Radoslav Veselinović bio je prvi vlasnik servisa za popravku radio i TV aparata u Koceljevi, prvog privatnog preduzeća u bivšoj SFRJ, prvog holdinga, vlasnik je prvog privatnog hotela u Šapcu... Na putu je da postane lider u proizvodnji metalne ambalaže u jugoistočnoj Evropi
Profil Galeb groupa zapravo je biznis biografija vlasnika ovog poslovnog sistema Radoslava Veselinovića, čoveka koji je počeo sa torbom za alat, a sada ima kompaniju vrednu 25 miliona evra. Veselinović je jedan od malobrojnih ljudi preko pedesete koji nikad nije radio u društvenom sektoru, a sve privatno što je osnivao nosi prefiks „prvi“. Posle mature u Elektrotehničkoj školi kratko je radio u jednoj zanatskoj radionici za popravku radio i TV aparata, u januaru 1971. otvorio je svoj servis, prvi u Koceljevi, pa šest godina kasnije zanatsku radnju u porodičnoj kući u Šapcu. U svom rodnom mestu Cerovcu, na očevom imanju napravio je 1986. firmu Galeb, koju je tri godine kasnije registrovao kao prvo privatno preduzeće u tadašnjoj SFRJ. Imao je i holding preduzeće, prvo registrovano u Srbiji, ali 1993. u vreme hiperinflacije sve to je spojio u Galeb group, čije sedište u Cerovcu 1. maja zvanično prelazi u zgradu u Šapcu. U centru Šapca je 1998. sagradio prvi privatni hotel, zbog potreba grada i da bi imao gde da smesti poslovne partnere. A onda je Galeb krenuo u ono što Veselinović naziva „plan da u proizvodnji metalne ambalaže postanemo lider u Jugoistočnoj Evropi i akter globalizacije u regionu“.
INVESTICIJE: Uz tradicionalnu delatnost, kako u Galebu nazivaju električne i ručne alate i opremu za industriju (zavarivači, agregati, kompresori itd.), kompanija je pre četiri godine počela da proizvodi metalnu ambalažu (zatvarače za flaše, limenke i tube za konditorsku, metalsku i hemijsku industriju). „Na berzi smo kupili fabriku ambalaže Metaloplastika u Šapcu i evo sad četiri godine investiramo i osavremenjujemo proizvodnju. Kupili smo još Lim produkt u Novom Sadu, Dugu pet u Beogradu i lokalnu firmu koja se bavila proizvodnjom ambalaže“, priča Veselinović. Galeb i FMP sada su lideri u proizvodnji metalne ambalaže u Srbiji ali, kako za „Vreme“ otkriva Veselinović, „nameravamo da kupimo kontrolni paket akcija zagrebačke firme Pluto i onda ćemo definitivno biti najveća firma u Jugoistočnoj Evropi u oblasti ambalaže“. Galeb je do sada u razvoj investirao oko deset miliona evra i nastavlja da ulaže. „Do kraja maja montiraćemo dve nove mašine iz Italije, a iduće nedelje putujemo u SAD i tražimo novu opremu za proširenje delatnosti“, kaže Veselinović i objašnjava da je potrebno još desetak miliona evra investicija u naredne tri godine kako bi Galeb zauzeo stratešku poziciju u jugoistočnoj Evropi. „Tada ćemo biti firma koja će raditi na globalizaciji tržišta u tom regionu. Želimo da budemo nosilac globalizacije, a ne deo koji bi svetske kompanije usisale“, iznosi Veselinović i time opravdava mišljenje koje kruži o njemu – da je čovek koji teško prodaje. „Ja volim da stvaram, oduvek sam voleo da pravim nove vrednosti, proizvode i fabrike. Nikad ne bih prodao Galeb. Imam četvoro dece, Nataša je direktor Metaloplastike a Aleksandar direktor prodaje ambalaže i njima želim da prenesem biznis, a oni mogu od toga da rade šta hoće.“
Galeb group ima 520 zaposlenih, sa zagrebačkom firmom biće ih ukupno 640. Ima deset predstavništava u Srbiji, firmu u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj i predstavništvo u Nemačkoj. Takođe ima sopstvenu špeditersku službu. Galeb sada posluje na tržištima Srbije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Bugarske i Albanije. „Želeli smo prvo da se stabilizujemo kod kuće, pa onda u regionu, a u septembru ćemo plasirati proizvod interesantan i za Zapadnu Evropu, zatvarač za žestoka pića i vino“, najavljuje vlasnik kompanije.
TRŽIŠTE: Na pitanje šta najbolje ide na tržištu, Veselinović kaže da su u Srbiji to zatvarači za pivo, alkoholna i bezalkoholna pića i fiskalni uređaji. Galebovi zatvarači su na flašama srpskog, bosanskog, crnogorskog, makedonskog i albanskog piva, zatim Coca Cole, Knjaza Miloša, Rubina, Si&Si groupa, Hemofarma itd. Aluminijumske tube i sprej-doze koristi farmaceutska industrija, a limenke konditorska, hemijska i prehrambena. Galeb proizvodi i fiskalne i GPRS uređaje i terminale, servisira opremu i ekskluzivni je zastupnik 42 svetske kompanije iz oblasti električnog ručnog alata, opreme za zavarivanje itd. u regionu. „Imamo deset različitih proizvodnih delatnosti i pokušavamo u svakom od tih sektora da budemo među prvima na tržištu. Prodali smo oko 100.000 fiskalnih kasa i naše učešće na tržištu Srbije je 40-50 odsto. Ovde ima 18 proizvođača fiskalnih uređaja, što znači da smo ubedljivo na prvom mestu. Imamo dobar proizvod i dobru prodajnu i servisnu mrežu“, objašnjava Veselinović.
U Albaniju u maju kreće prva velika isporuka, deset miliona zatvarača za nacionalno pivo Bira Tirana. Galeb Hrvatskoj prodaje zatvarače za vino i žestoka pića i limenke za kafu i prehranu. „Za svoje proizvode ih koriste, recimo, Ana Marija, Arabeska i Pluto, a oni rade za druge firme, kao što je Badel, tako da naš proizvod završava i u Badelu“, navodi Veselinović. On kaže da je Galebu za sada najisplativiji tradicionalni program (oprema za zavarivanje, remont i servis te opreme), zatim fiskalne kase i termo papir za njih i zastupništvo inostranih firmi. „To je okosnica razvoja svih novih kompanija Galeba, tako da su fabrike i oprema koju kupujemo naše ulaganje za budućnost. To ne može da se postigne preko noći, potrebno je tri do pet godina za razvoj nove proizvodnje, mi smo u četvrtoj i očekujemo da ćemo za godinu dana pozitivno poslovati u svim tim kompanijama“, smatra Veselinović.
Galeb se za proizvodnju metalne ambalaže odlučio kada je strani partner kojeg je zastupao otvorio firmu u Srbiji. „Zato smo se opredelili za vlastitu proizvodnju, 2002. smo kupili prve akcije Metaloplastike, firme sa velikim dugovima, ali Galeb ima snage da pomogne fabrici da funkcioniše“, objašnjava Veselinović. Osnovna delatnost Galeba u oblasti ambalaže jeste prerada i štampa belog lima i od toga proizvodnja limenki i krunskih zatvarača, kao i drugih, od aluminijuma. Kompanija je, kako navodi Veselinović, pre dve godine investirala u štampariju za lim i ona je sada najveća na Balkanu. „To je srce ove proizvodnje, oprema je koštala nekoliko miliona evra i zahvaljujući toj štampariji i tehničkoj pripremi koju imamo za štampariju možemo da proizvedemo najkvalitetniju štampu na belom limu ili aluminijumu i zato dobijamo veliki broj poslova.“ Galeb koristi repromaterijal US Steela u Šapcu, tako da je u kompletanoj proizvodnji 90 odsto domaćeg materijala. Rezultat pametne poslovne politike je da je kompanija u prva tri meseca imala veći izvoz nego cele prošle godine i dva i po puta veći fizički obim proizvodnje. Prošla godina je bila uspešna, 2004. takođe: tada je Galeb na listi najvećih privatnih firmi u Srbiji bio oko desetog mesta, a na listi preduzeća svih tipova vlasništva na 38. mestu.
Galeb dosta ulaže u kadrove. „Jaka smo kampanija jer imamo dobru kadrovsku strukturu i organizaciju. Bio sam četiri i po godine van kompanije, republički poslanik i predsednik PKS-a, ali je firma uspešno radila, razvijala se, znači davno smo prevazišli šemu da je čovek firma“, tvrdi Veselinović. Dodaje da oko 150 ljudi godišnje ide u inostranstvo da poseti partnere, zatim na seminare i razna školovanja, plus na obuku unutar kompanije. „Razvijamo timski rad, stalno podstičemo ljude da sami odlučuju o bitnim stvarima za kompaniju, da vode računa o kvalitetu proizvoda, brzini isporuke, korektnosti cena“, kaže čovek koji je u kompaniju uveo sve svetske sertifikate i pet vrsta kontrola kvaliteta proizvoda. Najnovije u Galebu je da je ove godine postao partner Microsofta. „Za nov softver i hardver platili smo 450.000 evra, imamo Navision 4, jedan od najmodernijih informacionih sistema Microsofta na ovom području i to govori da Galeb stremi brzim i dobrim informacijama i unutar i van kuće.“ Uz ovo, Veselinović navodi kao novinu i kompanijski list, tromesečnik „Partner“. Prošle nedelje je izašao drugi broj. Inače, Galeb je dobitnik Oskara za kvalitet za 2004, a ove godine pripala mu je prva nagrada za najbolji menadžment u Srbiji.
Radoslav Veselinović je svoje težnje za promenom ekonomskog sistema uspešno artikulisao kroz državne institucije i važi za jednog od ljudi koji su uradli nešto dobro za srpsku privredu. Još 1982. ispred Zajednice samostalnih privrednika Srbije bio je osnivač Zajednice samostalnih privrednika Jugoslavije, a 1986. je kooptiran u Predsedništvo PKJ-a da zastupa privatnike tadašnje Jugoslavije. Bio je prvi privatnik koji je ušao u komorski sistem. Učestvovao je u izradi prvog zakona o preduzećima 1998, koji je dozvoljavao građanima da osnivaju preduzeća. Podupirao je privatni sektor kao republički poslanik 1993. Bio jedan od osnivača DS-a, kasnije DSS-a, sve u želji da dođe do ozbiljnijih promena ekonomskog sistema. Sada nije politički aktivan. „Kao poslanik, pogotovo u drugom mandatu, od 2000. kada sam uporedo bio na čelu PKS-a, aktivno sam učestvovao u timu ljudi koji su kreirali privredne zakone, koji su osnov za ozbiljniji razvoj privrede u Srbiji“, kaže predsednik Galeb groupa.
Starija deca Radoslava Veselinovića, Nataša i Aleksandar, diplomirali su ekonomiju istog dana, 18. maja 2004. na američkom fakultetu u Rimu, smer poslovna administracija. Aleksandar kaže da su u petak otišli po diplome, a u ponedeljak su bili u Galebu, da pomognu ocu. Nataša je krajem 2005. postala direktor Metaloplastike. Kaže da je cilj Metaloplastike da „stane na noge“ i samostalno funkcioniše bez dotiranja matične kompanije. Taj cilj oročen je za kraj ove godine i direktorka je uverena da će biti ostvaren.
Aleksandar je direktor prodaje sektora ambalaže za područje Balkana. Kaže da je taj sektor u prva četiri meseca ove godine ostvario tri puta veću proizvodnja nego cele 2005. Produkcija aluminijumskih zatvarača porasla je preko 300 odsto, a krunskih zatvarača preko 200 odsto. „Bili su to veliki skokovi, zahtevali su dobru organizaciju proizvodnje i ono što smo radili u jednoj, sada proizvodimo u tri smene, naravno, na novim mašinama i opremi“, navodi Aleksandar Veselinović. On objašnjava da je veću proizvodnju i prodaju podstaklo samo tržište svojim razvojem. Ne želi da izdvoji nijedan proizvod Galeba kao tzv. najdraži za prodaju. „Proizvodnja je čudna, sve što ozbiljno radite možete dobro da prodate.“ Smatra da nije neobično što se iz „belog sveta“ vratio u Šabac. „Prvo igranje po dvorištu bilo mi je sa šrafcigerima, kleštima i žicama, rastao sam uz sve to tako da mi ništa nije čudno i nemoguće posle Italije. Čudnije su mi kolege sa studija koji imaju na domaćem terenu perspektivu a nastavljaju karijeru u inostranstvu“, kaže jedan od naslednika Galeba.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
