Moskva je odmah posle početka pandemije virusa kovid-19 fleksibilno prilagođavala spoljnopolitički nastup. Dok se epidemija razvijala u Kini, Kremlj je bio vrlo oprezan, s obzirom da dve zemlje pokušavaju unaprediti privredne odnose. Čim je pandemija počela da se širi u Evropi i Americi, Moskva je javno saopštavala da je Zapad nespreman i nedovoljno sposoban da spreči infekcije svojih građana. Za operaciju humanitarne diplomatije Italija je bila savršen izbor. Ne treba zaboraviti da je Italija jedna od najvažnijih NATO zemalja i zato idealna za humanitarnu projekciju interesa
Svetska pandemija virusa kovid-19 nam je, nažalost, generisala i novu vrstu, do sada malo viđene, diplomatije. Sama po sebi, diplomatija predstavlja sredstvo spoljne politike države i do sada smo u teoriji poznavali više vrsta diplomatskih strategija, poput preventivne, javne, ekonomske, protivpobunjeničke, migracione, nuklearne, talačke ili tzv. gunboat (topovnjača) diplomatije. Međutim, pandemija nam je eksplicitno ukazala i na humanitarnu diplomatiju, koja se u prethodnom periodu mogla samo naslućivati. Definicija humanitarne diplomatije jeste da ona predstavlja upotrebu humanitarne pomoći kao sredstva za postizanje diplomatskog cilja. Načelno predstavlja vrstu asimetrične diplomatije koju jače države često koriste da etabliraju svoje interese. Za razliku od humanitarne intervencije, koja za cilj ima široki nivo obuhvatnosti građana i društveni oporavak zemlje, humanitarna diplomatija nastoji da bude što jeftinija, ali da istovremeno obezbedi široku medijsku vidljivost. Sama činjenica da se radi o humanitarnim aktivnostima izaziva emocije kod korisnika pomoći, a uz dodatak meke moći kroz aktivnost medija i državne administracije stvaraju se humana „božanstva“.
U novije vreme, humanitarnu diplomatiju najčešće je koristila Moskva. Još 2014. godine, beli konvoji kamiona kamaz krenuli su sa isporukom humanitarne pomoći (hrane i lekova) za ukrajinski Donbas. Rusija je od toga imala višestruku korist. Sa jedne strane, na kreativan način poslala je poruku međunarodnoj javnosti da se u Donbasu radi o unutrašnjem ukrajinskom sukobu, a da Rusija želi samo da pomogne. Sa druge strane, humanitarni konvoji su bili veoma uspešni u uspostavljanju privremenih primirja i pritisaka na Kijev, naravno, u vreme kada je to Moskvi odgovaralo. Slično je bilo i u Siriji, ali u manjem obimu jer im je i spoljnopolitički interes tamo manji. I po pravilu, svaka humanitarna pomoć se medijski eksploatisala na više načina, sa veoma bitnom emotivnom porukom.
Ni ruska humanitarna pomoć u jeku pandemije nije izuzetak. Italiji je dostavljena pomoć u vidu medicinske i zaštitne opreme, timova virusologa, epidemiologa, medicinskih sestara i pripadnika vojske specijalizovanih za dezinfekciju ulica aerosolima. Simptomatično je da su Rusi već bili spremni za pomoć jer su nalepnice sa ruskim i italijanskim zastavama i grafike sa porukom „Dalla Russia con amore“ bile odštampane, a oprema i ljudi spremni za putovanje. U vremenima kada se proverava žilavost sposobnosti i državnog sistema, a sa umanjenom spremnošću za reakciju, svaka pomoć je dobrodošla, posebno ona protkana emotivnim porukama. Da bi se kroz pomoć Italiji obezbedila win–win pozicija, neophodno je bilo i dodatno začiniti celu situaciju lažnom vešću kako Poljska nije odobrila prelet aviona sa humanitarnom pomoći Italiji. Ruski mediji očigledno vode kampanju širenja dezinformacija kako bi podstakli paniku, sejali nepoverenje i pogoršali posledice virusa korona na Zapadu, navodi se u dokumentu EU, a koji upravo potvrđuje i slučaj sa Poljskom.
Moskva je odmah nakon početka pandemije virusa kovid-19 fleksibilno prilagođavala spoljnopolitički nastup. Dok se epidemija razvijala u Kini, Kremlj je bio vrlo oprezan, s obzirom da dve zemlje pokušavaju unaprediti privredne odnose. Čim je pandemija počela da se širi u Evropi i Americi, Moskva je javno saopštavala da je Zapad nespreman i nedovoljno sposoban da spreči infekcije svojih građana. Za operaciju humanitarne diplomatije Italija je bila savršen izbor. Ne treba zaboraviti da je Italija jedna od najvažnijih NATO zemalja i zato idealna za humanitarnu projekciju interesa. Ali tu su i privredne mogućnosti jer će rusko tržište biti još interesantnije posle krize, kako bi se obnovila privreda Italije. Zauzvrat, Italija će sasvim sigurno lobirati u Briselu za ukidanje sankcija Rusiji zbog aneksije Krima. Tako da natpisi inspirisani filmom Džejmsa Bonda Iz Rusije sa ljubavlju predstavljaju veoma snažno sredstvo diplomatskih napora. Efikasnost takve vrste humanitarne diplomatije sigurno će biti predmet suda istorije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
