Foto: Pexels
Pred kraj posta i uskršnju trpezu ljudi svakako ne žele da ih neko podseća na postojeći problem gojaznosti u srpskom društvu. No upravo posle dužeg perioda umerene ishrane treba povesti računa o tome da nagla i neumerena konzumacija teške i visoko kalorične hrane može da izazove zdravstvene tegobe. Višak telesne težine je svakako okidač za mnoge bolesti, a broj gojaznih u Srbiji naglo raste
Analiza Svetske federacije za gojaznost predviđa da će do 2025. godine 7 od 10 osoba u Srbiji biti gojazno, a trenutno od gojaznosti pati 19,5 odsto muškaraca, 15 odsto žena i čak sedmoro od jedanaestoro dece.
Profesorka Medicinskog fakulteta, specijalistkinja interne medicine i endokrinološkinja Mirjana Šumarac za RTS je rekla da gojaznost predstavlja hroničnu bolest koju često ne razumeju ni pacijenti, ni lekari. Teško je, kaže, odgovoriti na pitanje zašto su muškarci skloniji gojenju, moguće zato što manje obraćaju pažnju na ishranu, ili zato što za muškarce važe drugačiji društveni kriterijumi za telesnu težinu.
Poštovanje posta će, kaže, „izgubiti svoju korist“ ako od nedelje počnemo nekontrolisano da unosimo zasićene masti i koncentrovane šećere. Jer, post nam je umirio telo, enzimi za varenje rade na najnižem nivou, te bi naglo i preterano konzumiranje visoko kalorične, teške hrane povećalo šanse za neko oboljenje, kao što je to upala gušterače.
Gojaznost kod dece
Šumarac kaže i da je zabrinjavajuće što su dečaci u kategoriji veće gojaznosti, nego devojčice. „Vreme“ je u tekstu Gojaznost dece pisalo da gojazna deca, pogotovo školskog uzrasta, izrastaju u gojazne odrasle osobe (u zavisnosti od pola, stepena gojaznosti i uzrasta). U većini slučajeva su za to odgovorni roditelji, budući da često prekomerno hrane decu ne bi li bila „lepa, rumena i dobrom ranom uranjena“. Mnogi roditelji još uvek misle da su punačka deca zdravija. Kod gojazna dece se, međutim, kada odrastu povećava šansa da obole od dijabetesa, a procenat gojazne dece koja su ostala gojazna i kada odrastu iznosi od 45 do 85 odsto.
Rešenje je, kažu lekari, jednostavno: veća fizička aktivnost i zdravija ishrana.
„Postoje, međutim, brojne prepreke da se ovaj problem reši“, kaže Šumarac. „Na jednoj strani nedostatak političke volje i angažovanje, na drugoj strani je upravo prepoznavanje gojaznosti kao hronične bolesti, što je možda i suština problema“, kaže Šumarac. Pored toga, lečenje gojaznosti je veoma skupo, a gojazne osobe su često i stigmatizovane.
Okidač za bolesti
Gojaznost je i okidač za mnoge druge bolesti, pre svega za dijabetes. U tekstu Dijabetes: Tihi ubica fizički neaktivnih i gojaznih „Vreme“ je pisalo da se zdrava ishrana i fizička aktivnost preporučuju kao prevencija niza bolesti.
Procenjuje se da je u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je krajem prošle godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. Novembra. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3400 osoba i ona spada u zemlje sa visokom stopom umiranja od te bolesti.
Kao moguća rešenja, profesorka Šumarac navodi da bi pacijenti trebalo da prevaziđu tradicionalne vrednosti, kao i da je potreban rad na zdravstvenom prosvećivannju.
A.B. / RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
