Gojaznost u Srbiji: Zemlja hleba, pasulja i prasećeg pečenja

Analiza Svetske federacije za gojaznost predviđa da će do 2025. godine 7 od 10 osoba u Srbiji biti gojazno, a trenutno od gojaznosti pati 19,5 odsto muškaraca, 15 odsto žena i čak sedmoro od jedanaestoro dece.

Profesorka Medicinskog fakulteta, specijalistkinja interne medicine i endokrinološkinja Mirjana Šumarac za RTS je rekla da gojaznost predstavlja hroničnu bolest koju često ne razumeju ni pacijenti, ni lekari. Teško je, kaže, odgovoriti na pitanje zašto su muškarci skloniji gojenju, moguće zato što manje obraćaju pažnju na ishranu, ili zato što za muškarce važe drugačiji društveni kriterijumi za telesnu težinu.

Poštovanje posta će, kaže, „izgubiti svoju korist“ ako od nedelje počnemo nekontrolisano da unosimo zasićene masti i koncentrovane šećere. Jer, post nam je umirio telo, enzimi za varenje rade na najnižem nivou, te bi naglo i preterano konzumiranje visoko kalorične, teške hrane povećalo šanse za neko oboljenje, kao što je to upala gušterače.

Gojaznost kod dece

Šumarac kaže i da je zabrinjavajuće što su dečaci u kategoriji veće gojaznosti, nego devojčice. „Vreme“ je u tekstu Gojaznost dece pisalo da gojazna deca, pogotovo školskog uzrasta, izrastaju u gojazne odrasle osobe (u zavisnosti od pola, stepena gojaznosti i uzrasta). U većini slučajeva su za to odgovorni roditelji, budući da često prekomerno hrane decu ne bi li bila „lepa, rumena i dobrom ranom uranjena“. Mnogi roditelji još uvek misle da su punačka deca zdravija. Kod gojazna dece se, međutim, kada odrastu povećava šansa da obole od dijabetesa, a procenat gojazne dece koja su ostala gojazna i kada odrastu iznosi od 45 do 85 odsto.

Rešenje je, kažu lekari, jednostavno: veća fizička aktivnost i zdravija ishrana.

„Postoje, međutim, brojne prepreke da se ovaj problem reši“, kaže Šumarac. „Na jednoj strani nedostatak političke volje i angažovanje, na drugoj strani je upravo prepoznavanje gojaznosti kao hronične bolesti, što je možda i suština problema“, kaže Šumarac. Pored toga, lečenje gojaznosti je veoma skupo, a gojazne osobe su često i stigmatizovane.

Okidač za bolesti

Gojaznost je i okidač za mnoge druge bolesti, pre svega za dijabetes. U tekstu Dijabetes: Tihi ubica fizički neaktivnih i gojaznih „Vreme“ je pisalo da se zdrava ishrana i fizička aktivnost preporučuju kao prevencija niza bolesti.

Procenjuje se da je u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je krajem prošle godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. Novembra. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.

U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3400 osoba i ona spada u zemlje sa visokom stopom umiranja od te bolesti.

Kao moguća rešenja, profesorka Šumarac navodi da bi pacijenti trebalo da prevaziđu tradicionalne vrednosti, kao i da je potreban rad na zdravstvenom prosvećivannju.

A.B. / RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com