Gde će se seliti Zoološki vrt

Odluka o preseljenju Zoološkog vrta najnovija je vest kojom se gradonačelnik Šapić bavi od prošle nedelje, nakon skandala koji se tiče njegove vile u Trstu. Prema njegovoj najavi, ovo preseljenje bi trebalo da se odigra u naredne dve do tri godine, na mesto današnjeg naselja Partizan na Adi Ciganlji. Ovo naselje postoji još od šezdesetih godina prošlog veka, a danas u njemu ima preko dvesta pedeset kuća u kojima živi oko hiljadu meštana, koji sada čekaju svoju sudbinu.

NA KAFI PORED JEZERA

Februarska zima je često hladnija od januarske, pa ni ove godine nije drugačije. U naselju Partizan, o kojem se na sva zvona pričalo u svim medijima prošle nedelje, ta februarska zima oterala je meštane iz dvorišta u njihove skromne domove. Lavež pasa je jedini zvuk života koji se na samom ulasku u naselje može čuti. Kuće su raznih veličina i načina gradnje, ali na prvi pogled deluju napušteno. “Ne znam da li ćete nekoga ovde naći, ovde su vam svi baksuzi”, rekao je prvi čovek koji se mogao videti u ovom naselju nakon nekoliko minuta traganja za živom dušom. Zaista, posle više pokušaja iseljavanja, posle poplava usled izlivanja podzemnih voda 2006. godine, može se pomisliti da stanovnike naselja Partizan prati maler. Sada ih čeka još jedan izazov – planirano je premeštanje Zoološkog vrta upravo na teritoriju njihovih kuća i dvorišta.

“Ja sam ovde od ’86. godine. Mi imamo tri predstavnika koji treba da pregovaraju sa gradskim vlastima, ali za sada niko ne zna šta ćemo dobiti. Nama više ovde odgovara nego da imamo stan, puno nas ovde ima bašte”, kaže meštanin Milče Raduljević, dok zaliva svoje cveće. Svaka kuća ima svoju oazu zelenila, koja uprkos niskoj februarskoj temperaturi izgleda negovano i bogato. “Ovo je prvo bilo naselje Ada Ciganlija Partizan, a pre jedno 15, 20 godina dobilo je naziv kamp Partizan, verovatno sa idejom da kada nas nekad budu selili imaju razlog. Međutim, ne mogu to tek tako da urade, svi mi imamo kupoprodajne ugovore i plaćamo kompletno sve poreze. Jedino što nismo uknjiženi u katastru jer zemljište nije naše, samo se kuće vode da su naše”, nastavlja Milče dok kuva kafu za sebe i suprugu. Mnogi ovo naselje nazivaju “divljim”, zbog toga što nema uređenu kanalizaciju. Ipak, stanovnici ovde kolektivno plaćaju vodu, struju i info-stan, a na izlazu iz ulice mogao se videti i kontejner. “Nema ovde placeva, kakva je bila kuća ili se nešto dogradilo, tako se svako snašao, kao nekada Divlji zapad, ko je kako ulovio lasom tako se nastanio”, kaže Milče kroz smeh. “Država samo traži njeno, a kada treba da dâ svoje, eee…”, kratko je prokomentarisala njegova supruga.

Na početku ulice u kojoj oni žive nalazi se jedna potpuno drugačija kuća, koja liči na vikendicu. Obložena je kvalitetnim tamnim drvetom sa uređenim delom za parkiranje automobila, u pitanju je dom koji je vlasnike menjao tokom decenija. “Mi smo ovde od ‘79. godine, tu su se rodili moj sin i još dvoje dece. Ja sam mnogo srećna, a Adu volim više od svega”, priča Slavica Antonijević, koja tu stanuje sa mužem. “Ovo vam je kovani čiviluk iz ‘48. godine, a neki deda od kojeg smo ovu kuću kupili hteo je da ga baci. Ceo prostor smo godinama dograđivali, kako se koje dete rodilo, i u sve ovo je uložena ljubav”, nabraja Slavica.

Ipak, na početku te ulice je tabla sa obaveštenjima, na njoj je papir koji prolaznicima bode oči čim prođu pored njega. Na njemu je boldiranim crnim slovima napisana najava o budućim pregovorima za iseljavanje, kao i informacija da je stanovanje u ovom kraju neuslovno za život, naročito u prostoru sportsko-rekreativnog centra. “Ono što je bitno da se zna, ovo naselje je nastalo ’64. i tada su bile kućice poput ove, četiri puta tri. Ovde je živeo direktor Železnice, Gruja, a pored njega Stanoje, koji je radio u Narodnoj banci i bio zamenik guvernera. Onda smo počeli da se doseljavamo mi, raznorazni”, priča Slavica u svojoj dnevnoj sobi. “Ovde žive tri sveštenika, imamo tri defektologa, lekare koji rade u Urgentnom centru, psihologe i ekonomiste, ovde ima sjajnih ljudi, puno onih koji su obrazovani”, objašnjava dok pokazuje komšijske kuće koje se vide kroz prozor sobe. Prostor se ubrzo ispunio smehom, dok se komentarisalo kako će u nekoj bliskoj budućnosti slon iz zoološkog vrta propasti kroz ovo tle, jer oni koji planiraju preseljenje nisu ni svesni podvodnih voda koje ovo mesto krije.

DVORAC KOJI ČUVA SELO

Kao u bajkama o kraljevstvu, na početku ovog naselja postoji jedan “dvorac” koji čuva ostatak “sela”. Ovde se nalazi klub ljubitelja prirode “Gavez”, koji je tokom leta restoran i popularna destinacija za proslave, rođendane i svadbe. Zimi ga krase tmurne boje, bez muzike i toplote koja postoji leti, ali ipak i tada igra važnu ulogu. U ovom “dvorcu” živi jedan od tri predstavnika naselja Partizan i vlasnik restorana Jovica Mihajlović. “Ono što bih posebno istakao jeste da ovakvih naselja ima i u Berlinu i u Beču. Naravno, ona su urbanizovana i nema razloga da se i ovo naselje ne urbanizuje, u smislu da nam šira društvena zajednica, na primer Grad ili opština, pomogne da napravimo kanalizaciju”, priča Jovica dok objašnjava šta sve voli u mestu na kome živi. “Ovo naselje je veoma šarmantno i uz određenu pomoć moglo bi da se privede nameni da se ljudi bave turzimom, izradom suvenira ili izdavanjem stanova turistima”, kaže on. Celokupan objekat tematski je prilagođen ambijentu Ade Ciganlije. Drveni stolovi sa visokim plafonima čine njegovu unutrašnjost, u dvorištu gotovo da može da se čuje smeh dece koja tu provedu celo leto. “Ja živim već 43 godine na Adi Ciganliji, a ovde se rodilo moje petoro dece, od kojih su dvoje odrasli. Bilo je govora o tome da ćemo dobiti jednosobne stanove kada smo razgovarali sa gospodinom Markom Stojčićem, ali kako bi nas petoro uspelo da zadovolji osnovne potrebe u jednosobnom stanu?”, pita Jovica dok pokušava da umiri svog najmlađeg uplakanog sina.

20-09

Nedaleko od ovog restorana nalazi se i Ada Safari. Kako meštani navode, prostor oko tog lokala zakupljen je na 99 godina a vlasnici su čitav prostor oko Ade Safari sredili, uklonili trsku i divlji korov i napravili taj deo Ade pristupačnim za sve prolaznike. Pitanje je da li će priroda oko tog lokala nastaviti da živi ukoliko se promeni čitav eko-sistem u budućnosti. “Ja sam bio na dva sastanka na kojima je gospodin Stojčić razgovarao s nama o tome da oni imaju nameru da naselje presele. U prostorijama javnog preduzeća Ade Ciganlije održali smo dva sastanka, a na jednom sastanku jasno je postavljeno pitanje: ‘Šta biste vi napravili sa terenom na kome je sada naselje ‘Partizan’?’ Ni gospodin Stojčić, ni gospodin Robert Đukić iz preduzeća na to pitanje nisu znali da odgovore. Naime, u to vreme još nije bila doneta odluka o Zoološkom vrtu, ali o raseljavanju jeste”, zaključio je na kraju Jovica.

IZMEĐU POLITIKE I PRIRODE

20-04

Meštanima naselja Partizan koncept o njihovom iseljavanju nije nov, a isto tako ni odluke koje variraju u zavisnosti od stranaka koja su u tom trenutku na vlasti, kako meštani navode “svakih pet godina”. Odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada Milan Aleksić za nedeljnik “Vreme” objasnio je ideju o novoj lokaciji Zoološkog vrta koju je prvobitno imala njihova stranka. “Mi smo se kao odbornička grupa odavno zalagali za to da se Zoološki vrt izmesti sa sadašnje lokacije, zato što mislimo da je ta lokacija za dobrobit životinja neuslovna jer je taj prostor mali i skučen”, naveo je on. “Mi smo se ranije zalagli da ta lokacija bude negde u Surčinu ili u Krnjači, u zoni jezera Veliko blato. Te dve lokacije su mnogo adekvatnije zato što je mnogo veći prostor. Tu se radi o nekoliko desetine hektara, na obe lokacije, za razliku od Ade Safari gde je, koliko sam upoznat, oko četrnaest hektara prostora. Pritom, taj prostor ne može da se širi jer je praktično oivičen sa svih strana, bilo rekom bilo ostatkom Ade Ciganlije”, kaže Aleksić.

Sa druge strane, važno je voditi računa i o ekološkim aspektima donošenja ovakvih odluka. Pored iseljavanja stanovnika, veliki problem predstavljaju i uslovi koje treba prilagoditi novopridošlim životinjama iz Zoološkog vrta. Odbornica iz “Ne davimo Beograd” u Skupštini grada Lola Joksimović smatra da najpre stručnjaci moraju da detaljno ispitaju ovakvu odluku. “Što se tiče planova izmeštanja, u Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda iz 2019. godine postojala je varijanta da se deo Zoološkog vrta ostavi gde jeste, a da se veći deo izmesti na neku novu lokaciju. Mi kao odbornici ne treba da donosimo odluku o tome gde to treba da bude, nego da pozivamo zainteresovanu javnost i stručnjake koji kroz ceo proces mogu doći do nekog rešenja”, ističe ona. “Ono što takođe znam jeste da je u PGR-u grada Beograda iz 2016. godine, kao i Ade Ciganlije iz 2016. godine, Ada Safari navedena kao mesto u zoni sanitarne zaštite 1 i 2, gde takođe izričito piše da je zoo-park zabranjen”, zaključuje Joksimovićeva.