Ovog, ovoga, slavnog antrfilea ne bi bilo da umene sponzor, menadžer, mentor, kako god, koji ima Ime, Prezime, taj PIB, ne rekel, Dođi, Dragane, u centar centra Izbora, da vidiš šta je život i sav taj abrakadabra. I, krenem ti ja u taj životni i profesionalni izazov. Pre toga, i naravski, u domicilnom Valjevu, obavim građansku dužnost, odem na biračko mesto, i s obe ruke glasam, kako sam znao i umeo!
Dakle, stignem vam ja pravo pred Tanjug, ispred Tanjug zagrađena ulica, sve beli čador do belog čadora, crvena staza po sredini, virnem, hostese, konobari, kažem sebi, Ohoho. Ujdem sa drug Slobodan u taj Tanjug, predvorje, vazdan tije kamera, vazdan mobilnih ekipa, uspemo dođemo do tih akreditacija, koju okačim vidno, i kako treba. Uzmem vidim šta ima, ima sve, braćo i gospođe, novinari domaći, novinari strani. Prvo bi neki panel, na koji se najbolje istak’o moj BIRN Slobodan, onda se pojavio CESID Blagojević, sa adekvatnu kravatu na kose pruge u bojama sve partije, tkoji rek’o da prvi uslovni rezultati govore i kazuju da ima izlaznosti, ali da jošte rano za rezultati.
To mi dade priliku vidim šta još ima, TV ekipe, sa ženskinje na čelu, mobilne i ustreptale, tvrda reč da je B92, ma ko šta mislio, bila za koplje, dugi poredbeni instrument i sviralu, iznad i povrh svega i sviju. Uzmem uđem u one šatore bijele što bili ispred Tanjug, a tu, mila majko, sve hostesa do hostese, suknje pripijene, bijele bluze isto pripite, a oko vratovi, kanda su ‘tice labudice, upletene marame u bojama naše i srpske zastave. Obezbeđenje objasni da može da se gleda, ništa pipa, i to samo do 21 ha, jerbo je to zakupila Prva televizija za diplomate i domaće VIP goste. Uzmem gledam, vidim da one hostese imaju odzada, na te pripijene suknje, i to na levu stranu, po jednu crtu, koja bi mogla bude džep, koja bi mogla bude da nije džep. Još vidim Informativnu ekipu Prve TV, pod najveći šator neke metalne ćase, mnogo kvalitetne, u koje šampanjac i led, konobare koji na ulazu, sa čašama šampanjca u kojima povelike jagode, dočekuju VIP svet. Poče ulazi neko ženskinje, primiše se jagode čaša, pa sve onom crvenom stazom, između onih utegnutih hostesa. Uzmem i sam izodam tom stazom, ali bez jagoda čašu, koju mi niko i nije ponudio.
U Tanjug sve išlo svojim tokom, odlučimo odemo do Medija centra, jer i tamo ima Izborna noć. Nadomak Medija centra vidim ekipu TV Studio B, koja uperila kamere u osvetljene prozore Gradskog odbora DS. Popnem se u Medija centar, i tu paneli, praćenje rezultata, u pres sali Jedan iz Agencije za borbu protiv korupcije obrazlaže da su velike partije na vlasti imale veliku reklamu u medijima, da to bilo takoreći besplatno, jer je država, preko ministarstava, čašćavala pojedine medije raznim subvencijama i povoljnim kreditima. Dalje nisam pratio, sem što na ekranu u tu salu zapazim tviter misao: Platio bih da Ovi odu, još više bih platio da ovi Drugi ne dođu.
Uzmem uđem u druge odaje, pozdravim druga Vukašina, koji predsednik od NUNS, uzmem da se pozdravim i sa meze i piće koji bili na izvol’te. Uto u sve to, u te novinare, u te novinarke, stiže i ambasadorka Meri Vorlik, sve nastavi svojim tokom, slavni Sarapa je svemu davao težinu i ostalo sve i u tom smislu. Izađem napolje, na ulazu crni, i ko kuća ševrolet od Meri, preko puta ekipa Studija B, sa sve beli tanjir, nišani prozore Gradskog odbora DS.
Uzmemo se moj Slobodan i ja, iliti ja i moj Slobodan, vratimo u Tanjug, do onih bijeli čadora desetak ambasador limuzina, pristig’o i crni i ko kuća ševrolet Meri Vorlik. U čadori sve puno, čuje se i neka muzika, u Tanjugu spremni Cesid Blagojević, sa onu izborno odgovarajuću kravatu, sve gledajući u odgovarajući bijeli Tošiba laptop, uz’o kaže da prvi rezultati vele da Tadić vodi, da NOPO pribavio Jedan mandat, što će reći da smo za poslanika dobili pravog Tulimirovića. Uto iz oni čadori bijeli izađe, pa u Tanjug uđe Predsednica Svega Slavica, lahkog koraka, lahke frizure, lahkih ‘aljina koje su vukle na te ciklama, tirkiz i ostale slične boje. Predsednica Svega Slavica, sa na levu stranu crven bedž sa bijelim upisom Dačić, uze u kamere kaže šta ima. Oduzet pojavom Predsednice Svega Slavice, toliko fasciniran i fascinovan, u nekoliko reči, ko da nisam svoj, krenem u korak za njom, uspem čujem da veli da Oni imaju duplo bolji rezultat, da očigledno da će biti u Vladi. Uto umene stane zvoni telefon, ja da se javljam, ko me zna i ko ne zna, poručuju da sam direktno na televiziju, direktno do Predsednicu Svega Slavicu, da ona mnogo levša, poletnija, ali da ni ja nisam za bacanje.
Još pod utisak da sam bio na korak od Predsednicu Svega Slavicu, ko u magnovenju vidim da onaj Cesid Blagojević jopet nešto saopštava, vidim i da u Tanjug, iz oni čadori bijeli, uđoše Sonja Liht i do nje Bujošević, da domaćini u zgradu uvedoše Toplicu Spasojevića, da TV ekipe jašta nego mobilne, da stoji da B92, ma ko šta rek’o, i bez štikle, za dve štikle bolje izveštava i rezultate javlja… Jošte jednom obiđem Terazije, kamere Studija B, sve sa onaj beli tanjir, još nišane prozore DS, vidim ja da su rezultati konačni, da Sve Ide Dalje U Svaki Ponuđen Progres.
Povučem se u svoje hotel odaje, na taj televizor vidim da analitičari analiziraju, da se broje poslaničke stolice, iz Štaba socijalista Dačić, sa do sebe pristiglu svoju Predsednicu Svega Slavicu, saopštava da su Oni najveći pobednici. Ponoć odmakla, ka’ da ču neko prangijanje, kanda je vatromet, u’vatim i da Đilas, koji ubedljiv u Beograd, ne razume, kanda se ljuti, na one koji su glasali nevažećim listićima – kojih u nekim većim gradovima i preko Pet posto – mada bi bilo bolje da to drugačije čita, i da se ljuti na Svoje diljem Srbije slavne, koji su slavno i na sitno iskrčmili sve što im je došlo pod ruku, pa i demokratiju.
