Pre ugodne posete Srbiji, kineski predsednik Si Đinping imao je teške razgovore u Francuskoj. Na talonu su ogromna tržišta, novci, a možda i svetski mir
Atmosfera u svetskim odnosima je radikalno promenjena, ne samo zbog rata u Ukrajini, već i zbog odnosa Zapada prema Kini kojoj zameraju saradnju sa Rusijom, plasiranje robe po damping cenama, špijunažu i još mnogo toga.
Poseta Si Đinpinga Francuskoj imala je za cilj da kritike ublaži i otvori put saradnji, uprkos razlikama.
Predsednik Si je u autorskom tekstu u listu Figaro poručio da je Kina spremna da jača saradnju i koordinaciju sa Francuskom radi svetskog mira i stabilnosti. Rekao je da su odnosi te dve zemlje most za komunikaciju sa Zapadom.
Najavio je saradnju oko rešavanja ukrajinskog problema i rata na Bliskom istoku. Naglasio je da dve zemlje dele mnogo toga zajedničkog u odnosu na izraelsko-palestinski sukob.
Foto: Fonet / APEmanuel Makron i Si Đinping
Kako sarađivati uprkos razlikama?
Ako se sa pregovaračkog stola uklone papiri sa propagandom, ideologijskim optužbama i problematičnim strateškim previđanjima – a takvih je bilo dosta – ostaje suština: kako nastaviti ekonomsku saradnju?
Kako sarađivati uprkos razlikama? Francuska je tvrd orah na tom putu, iako u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama ima možda najblaži stav prema Pekingu.
Pariz pokušava da pronađe prostor za samostalnije delovanje, posebno u kontekstu politike koju prema Kine vode Sjedinjene Države, a koju predsednik Makron smatra rigoroznom.
Ali, i on optužuje Peking za „nefer ekonomsku praksu“. U razgovorima sa Si Đinpingom u jednom delu učestvovala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poznata kao oštar kritičar kineske ekonomske politike.
EU je prošle godine zabeležila deficit u trgovini sa Kinom od skoro 300 milijardi evra, od ukupne razmene od 750 milijardi. Kina je njen najveći trgovinski partner, veći od Sjedinjenih Država.
Ogroman deficit SAD u razmeni sa Kinom u vreme Donalda Trampa doveo je do ekonomskih sankcija, a sada se i u EU razmišlja na sličan način, iako pod drugim parolama.
Pominju se decoupling i de-risking. Prvi pojam trebalo bi da se odnosi na smanjivanje velike ekonomske i tehnološke zavisnosti od Kine, a drugi da se ne ulazi u riskantne poslove sa kineskim firmama.
Kineski predsednik je mogao samo da ponovi ono što je već prošlog meseca rekao nemačkom kancelaru Olafu Šolcu u Pekingu: Kina nije rizik za EU.
Stvarni rizik je ne sarađivati sa Kinom. Radi se o ogromnom tržištu sa 1,4 milijarde stanovnika od kojih je najmanje 400 miliona u grupi srednje klase sa dobrim primanjima.
Uostalom, Kina već više godina učestvuje sa trideset procenata u svetskom razvoju. Si je pozvao Francusku da investira u Kini i izrazio spremnost da još više otvori kinesko tržište.
Foto: AP Photo/Mark Schiefelbein, Pool, FileKineski predsednik otpočeo turneju
Borba za automobil budućnosti
U Francuskoj, koja je veliki proizvođač automobila, vodila se uoči posete Sija Đinpinga burna debata o tome da li treba uvesti veće carine za kineske električne automobile koji preplavljuju svet.
Prošle godine u EU je prodato električnih vozila za više od 11 milijardi evra.
Ursula fon der Lajen se najviše zalagala za više carine jer, kako kaže, radi se o damping cenama u čijem formiranju učestvuje država. S druge strane, nemački kancelar Šolc izjavio je prošlog meseca u Pekingu da Nemačka pozdravlja uvoz kineskih e-vozila.
Prema japanskom finansijskom listu Nikkei, kinesko električno vozilo Xiaomi SU7 MAX, sa sličnim ili boljim tehničkim kvalitetama od Tesle, Poršea i Mercedesa, prodaje se po znatno nižim cenama. Kineski e-auto prodaje se za 41.500 evra, a zapadna vozila su dva ili tri puta skuplja.
Kinezi su ranije registrovali Makronovu izjavu da bi rado video kinesku investiciju na francuskom tlu i to za izgradnju fabrike za električna vozila. Ranije su Kinezi odbijali ovu ponudi, a sada je još neizvesno da li je Si dao neku drugačiju izjavu.
Izgleda da će Mađarska preteći Francusku u ostvarenju te želje.
Tanjug / Dragana KujundžićKineski predsednik u poseti Srbiji 2018. godine
Razlike u globalnom šahu
Od spoljnopolitičkih tema prva je bila Ukrajina i ruska agresija. Nisu se čule neke nove izjave, različite od poznatih. Kina ne pristaje na uvođenje sankcija Rusiji, kako to traži Francuska.
Si je ponovio da Kina podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da je protiv rešavanja problema silom. Rekao je da se Kina zalaže za miroljubivo rešenje i da je u tom cilju predložila plan od 12 tačaka. Taj plan predviđa pregovore o miru, ali ne postavlja preduslov da se povuku ruske trupe.
Zato je kineski plan neprihvatljiv za Ukrajinu i Zapad.
Pomenuta je inicijativa Švajcarske o organizovanju mirovne konferencije sledećeg meseca. Pozivi su upućeni na 160 adresa u svetu. Rusija i Belorusija su izjavili da neće učestvovati jer Švajcarska „nije neutralna“ u sukobu.
Kina je rekla da još razmišlja o učešću, ali je posle sadašnjih izjava Sija Đinpinga o koordinaciji mirovnih akcija sa Francuskom izvesno da će učestvovati.
„Tamo žive Kinezi“
Prilikom boravka kineskog predsednika obeležena je 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Francuska je prva među zapadnim zemljama priznala NR Kinu (Sjedinjene države tek 15 godina kasnije).
Predsednik De Gol primio je 1964. godine prvog francuskog ambasadora pred njegov odlazak u Peking. Gospodin Andre Levin raspričao se o svemu što je mogao da sazna o Kini u knjigama i enciklopedijama.
De Gol je sve saslušao, iako je njegov ministar Malro zapisao da je imao utisak da francuski predsednik razmišlja o drugim stvarima. Pružajući novom ambasadoru ruku na rastanku, De Gol je rekao: „I ne zaboravite, gospodine, da tamo žive Kinezi.“
Kada je ambasador došao u Peking, Kina je imala nacionalni dohodak oko sto milijardi dolara. Sada ima preko 17 hiljada milijardi.
Uverio se: tamo zaista žive Kinezi.
Posle ozbiljnih i na momente teških razgovora sa francuskim predsednikom, a bilo je i tibetanskih demonstranata, Si Đinping dolazi u Srbiju pa u Mađarsku.
U relaksiranoj atmosferi, biće to ugodni razgovori uz mnogo potpisanih dokumenata o daljoj saradnji, pre svega na ekonomskom planu.
*Novinar Aleksandar Novačić (1939) je višedecenijski dopisnik iz Pekinga i Moskve. Autor je više knjiga o Kini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
