Ministar za socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije dobitnica nagrade "Konstantin Obradović" za 2003. godinu
OSNOVNI PODACI: Rođena je 15. marta 1960. u Beogradu. Diplomirala 1982. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je četiri godine kasnije i magistrirala. Doktorsku titulu stiče 1992. godine na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta. Od 1984. zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, najpre kao asistent istraživač, zatim kao viši naučni saradnik, a od 1996. na mestu direktora Centra za međunarodne projekte. U međuvremenu, od 1995, kao vanredni profesor predavala na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta. Od januara 2001. ministar u Vladi Republike Srbije i to kao predstavnica Demokratske stranke. Govori engleski jezik. Razvedena je i ima sina.
BILANS VLASTI (1): Kao glavni rezultati rada njenog ministarstva, navode se smanjenje dugova, ponovno uspostavljanje mreže socijalne sigurnosti, popravljanje stanja u ustanovama socijalne zaštite, rad na zakonskoj regulativi, razvoj alternativnih usluga socijalne zaštite, izrada strategije za smanjenje siromaštva,…
BILANS VLASTI (2): Isplaćena su zaostala davanja ugroženim porodicama i penzionerima; penzije su uvećane za četiri puta i isplaćuju se redovno; dečiji dodatak uvećan je za 48,9 odsto; uvedena je jednokratna pomoć za drugo, treće i četvrto dete; ugroženim porodicama olakšano plaćanje računa za struju; olakšan je položaj invalida; otvorene su ili obnovljene brojne ustanove za zbrinjavanje socijalno i zdravstveno ugroženih,…
BILANS POMOĆI: Od stupanja na dužnost Gordane Matković, donatori su u projekte Ministarstva za socijalna pitanja uložili 27.773.523 evra. Najveći deo sredstava otišao je u projekte reforme sistema, posebno reformu ustanova socijalne zaštite i podršku lokalnim projektima, najviše kroz Fond za socijalne inovacije.
POLITIČKI IMIDž: Jedan od retkih ministara koji iz vlade odlazi bez afera, skandala, tračeva. Čak su i politički protivnici (Mlađan Dinkić, Slobodan Vuksanović…) u intervjuima isticali da smatraju kako „dobro obavlja posao“. Posle tri godine u vladi, tvrdi da i dalje nema automobil i da i dalje živi u stanu u kojem je i ranije živela.
REJTING: U anketi „Blic njuza“ u maju 2003. našla se na listi najpopularnijih političara – kao specifični kvaliteti izdvojene su činjenice da se „penzije redovno isplaćuju“, ali i da je reč o „nekorumpiranoj i skromnoj osobi“. Nešto ranije, u anketi među članovima Demokratske stranke, a na skali od 1 do 5, ocenjena je sa 4,46, što je bio najbolji rejting u stranci (primera radi, prosečna ocena Borisa Tadića bila je 4,31).
POKLON: Kada se u januaru 2002. Dušan Mihajlović dosetio da, povodom dana MUP-a, to ministarstvo pokloni pištolje Mihajlovićevim kolegama ministrima, bila je jedna od onih koji su tu „čast“ odbili.
PROBLEMI: „Kad sam išla u neke kolektive i govorila o tome kako mi moramo da obezbedimo pare za penzije, za dečije dodatke i za domove za decu, dobijala sam bukvalno odgovore da ih se to ne tiče, već da žele plate i ništa drugo. Plašim se da to siromaštvo, a posebno ono siromaštvo koje se nama dogodilo, znači to što smo bili relativno bogati pa smo osiromašili, da rađa veliku samoživost i ostavlja veliki prostor za princip sile.“
NAGRADA: Posle karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa, novinarke Svetlane Vuković i sudije Milivoja Despota, koji su nagradu „Konstantin Obradović“ dobili 2000, 2001. i 2002. godine, Gordana Matković postala je dobitnica za 2003. Nagradu inače, dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava u znak sećanja na Konstantina Obradovića (stručnjaka za humanitarno pravo i borca za poštovanje ljudskih prava za vreme bivše vlasti), a za doprinos u unapređenju kulture ljudskih prava.
OBRAZLOŽENjE: „Gordana Matković je kao ministarka za socijalna pitanja, neupadljivo, ali vrlo energično, učinila mnogo da se situacija onih naših sugrađana koji zavise od socijalne pomoći i sličnih davanja popravi.“
INTERPRETACIJE: „Moram da kažem da uvek postoji rizik kada se ovakva nagrada dodeljuje nekom ko se nalazi na vlasti, to ima mogućnost različite interpretacije i utoliko mi je draže što, naravno, ne očekujete da možete da dobijete ovakvu nagradu ako ste ministar“, istakla je dobitnica zahvaljujući članovima žirija što su svoju odluku doneli „uprkos pritiscima mogućih interpretacija“.
POSLE VLASTI: Nakon odlaska iz vlade, a po rečima svog portparola, namerava da se „odmara i uživa“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
