Ministar za socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije dobitnica nagrade "Konstantin Obradović" za 2003. godinu
OSNOVNI PODACI: Rođena je 15. marta 1960. u Beogradu. Diplomirala 1982. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je četiri godine kasnije i magistrirala. Doktorsku titulu stiče 1992. godine na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta. Od 1984. zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, najpre kao asistent istraživač, zatim kao viši naučni saradnik, a od 1996. na mestu direktora Centra za međunarodne projekte. U međuvremenu, od 1995, kao vanredni profesor predavala na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta. Od januara 2001. ministar u Vladi Republike Srbije i to kao predstavnica Demokratske stranke. Govori engleski jezik. Razvedena je i ima sina.
BILANS VLASTI (1): Kao glavni rezultati rada njenog ministarstva, navode se smanjenje dugova, ponovno uspostavljanje mreže socijalne sigurnosti, popravljanje stanja u ustanovama socijalne zaštite, rad na zakonskoj regulativi, razvoj alternativnih usluga socijalne zaštite, izrada strategije za smanjenje siromaštva,…
BILANS VLASTI (2): Isplaćena su zaostala davanja ugroženim porodicama i penzionerima; penzije su uvećane za četiri puta i isplaćuju se redovno; dečiji dodatak uvećan je za 48,9 odsto; uvedena je jednokratna pomoć za drugo, treće i četvrto dete; ugroženim porodicama olakšano plaćanje računa za struju; olakšan je položaj invalida; otvorene su ili obnovljene brojne ustanove za zbrinjavanje socijalno i zdravstveno ugroženih,…
BILANS POMOĆI: Od stupanja na dužnost Gordane Matković, donatori su u projekte Ministarstva za socijalna pitanja uložili 27.773.523 evra. Najveći deo sredstava otišao je u projekte reforme sistema, posebno reformu ustanova socijalne zaštite i podršku lokalnim projektima, najviše kroz Fond za socijalne inovacije.
POLITIČKI IMIDž: Jedan od retkih ministara koji iz vlade odlazi bez afera, skandala, tračeva. Čak su i politički protivnici (Mlađan Dinkić, Slobodan Vuksanović…) u intervjuima isticali da smatraju kako „dobro obavlja posao“. Posle tri godine u vladi, tvrdi da i dalje nema automobil i da i dalje živi u stanu u kojem je i ranije živela.
REJTING: U anketi „Blic njuza“ u maju 2003. našla se na listi najpopularnijih političara – kao specifični kvaliteti izdvojene su činjenice da se „penzije redovno isplaćuju“, ali i da je reč o „nekorumpiranoj i skromnoj osobi“. Nešto ranije, u anketi među članovima Demokratske stranke, a na skali od 1 do 5, ocenjena je sa 4,46, što je bio najbolji rejting u stranci (primera radi, prosečna ocena Borisa Tadića bila je 4,31).
POKLON: Kada se u januaru 2002. Dušan Mihajlović dosetio da, povodom dana MUP-a, to ministarstvo pokloni pištolje Mihajlovićevim kolegama ministrima, bila je jedna od onih koji su tu „čast“ odbili.
PROBLEMI: „Kad sam išla u neke kolektive i govorila o tome kako mi moramo da obezbedimo pare za penzije, za dečije dodatke i za domove za decu, dobijala sam bukvalno odgovore da ih se to ne tiče, već da žele plate i ništa drugo. Plašim se da to siromaštvo, a posebno ono siromaštvo koje se nama dogodilo, znači to što smo bili relativno bogati pa smo osiromašili, da rađa veliku samoživost i ostavlja veliki prostor za princip sile.“
NAGRADA: Posle karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa, novinarke Svetlane Vuković i sudije Milivoja Despota, koji su nagradu „Konstantin Obradović“ dobili 2000, 2001. i 2002. godine, Gordana Matković postala je dobitnica za 2003. Nagradu inače, dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava u znak sećanja na Konstantina Obradovića (stručnjaka za humanitarno pravo i borca za poštovanje ljudskih prava za vreme bivše vlasti), a za doprinos u unapređenju kulture ljudskih prava.
OBRAZLOŽENjE: „Gordana Matković je kao ministarka za socijalna pitanja, neupadljivo, ali vrlo energično, učinila mnogo da se situacija onih naših sugrađana koji zavise od socijalne pomoći i sličnih davanja popravi.“
INTERPRETACIJE: „Moram da kažem da uvek postoji rizik kada se ovakva nagrada dodeljuje nekom ko se nalazi na vlasti, to ima mogućnost različite interpretacije i utoliko mi je draže što, naravno, ne očekujete da možete da dobijete ovakvu nagradu ako ste ministar“, istakla je dobitnica zahvaljujući članovima žirija što su svoju odluku doneli „uprkos pritiscima mogućih interpretacija“.
POSLE VLASTI: Nakon odlaska iz vlade, a po rečima svog portparola, namerava da se „odmara i uživa“.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
