Ministar za socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije dobitnica nagrade "Konstantin Obradović" za 2003. godinu
OSNOVNI PODACI: Rođena je 15. marta 1960. u Beogradu. Diplomirala 1982. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je četiri godine kasnije i magistrirala. Doktorsku titulu stiče 1992. godine na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta. Od 1984. zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, najpre kao asistent istraživač, zatim kao viši naučni saradnik, a od 1996. na mestu direktora Centra za međunarodne projekte. U međuvremenu, od 1995, kao vanredni profesor predavala na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta. Od januara 2001. ministar u Vladi Republike Srbije i to kao predstavnica Demokratske stranke. Govori engleski jezik. Razvedena je i ima sina.
BILANS VLASTI (1): Kao glavni rezultati rada njenog ministarstva, navode se smanjenje dugova, ponovno uspostavljanje mreže socijalne sigurnosti, popravljanje stanja u ustanovama socijalne zaštite, rad na zakonskoj regulativi, razvoj alternativnih usluga socijalne zaštite, izrada strategije za smanjenje siromaštva,…
BILANS VLASTI (2): Isplaćena su zaostala davanja ugroženim porodicama i penzionerima; penzije su uvećane za četiri puta i isplaćuju se redovno; dečiji dodatak uvećan je za 48,9 odsto; uvedena je jednokratna pomoć za drugo, treće i četvrto dete; ugroženim porodicama olakšano plaćanje računa za struju; olakšan je položaj invalida; otvorene su ili obnovljene brojne ustanove za zbrinjavanje socijalno i zdravstveno ugroženih,…
BILANS POMOĆI: Od stupanja na dužnost Gordane Matković, donatori su u projekte Ministarstva za socijalna pitanja uložili 27.773.523 evra. Najveći deo sredstava otišao je u projekte reforme sistema, posebno reformu ustanova socijalne zaštite i podršku lokalnim projektima, najviše kroz Fond za socijalne inovacije.
POLITIČKI IMIDž: Jedan od retkih ministara koji iz vlade odlazi bez afera, skandala, tračeva. Čak su i politički protivnici (Mlađan Dinkić, Slobodan Vuksanović…) u intervjuima isticali da smatraju kako „dobro obavlja posao“. Posle tri godine u vladi, tvrdi da i dalje nema automobil i da i dalje živi u stanu u kojem je i ranije živela.
REJTING: U anketi „Blic njuza“ u maju 2003. našla se na listi najpopularnijih političara – kao specifični kvaliteti izdvojene su činjenice da se „penzije redovno isplaćuju“, ali i da je reč o „nekorumpiranoj i skromnoj osobi“. Nešto ranije, u anketi među članovima Demokratske stranke, a na skali od 1 do 5, ocenjena je sa 4,46, što je bio najbolji rejting u stranci (primera radi, prosečna ocena Borisa Tadića bila je 4,31).
POKLON: Kada se u januaru 2002. Dušan Mihajlović dosetio da, povodom dana MUP-a, to ministarstvo pokloni pištolje Mihajlovićevim kolegama ministrima, bila je jedna od onih koji su tu „čast“ odbili.
PROBLEMI: „Kad sam išla u neke kolektive i govorila o tome kako mi moramo da obezbedimo pare za penzije, za dečije dodatke i za domove za decu, dobijala sam bukvalno odgovore da ih se to ne tiče, već da žele plate i ništa drugo. Plašim se da to siromaštvo, a posebno ono siromaštvo koje se nama dogodilo, znači to što smo bili relativno bogati pa smo osiromašili, da rađa veliku samoživost i ostavlja veliki prostor za princip sile.“
NAGRADA: Posle karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa, novinarke Svetlane Vuković i sudije Milivoja Despota, koji su nagradu „Konstantin Obradović“ dobili 2000, 2001. i 2002. godine, Gordana Matković postala je dobitnica za 2003. Nagradu inače, dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava u znak sećanja na Konstantina Obradovića (stručnjaka za humanitarno pravo i borca za poštovanje ljudskih prava za vreme bivše vlasti), a za doprinos u unapređenju kulture ljudskih prava.
OBRAZLOŽENjE: „Gordana Matković je kao ministarka za socijalna pitanja, neupadljivo, ali vrlo energično, učinila mnogo da se situacija onih naših sugrađana koji zavise od socijalne pomoći i sličnih davanja popravi.“
INTERPRETACIJE: „Moram da kažem da uvek postoji rizik kada se ovakva nagrada dodeljuje nekom ko se nalazi na vlasti, to ima mogućnost različite interpretacije i utoliko mi je draže što, naravno, ne očekujete da možete da dobijete ovakvu nagradu ako ste ministar“, istakla je dobitnica zahvaljujući članovima žirija što su svoju odluku doneli „uprkos pritiscima mogućih interpretacija“.
POSLE VLASTI: Nakon odlaska iz vlade, a po rečima svog portparola, namerava da se „odmara i uživa“.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
