"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
„Na izborima očekujemo dvocifreni rezultat, jer smo jedini koji smo izašli sa konkretnim i ekonomskim i političkim programom, koji se baziraju na našoj politici političke neutralnosti. To znači da smo za najbolje moguće odnose sa svim zemljama u Evropskoj uniji (EU), ali bez ikakvog interesa da uđemo u EU. Takođe, za proširenje smo saradnje sa Ruskom Federacijom (RF)“, kaže za „Vreme“ Nenad Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), napominjući da je izvoz srpskih proizvoda za Rusiju tek počeo da raste. „Naš izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda se udvostručuje svake godine – izvoz sira u Rusiju je prošle godine porastao četiri puta, izvoz mesa tri puta, sve jabuke i šljive koje se proizvedu u Srbiji idu u Rusiju i potencijal je ogroman. Ali, mi to uspevamo da uradimo ne zbog pomoći države nego zbog dve stvari: jedna je preduzetništvo naših privrednika i poljoprivrednika, a druga je ono što nam je Rusija dala, jedinima na svetu, a to je da sve proizvode izvozimo bez carine. Zato su naši proizvodi tamo jeftiniji i konkurentniji. Ukoliko nam se ukinu ovi bescarinski sporazumi, i naši proizvodi budu morali da se oblože carinama, doći ćemo u situaciju da više ništa nećemo moći da izvozimo.“
„VREME„: Oni bi se ukinuli ulaskom u EU.
NENAD POPOVIĆ: Ne, već samo daljim produbljivanjem evropskih integracija, nama će se to desiti kroz godinu ili dve. Razgovarao sam sa svim evropskim zvaničnicima i poruka je jasna: „Morate ukinuti bescarinski sporazum sa Rusijom, jer to nije politika EU.“ Od 25 poglavlja koje smo dobili kao kandidati, to je u dva poglavlja decidirano istaknuto, tako da tu nema dileme. Ovde su veliki investitori došli da bi sve što proizvedu izvezli u Rusiju, jer ne plaćaju carinu. Zaustavljanjem evropskih integracija Srbija ništa neće izgubiti u ekonomskoj saradnji sa EU. Ako bismo prekinuli sporazum sa RF, svi investitori koji su zbog njega došli odmah će da odu, a svi naši poljoprivrednici koji sada izvoze u RF ostaće bez prodaje svojih proizvoda. To bi bilo direktno uništavanje domaće privrede.
Mislite da se neće poremetiti odnosi sa EU odustajanjem od integracija?
Ekonomski? A zašto bi se poremetili? Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit. Mi moramo da mislimo o našem interesu, treba da budemo pragmatični, a naš interes je sada da budemo politički neutralni. EU više nije naš interes, jer tamo više nema ni para, ni sredstava, ni budućnosti za nas. Paradigma da je EU jedini ekonomski raj srušena je.
Srbija sa Rusijom ima veliki deficit u robnoj razmeni – tek u poslednjih nekoliko godina pokrivenost izvoza uvozom stiže do 50 odsto, a ranije je to bilo ispod trećine.
Ista je situacija i sa EU. Tu isto imamo veći uvoz nego što imamo izvoz.
Sa daleko manjim deficitom…
Morate da shvatite da se Rusija podigla tek negde od 2000. godine, kada je Putin došao na vlast. Ako bismo gledali ne poslednjih deset, već poslednjih pedeset godina, u periodu od šezdesetih do osamdesetih najveći izvoz u istoriji bivše Jugoslavije, u tom smislu i Srbije, bio je baš u Rusiju. Ne zaboravite da se izvoz u Rusiju u poslednjih pet godina svake godine povećava, a izvoz u EU se od 2008. svake godine smanjuje. Nemačka i Poljska nisu izašle iz ove krize u poslednjih četiri-pet godina zato što su povećale svoj izvoz na jedinstveno tržište EU – taj izvoz se smanjio – već zato što su imale rast izvoza u RF za po 50 odsto u poslednjih šest godina. Mi ne treba da slušamo šta nam Nemci govore, kad nam kažu „idite u EU“, već treba da gledamo šta oni rade, a oni svi idu na rusko tržište, u tome je suština.
U Srbiji podrška građana prema EU varira, ali se već godinama nalazi negde na oko 50 odsto. Od tih 50 odsto, DSS uzima između sedam i devet procenata. Da li je to neuspeh za vašu stranku?
Nikada nije bilo referenduma po pitanju toga da li Srbija treba da ide u EU ili da proglasi političku neutralnost. Mi se zato zalažemo da 2015. bude referendum, da građani jednom odluče. Ono što ste vi naveli, ja sam to čitao u medijima, ali to nije stav naroda. Mi smo sigurni da bi građani na referendumu glasali protiv ulaska u EU. Da li mislite da bi vlast, i aktuelna i prethodna, propustila taj fantastičan momenat da na referendumu donese odluku o evrointegracijama kada bi bili sigurni u njih? Ne, oni znaju da će građani glasati protiv. Stalno navodim jedan primer: ista je bila situacija ‘92. u Švajcarskoj. Sve su prognoze bile da će referendum o članstvu u EU proći sa 80 odsto podrške, samo je mala Švajcarska narodna partija u parlamentu bila protiv. A građani su na referendumu glasali protiv. To je čudo, narod vrlo često razmišlja različito od svoje političke elite. I ta mala švajcarska partija je sada već deset godina vodeća partija u Švajcarskoj.
Ali kada govorimo o vašoj stranci, iako ste sada jedina partija u parlamentu koja je protiv evrointegracija, nemate podršku ni 20 odsto onih birača koji neće u EU.
Od 2008, od momenta kada je Koštunica podneo ostavku zbog lošeg odnosa u vladi prema njemu i tog suludog srljanja u evropske integracije, suludog potpisivanja SSP-a, protiv interesa svog naroda, tada su zemlje EU podržale nezavisnost Kosova, podržali su jedan secesionistički, protivustavni i protivpravni akt. Nakon toga, onaj jedini koji je bio protiv, bio je satanizovan od strane EU i od strane medija. I šta smo dobili? Sećate se 2008, kada su potpisali SSP: „Dobićemo 300.000 radnih mesta, desetine milijardi evra stranih investicija, Srbija će 2014. biti članica EU, u Srbiji neće biti nezaposlenih“, gola laž do laži. Slagali su vas, mene, sve građane, i samo ide ka gorem. Glasovi DSS-a, za koje su svi govorili da su nazadni, sada su glasovi budućnosti. Ovako kao što DSS danas misli, misli više od 50 odsto građana EU, oni će da počnu da izlaze iz EU. Niko ozbiljan više ne veruje da Srbija može da uđe u EU. Sama je Angela Merkel deset puta ponovila „Umorni smo od daljeg pridruživanja.“ Takođe, od 2017. Srbija će zbog primene SSP-a dozvoliti prodaju zemljišta strancima. To znači da će na jugu našu zemlju kupovati Albanci, na severu Mađari, u Sremu Hrvati. Ozbiljna država, Mađarska, koja je članica EU, Ustavom je zabranila prodaju zemljišta strancima, a Srbija je zarad članstva u EU spremna da se odrekne svojih oranica. To ne smemo da dozvolimo. Kada DSS dođe na vlast preispitaćemo SSP kako bismo zabranili prodaju zemljišta strancima.
Kako tumačite krizu u Ukrajini?
Ukrajinska kriza počela je kada se Ukrajina opredelila za saradnju sa Rusijom i odustala od SSP-a. To je bila njihova slobodna volja. Tog časa kreću demonstracije, i, uz pomoć nekih zemalja EU i, verovatno, organizacije u vrhu, kreće pomoć ekstremistima. U zemlji koja ima legalno izabran parlament, premijera, predsednika, zvaničnici EU razgovaraju sa ekstremistima koji pucaju na policiju i ulaze u institucije sistema. Tako je počelo. To je jako loša uloga EU, a desila se samo zbog toga što Ukrajina nije htela da potpiše SSP. Hvala bogu, pa sad u svetu počinju da preovlađuju racionalni razlozi, čak i u zemljama EU.
I uprkos toj reakciji EU, vi ste za to da Srbija uradi isto što i Ukrajina, manje–više?
Ne, nemojte mi imputirati nigde da poredim situaciju Ukrajine i Srbije. To su potpuno različite stvari. Ukrajina je zemlja koja je na granici sa RF, to je osetljivije hiljadu puta, ona ima blizu 60 miliona stanovnika. Drugo, postoji taj zapad Ukrajine koji je i za vreme Drugog svetskog rata bio na strani fašista, a i sada jako mnogo fašističkih elemenata postoji kod demonstranata na Majdanu, koji se bore protiv približavanja Rusiji. To je situacija u Ukrajini, a što se nas tiče, apsolutno stojim na svim ovim pozicijama i ne vidim nikakvu vezu sa Ukrajinom.
Rekli ste da ne isključujete saradnju posle izbora sa drugim strankama. Sa kim, kada sve druge parlamentarne partije, pa i trenutno najjača, imaju suprotne stavove vašima kada je reč o EU, a pominje se i promena Ustava?
O svim koalicijama ćemo moći da govorimo posle izbora, kada vidimo sa čime mi i drugi raspolažemo. Mislim da je DSS na svim izborima pokazao doslednost – ono što smo govorili, to smo potom i ispunili, ili nismo hteli da ulazimo u vladu menjajući svoje političke stavove. Nisam baš ubeđen da je sve unapred završeno i dogovoreno, da je vlada maltene formirana, samo još da građani izađu na izbore i ispune tu formalnost. Takva se slika pravi, ali svakakvi su obrti mogući. Mi nemamo dilemu: želimo da uđemo u vlast, ali mi da menjamo svoje političke stavove ne možemo. Ako na prvo mesto postavimo interes Srbije, njenih građana, a ne interese Brisela ili nekog drugoga, mislim da onda zajednički jezik nije teško naći.
Kada je reč o izborima u Beogradu, da li je moguća situacija da na Republici ne uđete u vlast sa nekim u koaliciju zbog principijelnih razloga, a da se to dogodi na lokalu?
Ja bih voleo kada bih mogao da vam odgovorim, ali tu odluku kod nas donosi predsednik stranke, Predsedništvo i Glavni odbor. I to je princip, i o tome se ne govori pre izbora – idemo da ostvarimo najbolji rezultat, a posle izbora sednimo i razgovarajmo. Pitali ste me i za Ustav. Ustav ne sme da se menja ni po koju cenu. To je glavna brana dezintegracije Srbije. Zašto EU toliko insistira na promeni Ustava? Isključivo da bi dezintegrisali Srbiju. Hteli bi da izbace Preambulu o Kosovu, to je kamen u cipeli i Hašimu Tačiju i zvaničnicima EU koji ga podržavaju.
Pomenuli ste u medijima da hoćete da otvorite Kancelariju za saradnju sa Rusijom. Šta bi to tačno podrazumevalo?
Osnovni fokus bio bi na ekonomiji. Mi danas sa Rusijom nemamo nikakav institucionalni vid saradnje. Kada je reč o EU, imamo potpredsednika vlade i Kancelariju za evropske integracije, dva skupštinska odbora, desetine agencija, stotine nevladinih organizacija koje se bave evropskim integracijama, a finansirane su od strane države. To je izuzetno profesionalno i to poštujem. Taj princip, kako je EU uticala na Srbiju da napravi saradnju sa njom, ali samo sa njom, izvrstan je primer kako treba raditi. Samo što isto tako treba raditi i sa Rusijom. Zato nam je potrebna Kancelarija za saradnju sa Rusijom.
Zašto to Rusija nije uradila sa Srbijom?
Zato što ovde nikada nije bilo sluha da se više sarađuje, osim onog perioda kada je Koštunica bio premijer. Uticaj EU je generalno mnogo veći u poslednjih 15 godina nego bilo koji drugi uticaj.
Deluje da je EU mnogo više stalo do Srbije nego Rusiji?
Nije istina. Prvo, nije nas bombardovala Rusija, nego veliki broj članica EU. I tačka. Drugo, EU želi da mi postanemo nova kolonija – žele da nas odvoje od Rusije, da nam daju diktate, da nam oni stavljaju premijere i ministre. Iza svega toga se krije NATO pakt, jer sve zemlje koje su u poslednjih 20 godina ušle u EU, prethodno su ušle u NATO pakt. Srbija je proglasila vojnu neutralnost i ne sme da bude članica NATO pakta. EU se meša u naša unutrašnja pitanja. Da li se Rusija nekad mešala u izbore u Srbiji?
Postojali su razni ruski ambasadori koji su imali razne zanimljive izjave…
Ne, pustite to. Koga god građani izaberu, Rusija sarađuje na najbolji mogući način, i nikada ne uslovljava tu saradnju, a čuli ste hiljadu puta iz EU „mi ćemo podržati isključivo proevropske snage“. Rusija nikad nije rekla da će podržati samo proruske snage.
Po vama se, dakle, EU meša u unutrašnje stvari u Srbiji, a Rusija se ne meša. Kako onda objašnjavate onakvu prodaju NIS–a, loš sporazum o Južnom toku?
Ne vidim gde se tu Rusija meša, to je bila odluka Vlade Srbije, i 90 odsto poslanika Skupštine. Energetski sporazum koji se tiče NIS-a i Južnog toka je najbolji sporazum koji je Srbija potpisala od Drugog svetskog rata.
U „Insajderu“ smo čuli da nijedna od zemalja kroz koje prolazi Južni tok nije potpisala tako loš ugovor kao Srbija.
Ponoviću, to je najbolji ugovor koji je Srbija potpisala od Drugog svetskog rata. Taj odnos 49:51 odsto, mislim da na to aludirate, nije način upravljanja kompanijom, nego način kako će se deliti profit. Govorimo o jednoj stvari, od hiljadu dobrih stvari našli su jednu koja im se ne sviđa i sada tu stvar potenciraju. Ugovor je tako napravljen da su strane potpuno ravnopravne, sve odluke se donose samo konsenzusom. Razlika je samo u podeli profita, mislim da je reč o nekih milion evra godišnje, a pritom dobijamo investiciju od nekoliko milijardi evra koja će zaposliti desetine hiljada naših građana. To je kao i sa NIS-om, danas je NIS najuspešnija kompanija u Srbiji, koja sa 15 odsto puni budžet Republike.
Da, ali taj isti NIS je Rusima iz profita vratio uloženih 400 miliona maltene za godinu dana.
Ne sećam se da se investicija isplatila za samo godinu dana, mislim da su gubici tu bili mnogo veći, postojale su i obaveze da se investira i do sada je investirano preko milijardu evra, a u sledeće tri godine će se investirati još milijardu i po evra. To je podsticaj za celu domaću privredu jer stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS. Ta investicija će se Gaspromu isplatiti verovatno za deset godina, ne ranije. Ne zaboravite da Gasprom ima samo 51 odsto, ostalo je u vlasništvu Republike i građana Srbije, tako da je to po meni najbolji poduhvat koji je ta vlada u vreme Vojislava Koštunice uradila. Što se tiče Južnog toka, pa to je najbolji i najveći evropski projekat. Mi imamo sreću da smo, zahvaljujući Koštunici i toj vladi, uspeli da obezbedimo da Južni tok ide preko naše teritorije, a ne kao što je bilo predviđeno preko Rumunije, jer bi tako bilo jeftinije, a i Rumunija je članica EU. Mi smo jedina zemlja koja nije članica EU na tom putu, i to što smo uspeli da se to uradi je stvarno veliki poduhvat i primer gde su sve političke partije bile za to. I dan-danas teško ćete čuti neku kritiku Južnog toka od bilo koga, čak i od tadašnjih najvećih kritičara.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
