Pre ugodne posete Srbiji, kineski predsednik Si Đinping imao je teške razgovore u Francuskoj. Na talonu su ogromna tržišta, novci, a možda i svetski mir
Ovo je prva evropska turneja kineskog predsednika nakon pet godina.
Atmosfera u svetskim odnosima je radikalno promenjena, ne samo zbog rata u Ukrajini, već i zbog odnosa Zapada prema Kini kojoj zameraju saradnju sa Rusijom, plasiranje robe po damping cenama, špijunažu i još mnogo toga.
Poseta Si Đinpinga Francuskoj imala je za cilj da kritike ublaži i otvori put saradnji, uprkos razlikama.
Predsednik Si je u autorskom tekstu u listu Figaro poručio da je Kina spremna da jača saradnju i koordinaciju sa Francuskom radi svetskog mira i stabilnosti. Rekao je da su odnosi te dve zemlje most za komunikaciju sa Zapadom.
Najavio je saradnju oko rešavanja ukrajinskog problema i rata na Bliskom istoku. Naglasio je da dve zemlje dele mnogo toga zajedničkog u odnosu na izraelsko-palestinski sukob.
Kako sarađivati uprkos razlikama?
Ako se sa pregovaračkog stola uklone papiri sa propagandom, ideologijskim optužbama i problematičnim strateškim previđanjima – a takvih je bilo dosta – ostaje suština: kako nastaviti ekonomsku saradnju?
Kako sarađivati uprkos razlikama? Francuska je tvrd orah na tom putu, iako u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama ima možda najblaži stav prema Pekingu.
Pariz pokušava da pronađe prostor za samostalnije delovanje, posebno u kontekstu politike koju prema Kine vode Sjedinjene Države, a koju predsednik Makron smatra rigoroznom.
Ali, i on optužuje Peking za „nefer ekonomsku praksu“. U razgovorima sa Si Đinpingom u jednom delu učestvovala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poznata kao oštar kritičar kineske ekonomske politike.
EU je prošle godine zabeležila deficit u trgovini sa Kinom od skoro 300 milijardi evra, od ukupne razmene od 750 milijardi. Kina je njen najveći trgovinski partner, veći od Sjedinjenih Država.
Ogroman deficit SAD u razmeni sa Kinom u vreme Donalda Trampa doveo je do ekonomskih sankcija, a sada se i u EU razmišlja na sličan način, iako pod drugim parolama.
Pominju se decoupling i de-risking. Prvi pojam trebalo bi da se odnosi na smanjivanje velike ekonomske i tehnološke zavisnosti od Kine, a drugi da se ne ulazi u riskantne poslove sa kineskim firmama.
Kineski predsednik je mogao samo da ponovi ono što je već prošlog meseca rekao nemačkom kancelaru Olafu Šolcu u Pekingu: Kina nije rizik za EU.
Stvarni rizik je ne sarađivati sa Kinom. Radi se o ogromnom tržištu sa 1,4 milijarde stanovnika od kojih je najmanje 400 miliona u grupi srednje klase sa dobrim primanjima.
Uostalom, Kina već više godina učestvuje sa trideset procenata u svetskom razvoju. Si je pozvao Francusku da investira u Kini i izrazio spremnost da još više otvori kinesko tržište.
Borba za automobil budućnosti
U Francuskoj, koja je veliki proizvođač automobila, vodila se uoči posete Sija Đinpinga burna debata o tome da li treba uvesti veće carine za kineske električne automobile koji preplavljuju svet.
Prošle godine u EU je prodato električnih vozila za više od 11 milijardi evra.
Ursula fon der Lajen se najviše zalagala za više carine jer, kako kaže, radi se o damping cenama u čijem formiranju učestvuje država. S druge strane, nemački kancelar Šolc izjavio je prošlog meseca u Pekingu da Nemačka pozdravlja uvoz kineskih e-vozila.
Prema japanskom finansijskom listu Nikkei, kinesko električno vozilo Xiaomi SU7 MAX, sa sličnim ili boljim tehničkim kvalitetama od Tesle, Poršea i Mercedesa, prodaje se po znatno nižim cenama. Kineski e-auto prodaje se za 41.500 evra, a zapadna vozila su dva ili tri puta skuplja.
Kinezi su ranije registrovali Makronovu izjavu da bi rado video kinesku investiciju na francuskom tlu i to za izgradnju fabrike za električna vozila. Ranije su Kinezi odbijali ovu ponudi, a sada je još neizvesno da li je Si dao neku drugačiju izjavu.
Izgleda da će Mađarska preteći Francusku u ostvarenju te želje.
Razlike u globalnom šahu
Od spoljnopolitičkih tema prva je bila Ukrajina i ruska agresija. Nisu se čule neke nove izjave, različite od poznatih. Kina ne pristaje na uvođenje sankcija Rusiji, kako to traži Francuska.
Si je ponovio da Kina podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da je protiv rešavanja problema silom. Rekao je da se Kina zalaže za miroljubivo rešenje i da je u tom cilju predložila plan od 12 tačaka. Taj plan predviđa pregovore o miru, ali ne postavlja preduslov da se povuku ruske trupe.
Zato je kineski plan neprihvatljiv za Ukrajinu i Zapad.
Pomenuta je inicijativa Švajcarske o organizovanju mirovne konferencije sledećeg meseca. Pozivi su upućeni na 160 adresa u svetu. Rusija i Belorusija su izjavili da neće učestvovati jer Švajcarska „nije neutralna“ u sukobu.
Kina je rekla da još razmišlja o učešću, ali je posle sadašnjih izjava Sija Đinpinga o koordinaciji mirovnih akcija sa Francuskom izvesno da će učestvovati.
„Tamo žive Kinezi“
Prilikom boravka kineskog predsednika obeležena je 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Francuska je prva među zapadnim zemljama priznala NR Kinu (Sjedinjene države tek 15 godina kasnije).
Predsednik De Gol primio je 1964. godine prvog francuskog ambasadora pred njegov odlazak u Peking. Gospodin Andre Levin raspričao se o svemu što je mogao da sazna o Kini u knjigama i enciklopedijama.
De Gol je sve saslušao, iako je njegov ministar Malro zapisao da je imao utisak da francuski predsednik razmišlja o drugim stvarima. Pružajući novom ambasadoru ruku na rastanku, De Gol je rekao: „I ne zaboravite, gospodine, da tamo žive Kinezi.“
Kada je ambasador došao u Peking, Kina je imala nacionalni dohodak oko sto milijardi dolara. Sada ima preko 17 hiljada milijardi.
Uverio se: tamo zaista žive Kinezi.
Posle ozbiljnih i na momente teških razgovora sa francuskim predsednikom, a bilo je i tibetanskih demonstranata, Si Đinping dolazi u Srbiju pa u Mađarsku.
U relaksiranoj atmosferi, biće to ugodni razgovori uz mnogo potpisanih dokumenata o daljoj saradnji, pre svega na ekonomskom planu.
*Novinar Aleksandar Novačić (1939) je višedecenijski dopisnik iz Pekinga i Moskve. Autor je više knjiga o Kini.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
