Fešta, fudbal i pivo od sedam evra

Za “Vreme” iz Gelzenkirhena i Bona

Dok su iz centra Gelzenkirhena stizale vesti o krvavoj tuči, oko stadiona Šalkea u nedelju je vladala vašarska atmosfera. Izmešani navijači u crvenim dresovima Srbije i mahom belim Engleske – mada se kod njih dobro prodaju i tamnoljubičasti.

Kao alva su išle kobasice u zemički za šest evra i pivo za sedam evra, ljudi koji su platili preskupe ulaznice – izvučene na lutriji! – došli su da provedu lepo veče uz malo nerviranja i učestvuju u milijardskoj zaradi Uefe.

Iz neke političke korektnosti nije bilo dozvoljeno unošenje piva na tribine iako ga ima na stadionu. Šteta, jer stadion Šalkea je prvi na svetu još pre dve decenije sagradio pivovod – pet kilometara cevi koje vode do 112 točilica čak i na tribinama. Neuporedive su nemačka inženjerska sposobnost, kao i ljubav prema fudbalu i pivu.

Navijači sa svih strana Evrope unapred su upozoravani da se smeju nositi samo zastave zemalja koje igraju na prvenstvu. Time se ciljalo da se izbegnu “razlike u mišljenjima” onih koji bi eventualno poneli palestinske odnosno izraelske zastave. Međutim, to je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Među srpskim navijačima ovaj novinar je video desetine ruskih zastava kao čudan izraz “patriotizma” – mahati zastavom tuđe države. To je bilo primećeno u delu nemačkih medija.

ŠREDINGEROV SIN DANILO

Videli su već svi snimke kad su huligani – izgleda engleski mada je bilo nagađanja i o Albancima – stolicama, kamenicama i flašama napali srpske navijače u Gelzenkirhenu na oči nemačke žandarmerije. Srbi su se brzo sabrali i krenuli u kontraofanzivu pa su neki od nesretnih napadača izvukli deblji kraj.

Na rubu zbivanja je nekoliko ljudi držalo mladića koji opasno liči na Danila Vučića, a koji kao hoće da se umeša u tuču. O tome su odmah javili portali iz regije, društvene mreže su brujale, a srpski mediji su se snebivali da o tome napišu i slovce. Sva je prilika da prvi sin Srbije jeste bio na licu mesta, uostalom koliko navijača znate koje prate trojica tipova u istom autfitu, a za koji se pretpostavlja da su pripadnici Kobri? Ne bi malom Danilu bilo prvi put da se jalovo bori za srpsku stvar. Cinik bi rekao – pravi naslednik.

Na stadionu pak od netrpeljivosti nije bilo ni traga ako se izuzme međusobno zviždanje himnama. Engleza je bilo triput više, a bogami su i bolje spremni za natpevavanje pa makar i otužnim stihovima da se “fudbal vraća kući” dok im se svet smeje što decenijama ne mogu ništa da osvoje.

Što se tiče srpskog repertoara, on je beznadežno ograničen na “Srbija, Srbija” ili “Kosovo-Srbija”, ponekad “Ajmo, ajde svi u napad” i par puta “Ko ne skače, taj je Šiptar”, što je način da se i na tribinama odvoje pravi od nepravih Srba i da Uefa pokrene istragu protiv srpskog saveza.

MORALNI POBEDNICI

Na terenu je Srbiji trebalo nekih dvadeset minuta da savlada strah od prostog dodavanja po zemlji i odustane od taktike teranja lopte u kukuruze.

Kad je strah probijen, Englezi su čitavo poluvreme bili sabijeni u svoj šesnaesterac, na zaprepašćenje njihovih navijača koji su još jednom došli ubeđeni da su favoriti.

Ali, kako je nedostajao jedan pas, jedan dobar centaršut, Srbija je ostala u standardnoj ulozi moralnog pobednika, a bodove je uzela Engleska. Navijači su se razišli kućama uz rasprave “šta bi bilo kad bi bilo”.

STRAH OD TERORIZMA

Scene iz Gelzenkirhena od nedelje nekako najbolje opisuju atmosferu u Nemačkoj. Sa jedne strane, sve ide u prilog pretvaranja fudbala u opštenarodno veselje i mamiparu, sa ogromnim “fan zonama” u deset nemačkih gradova, izmešanosti boja, zastava i ljudi na kojoj bi pozavidele i Ujedinjene nacije.

Sa druge strane, tu je strah od izgreda svih vrsta, huligana, provokacija i terorizma. U jednoj anketi je dvadeset odsto Nemaca reklo da će iz straha od terorističkih napada izbegavati javno gledanje utakmica.

Desetak hiljada navijača Srbije u Gelzenkirhenu su, utisak je, mahom mobilisana dijaspora. Biće ih verovatno još više na utakmicama u Minhenu. To nije ni blizu Albancima koji su ovo prvenstvo shvatili kao prvoklasnu nacionalnu stvar. Zastava, keče, poneka uniforma UČK… Albanci se, uz Škote, Holanđane i Engleze, broje među najvidljivije gostujuće navijače na ovom turniru.

Kad se podvuče crta, uprkos sitnijim sukobima, Nemačka je na dobrom putu da ostvari još jednu “letnju bajku” kao na Svetskom prvenstvu 2006. Da se pokaže kao dobar domaćin svetu iako je taj svet, a bogami i Nemačka, dosta retardirao u prethodnih dvadesetak godina.