mor’o je to da zapiše, da preda original, to je nova stvar, ima nameru da to proširi da bi služili narodu…

DOŠ’O GUSLAR: Pređe na glavnu temu, proglas koji se sastoji iz tri tačke. Ima zapisano, opšti ciljevi, tu se požali da gospodin koji je to trebalo da pročita nije došao, prevario, a školski drug iz srednje škole, da se osudi. Pošto je ovo nova stvar, i za istoriju važna, ako bi pročit’o od kraja do kraja izgubila bi se pažnja, zato je zamislio da pročita jednu tačku, pa guslar dva minuta, ali guslar ga isto slag’o, onda ima drugu tačku, pa recitacija, tu je čovek, održ’o reč, primeti čoveka koji ulazi, „evo doš’o guslar, gospodine, jeste doneli gusle, nije, pokidale se strune, važno je da je doš’o“…

Pa poče da čita, od daleke ’90, da objašnjava, sejače zla, Božiju pravdu, bratstvo, da usvaja ideje velikih Srba i svih velikih ljudi sveta, posebno izdvaja Getea… Lista kockaste ’artije, naglašava, primiče se mikrofonu, sve nekako iskosa. Šetači prihvataju crkveno učenje da su ljudi Božija stvorenja koja se sastoje od dve bogotvorevine, spoljašnje, ono što se vidi, to je telo, i unutrašnje, ono što se ne vidi, to je duša. Telo i duša čine jedan sistem kojim upravlja um… Takođe su usvojili da je država skup ljudi i onoga što su ljudi stvorili. Ali, neka znaju uzurpatori vlasti, nemoralni i nesavesni, kao i oni koji šire kič, šund i pornografiju, da će ih opominjati i sprečavati u zlim delima koja štete narodu, narod treba da zna da su oni pravični borci protiv zla, oružje kojim će se služiti su razum, hrabrost i upornost, žele da služe narodu, crkvi, imenu, časti i obrazu, u tome će biti uporni, kao što su bili u rušenju diktatorskog režima. Sve što je zapisao, sve što govori, „na naučnim principima organizacionih nauka – ideja, realizacija, proba, proizvod“. Ilustruje rečeno. Životinje i biljke nemaju sposobnost da se organizuju u borbi za opstanak, a čovek tu sposobnost ima. Čovek nema potrebu za biološki opstanak, nego za moralni i duhovni opstanak. Ljudi se bore za bolji kvalitet življenja menjajući prirodu za svoje potrebe. Nastavlja da čita, „za ovu priliku čućete zaboravljeni zvuk gusala“, improvizuje, dobro sad nemamo guslara, nastavlja po ’artijama, „Ja bih vam naveo jedan primer, uzeo bih jednu biljku, biljku nad biljkama, pšenicu. Pšenica je isto stvorenje Božije, Bog je stvorio, znate kako izgleda, ima vlat, ima zrnevlje, ima ulogu da ono zrno sazri, da ima svoju namenu, da deo zrna otpadne da bi nikla nova biljka, da bi zaštitila ono zrno, da ne bi, kako se zove, došle ptice i grabljivci, ono zrno odneli, onaj vlat ima ošlje koji štite, je l’ tako“. Tu ga pop baš odmeri.

Vrati se na gusle, tradiciju, dođe do radija i TV koji su uništili narodno stvaralaštvo, tih „sokoćala“ na kojima ima dosta lepog i poučnog, ali i uništavajućeg za narod, kao što su kriminalni filmovi, kič, šund i pornografija, polunage pevačice koje zarađuju na narodnoj nesreći, strašne stvari, kao humaniji i smeliji deo naroda boriće se da se vrate stare vrednosti. Nekad su se družili po ulicama, gde su ih pratili kiša, sneg, oluje i vetrovi, sad će se družiti u salama. Najavi pesmu „Baklja tame“, koju izađe da objasni i izgovori drug koji nije izd’o. „Čujte pesmu srpskog guslara, istorije vernoga čuvara, nek se zvuci sa gusala viju, srpske gusle lagati ne smiju“…

TRAJAN I ŽIVI SPOMEN: Čovek koji je inicirao ovu ideju pređe na ostale komponente proglasa koji će ući u istoriju. Iznese da Bratstvo ne čine samo šetači iz zadnje decenije, već i oni koji su stasali za šetače, to je fenomen koji je nastao i ima da traje. Borba nije završena, oni ne žive od stare slave, oni stvaraju za budućnost, sa njima treba da budu svi oni koji misle na budućnost, bez obzira na pol, starost i struku. Ideju su do sada potpisala dva doktora, 12 seljaka, 36 penzionera, 28 nezaposlenih… pa čak i dve hendikepirane osobe, tada Veroljub ispravi glavu, nekako se zaturi, pa reče: „Osnivanjem bratstva želimo da uđemo u istoriju“, pa upozori da slušaju; pa ponovi, ovoga puta jače: „Osnivanjem bratstva želimo da uđemo u istoriju i ostavimo trajan živi spomen svome narodu, koji je šetajući sa nama nosio najuzvišeniju misao u svojoj glavi i najveće dobro u svom srcu. A ta misao i ta dobrota je kako pomoći rodu svome.“ Prisutni uzeše da ga požuruju, valjalo je stići na tribinu Otpora o novoj vlasti, Veroljub skrati, najavi pesmu o Cerskoj bici. Da deklamuje uze jedna starina, krenu od „Čet’ri su sveće na životnoj stazi“, pa nastavi neometen od onih koji su izlazili, Veroljuba koji je vikao da je sala slobodna do devet sati obaveštavao da je sve popisano, zakazaće sledeću skupštinu, neće biti mnogo kulturno-umetničkog dela, nego konkretno, pitao, je l’ se slažu…