Gadan pičvajz

Ispred Doma kulture, a gde bi, namontirana bina, na njoj velika zategnuta mušema, na kojoj ispisano „Festival duvan čvaraka“. Na taj plato i nešto od te ponude, pljeskavice, vunene čarape u razne boje, liciderska srca… Dole, u koritu Kolubare, prvo pa velika vojna šatra, u kojoj SNS domaćini, koji obnašaju gradsku vlast, primaju svoje specijalne goste, i one koji se specijalno tako osećaju…

STASALI: Na oba keja reke niz belih čadora, ispred koji’ se puše ‘ranije u kojima se kuva masnoća iz koje će iscediti čvarke, većina posada ima i drugu ponudu za posetioce, domaća suva kobasica, kavurma, suvo goveđe meso, pihtije, ti čvarci… Ispred čadora uniformisane posade drvenim veslima mešaju čvarke, brojnija pozadina sve nadgleda, mezi, i zabacuje žestinu. Meša se kod „Čavre“, „Gorenja“, kod „Prvog čvarka“… „Srbske časti“, gde se mladići, sa obeležene šajkače, crne majice sa Čiča Draža sliku, upinju da dokažu da su za velika dela stasali.

Ima posada u bele, ima u žute majice, ima nakarminisani’ prodavačica, i prodavačica koje nisu nakarminisane, ima i gosti iz Čuruga, sremski čvarci, belo i crno vino u plastici. A na kraj svega, na obali desnoj, bivak „Srpski četnici Valjevo“, u ograđenom prostoru crna zastava „S verom u boga“, zastava Rusije na kojoj velikim slovima piše „Rosija“. Tu glavni, sa crvenu kragnu na crnu četnik uniformu, svečanu šapku, gospodin koga viču Ljubinko, koji netom postavljen za direktora JP „Polet“, što mu je pijačna uprava. Gospodin Ljubinko sve nadgleda, prima čestitke, organizuje mešanje, tu još posla preko glave, kotlić sa gulašom, zemljane sač posude, pola najlonskog džaka kupus salate…

Preko reku se može preko dva improvizovana mosta, od metalnih šipki sa građevinskih skela. Na drugu stranu reke, manje posada, ali i tu se meša, i iz pozadine komanduje. Muzika se odvrnula, kod bajkera loži „Atomsko sklonište“, do njih Romi iz Gornju Grabovicu tuku ćirilicu. Romi krupni, pa složni, jedan meša, a ostali, uniformisani u doktorske bele mantile koji nabavljeni u Beč, krupno, po pogođen muzike ritam, zanose oko ‘ranije sa čvarcima.

U nastavku, na levoj obali, „privredna“ ponuda, ima gajba sa paradajz čeri, krzneni prsluci i patofne, drvene ukrasne kutije, oklagije i varjače, ima ikone i privesci, ima ogledalca, još kutija, još ogledalaca, druge umetničke robe, domaći sapun, ajvar, mleveni paradajz, kupinovo vino, šljivovica, saksije sa čuvarkućom, još kiselih krastavaca, vunenih pulovera, mešane salate, meda, krastavaca, zemljanih sudova…

Do onu specijalnu vojne boje SNS šatru primače se, sa dvojicu pratilaca sa zlatne pletenice činovi, u svoju četnik uniformu direktor Ljubinko, i uđe u VIP goste, i one koji se tako osećaju. Reporter se pope do platoa ispred kulture doma, na bini beše folklor, nizvodno, po platou, štandovi sa ponudu, ima svega, ali omanjilo, od toga što nije omanjilo, frule, projara u celofanu, kajmak, med i rakija, liciderska srca, burići drveni, lizalice, ukrasno našarane kutije, vunene čarape, pletene korpe, obojadisane, i u obliku velikih rašniranih cipela. Još imađaše cveće u saksije, „ruža“ ratluk, gumene bombone, plastične crne puške i plastične šarene gitare.

Na plato, o’zdo od SNS šatre, pope se diplomirani ginekolog, SNS gradonačelnik, sa sve diplomiranih saradnika se primače bini. Prođe glas, ako dođe Vučić, doći će privatno. Sa bine se javi voditeljka, Dragi gosti, poštovani domaćini… festival duvan čvaraka je brend našeg grada… za duvan čvarke kažu da su srpski kavijar, a tajna je u dugotrajnom kuvanju, čvarci se prže i cede kroz lanenu krpu…

Pravo na SNS gradonačelnika stiže koaliciona loza Velje Ilića, od Topole poslanik i gazda Dragan Jovanović, voditeljka uze izjavi, Pozivam gradonačelnika Valjeva Slobodana Gvozdanovića Gvozdenovića, da vas pozdravi i to učini. Na binu izađe gospodin diplomirani ginekolog Slobodan, u svečanoj i crnoj jakni, i istim takvim plavim farmericama. Oko njega bi vazdan tih diplomiranih saradnika, diplomirano žensko sa crvene lakovate cipelice, i diplomirana direktorka turističke organizacije, koja je, na lepo zategnute pantalone, imala oko vrata krzno, na koje je pravilno padala kosa njena.

Gospodin Slobodan bi krajnje precizan, Dragi prijatelji, dragi gosti, posetioci, prijatno i ugodno popodne, zabavljajte se i uživajte. Gradonačelnik, i ostali diplomirani rajko oko njega, po funkciji ostade na bini, voditeljka objavi da najveći broj učesnika do sada, najavi razni folklor sa zanimljiv program.

IMA DA OPRAVE: Desi se da gradonačelnik gospodin siđe sa bine, i po funkciji, sa svi svoji, preko jedan od oni mostići, ode obiđe čvarke. Reporter u’vati kako se novinarima izjavljuje Slaven Batočanin, kralj duvan čvaraka, omega i alfa festivala. Ovde se rekne da je gospodin Batočanin, nakon što je, zbog čvaraka, na svom FB profilu, napisao da je „u gradu sve ludak do ludaka“, pretrpeo sankcije u svojoj Ljajić partiji. Promptno isključen. Džabe se branio da je sendvičima na’ranio nekoliko autobusa SNS naroda, koji išli da prate Vučić pobede na terenu. Na pitanje, zašto ne bio na bini, kad je on osmislio i pokrenuo festival, gospodin Slaven im’o kaže, da je sve moglo da se vidi, i da je to, da Festival otvaraju oni koji mu ni ič nisu doprineli, mnogo licemerno od strane gospode na vlasti.

I novinar gospodin pređe preko reke, pravo do četnik bivaka, još jednom to uslika. U crnu četnik uniformu gospodin Ljubinko je, u stojećem stavu, prim’o čestitke za direktorsko mesto u javnom preduzeću, odgovar’o da će sve popraviti, samo polako, ima to da oprave, i podređenima komandov’o dalje mešaj čvarke postupanje, ona dvojica ađutanata, sa zlatni širiti po ramena, su bili u sedećem ostav položaju. Glavni za mešanje, u žutu majicu sa natpisom „Pojedi me, nisam mastan“ je automatski radio radnju mešanja čvaraka.

Reporter krene dalje, na „Vidrak“ štandu, javno preduzeće gradske čistoće, sve bilo cakum, na čelu sa u trajnu cakum šminku stajlingovanu SNS direktorku, kojoj u posetu upravo pristiže SNS poslanik Matić iz Koceljeve. Okolo je samo čvarilo, od čvaraka i muzike, toliko da su se pojedini izmačinjali do reke, se ‘olade. U sve to bi da jedan uzeo objasni u kameru da će najbolji pobediti, i da nema nikakve čvarak tajne, samo deset sati kuvanja i mešanja, onda to proprže i procede, i gotovo.

Dalje bilo „Sve zbog tebeee“, sve se ubaci u veću brzinu, bilo da se instrumenti i odlože, iznova i jače zacigulja. Jedan od šetajućih orkestara, sa obavezan bas i harmoniku, nađe onu SNS šatru, bi dočekan kako treba, odma’ se pređe na sitan vez i ostali berićet. Reporter uze presliša jednu od muzika, jerbo nije mog’o savata tekst, rekoše da to pesma, Kiša pada, ja bez kišobrana, složno otpevaše bez muzičku pratnju, Dušek mi je ledina, jorgan nebo plavo, i moj je đedo na Jelici spav’o…

Pojedine posade pređoše na disciplinu ceđenja čvaraka, ko stiže do’vati se dok je vruće, kroz sve, još jednom, strojevim korakom prođe gospodin Ljubinko u pratnji dva ađutanta sa zlato širiti. Muško, naginjući iz oveće čaše, u džemper crveniji od svake crvene, uze ponavlja da bi bio najsrećniji kad bi Sloba mog’o da ustane iz groba, pa da on legne umesto njega. Beli čador niže je bio na „Ubila nas suša“, Romi iz Gornju Grabovicu, bez da skinuli doktor mantili iz Beč, se do’vatili, Caj, caj, canule, kupiću ti nanule…

Sve bilo na mnogo taj visok nivo, zvanična gradska SNS šatra je i dalje primala diplomirane VIP goste, i one koji se tako osećaju. Gostiju bilo toliko da se počelo silaziti u bistru Kolubaru operu tanjiri i escajg. Kanalizaciona cev je bila uzvodnije. Kad je sve dotle došlo, i reporter uze da se prekrsti, u društvu sa pesnik Srba, koji u patronažnoj službi obilazio dojilje po valjevskim selima. I Srba se prekrsti, pa propeva, iz prve nađe rimu, Kraj ranije mi smo blizu, u gadnom smo svi pičvajzu…