“Iznervirana količinom dokaza, sudija me šalje na DNK analizu na Biološki fakultet”, kaže sagovornica “Vremena” čija je beba nestala 2015. “Prevideli su da, po propisima Instituta za sudsku medicinu gde je telo bebe prebačeno na obdukciju, mora da se sačuva DNK materijal iz parafinskih kalupa posmrtnih ostataka bebe. I tu je rezultat bio poražavajući za državu – ne postoji DNK preklapanje ni po jednom od devet parametara. Veštak je zvanično napisao, potpisao. Dakle, isključeno je moje biološko materinstvo”
“Viši sud u Beogradu, suočen sa nepobitnim dokazima, doneo je presudu kojom nam država mora isplatiti 20.000 evra, plus 3000 troškova sudskog postupka. Sudija me na kraju pita: ‘Da li ste zadovoljni, dobili ste spor?’”, kaže za “Vreme” otac deteta koje je, navodno, umrlo tri dana posle porođaja, u oktobru 2015. godine. “Kroz jecaj pitam: ‘Čime da budem zadovoljan, time što mi se deca jednog dana mogu sukobiti, poubijati ili oroditi jer neće znati da su braća? Evri ne mogu da nam nadomeste ukradeno dete. I što je najgore, posle presude koju smo dobili, Više tužilaštvo neće da reaguje niti da pokrene postupak protiv odgovornih, a radi se o čitavom lancu. Dokazi koje smo dostavili vrlo bi lako, kad bi tužilaštvo htelo, razrešili taj slučaj, i ko zna koliko još njih.”
Sagovornik “Vremena” i njegova supruga su veštačkom oplodnjom uspeli da dobiju decu blizance, nikad se nisu pomirili sa pričom “serviranom” stotinama i stotinama parova proteklih decenija, čija deca su proglašena mrtvom. I uspeli su – DNK analiza je dokazala da ona nije biološka majka novorođenčeta koje je proglašeno mrtvim i kremirano. Sa imenima neće u javnost dok ih ne pozove Tužilaštvo da daju izjave i dok ne predoče obimnu dokumentaciju koju su prikupili – a meri se u kilogramima – gde su uočili i dokazali način na koji se otimaju bebe.
“Iznervirana količinom dokaza, sudija me šalje na DNK analizu na biološki fakultet”, kaže sagovornica “Vremena”. “Prevideli su da, po propisima Instituta za sudsku medicinu gde je telo bebe prebačeno na obdukciju, mora da se sačuva DNK materijal iz parafinskih kalupa posmrtnih ostataka bebe. I tu je rezultat bio poražavajući za državu – ne postoji DNK preklapanje ni po jednom od devet parametara. Veštak je to zvanično napisao, potpisao. Dakle, isključeno je moje biološko materinstvo.”
Sud je prihvatio nalaz veštaka i u presudi konstatovao da ostaje nejasno čija je obdukcija izvršena i povodom koje je sačinjen obdukcioni zapisnik. To je ključna nelogičnost, povodom koje je Tužilaštvo moralo da reaguje, a ima ih još mnogo. Ovi roditelji su podnosili zahteve policiji da istraži slučaj, ali u MUP-u su tvrdili da ne mogu to da rade bez zahteva Tužilaštva, a roditelji su čak konkretno i imenovali lice koje je osumnjičeno za zloupotrebu.
RAT PROTIV VETRENJAČA
Kako je sve počelo? Tog oktobra 2015. majka je prevremeno, sa sedam i po meseci trudnoće, rodila blizance u GAK-u “Narodni front”. Trudnoću je kontrolisala i u privatnoj i u državnoj zdravstvenoj ustanovi, i sve je bilo u redu. Ona i suprug su, po preporuci lekara, uradili i genetske preglede, jer su bili u dobi od oko 40 godina. Ništa nije bilo sporno.
Posle porođaja u petak – a oba dečaka su rođena za minut – majci pokazuju samo prvorođenog sina i saopštavaju da, zbog male težine, obojica moraju u Institut za neonatologiju. Međutim, prebacuju ih odvojeno – što je i sud utvrdio – i u Institutu ih stavljaju u udaljene inkubatore, a ne, kao što je običaj sa blizancima, jednog do drugog. Majka leži u “Narodnom frontu”, otac posećuje decu i niko mu ne kaže da ima problema.
U ponedeljak, majka izlazi iz bolnice, on je dovozi kući i ide kod dece. Čim je izašao, u kuću dolazi poštar sa telegramom kojim im javljaju da je prvorođeno dete umrlo. Ocu, posle dva sata čekanja u Institutu, načelnik odeljenja saopštava da mu je jedno dete umrlo. Prethodne večeri, kad je zvao dežurnog lekara, ovaj mu je rekao da je stanje dečaka nepromenjeno. U to doba, dete je, prema zvaničnim papirima, već bilo mrtvo. Roditelji su u bolu, izgubili su dete, ali se teše da im je jedno živo. I to je ono na šta su organizatori krađe beba računali u mnogo slučajeva.
Kada je crv sumnje proradio, roditelji kreću u “rat sa vetrenjačama” protiv institucija. Srećna okolnost je što poznaju zakone. I onda dolazi do stravičnih otkrića, a sve je to potvrđeno rešenjem Višeg suda.
HOROR IZ DOKUMENTACIJE
Prvo, u protokolu o rođenju beba, koji se vodi u “Narodnom frontu”, umesto da se radi o dva susedna broja rođenja, oni se razlikuju za oko 5000. Još čudnije je bilo otkriće da je zvanično na porođaju njihova prvorođena beba bila teška 1600 grama, dugačka 43 centimetra i sa obimom glave 30 centimetara, a da je u Institut za neonatologiju dovezena beba (što je upisano u knjige) težine 1500 grama i telesne dužine 40 centimetara. Lekarka iz “Narodnog fronta” koja je svedočila na suđenju izjavila je da tokom dva sata beba ne može da izgubi 100 grama na težini, ali nije mogla da potvrdi da se radi o istoj bebi koja je iz porodilišta otišla i čije mere su navedene u podacima Instituta za neonatologiju.
“Analizom svih izvedenih dokaza utvrđeno je da postoje nelogičnosti i kontradiktornosti u priloženoj i pribavljenoj dokumentaciji”, konstatovao je sud, koji je prihvatio ono što su roditelji dostavili, i time direktno potvrdio propuste državnih organa.
A to je, na primer, činjenica da je prvorođeno dete prvo upisano u knjigu umrlih, a tek onda rođenih. “Ko radi, taj i greši”, pravdala se matičarka opštine Savski venac koja je taj navodni propust napravila. Još gora stvar je što se ustanovilo da je matičarka u knjizi rođenih nevešto korektorom prebrisala ime drugorođenog deteta i ostavila praznu rubriku za “ime”, a naknadnim upisima i zabeleškama evidentirano je kad je beba umrla.
Roditelji, posle šoka, dolaze za dve nedelje kod matičara u opštinu Savski venac da prijave drugorođeno dete, i onda im tamo kažu da imaju još vremena da prijave i prvo dete. Prethodno je matičarka pitala da li prijavljuju starije ili mlađe dete.
Posebna je priča dokumentacija iz porodilišta. U njoj stoji da je prvorođeno dete u Institut za neonatologiju upućeno u petak, a da je u ponedeljak pušteno kao “zdravo” iz “Narodnog fronta”. Ovaj akt je potpisao isti doktor koji je pregledao dete . Međutim, u dokumentaciji nema podataka o ekipi koja je dete pratila od porodilišta do Instituta (lekar, medicinska sestra, vozač).
U protokolu za rođene bebe uz sve stoje ispred imena majke, datuma i vremena rođenja, šifre, kao i ime opštine odakle majka dolazi. No, u slučaju ovih blizanaca tih šifara nema – piše samo “Rakovica”. Sve ostale bebe i stranicu pre i posle imaju te brojeve. Kao i matičaru, opet se desilo “ko radi taj i greši”.
A onda za roditelje sledi i novo saznanje da se radi o krađi, kad su došli do izveštaja JKP “Pogrebne usluge”, gde stoji da je preminula beba određenog dana preuzeta u 08.45 časova i odvezena na Institut za sudsku medicinu. Prema podacima Instituta za neonatologiju, telo deteta je preuzeto u 10.10 časova, skoro sat i po kasnije. Kao uzrok smrti u toj “sprovodnici” bebe za kremaciju stoji “nepoznat”, iako je to nemoguće jer ako se dete prevozi sa obdukcije, uzrok smrti mora da se navede. Zašto bi se inače obdukcija radila?
TAJNA LIČNE KARTE
Majka deteta je za “Vreme” objasnila i da su privatnom istragom došli do saznanja da obično “nestaju” (proglašavaju se mrtvima) bebe koje se rode preko vikenda, petkom ili subotom. Tako se desilo da je njeno dete pregledano dan nakon što je proglašeno mrtvim.
Na sudu je doktorka iz “Narodnog fronta” to objasnila praksom da se u jedinstveni informacioni sistem podaci o detetu unose tek ponedeljkom, naknadno. I sud je te navode prihvatio. Toga datuma, kad je dete “pregledano”, ono je već bilo upisano u matičnu knjigu umrlih u opštini Savski venac. U knjigu rođenih, naravno, nije.
Što se informacionog sistema tiče, ozbiljno kršenje zakona pojavilo se i u slučaju odobrenja za kremaciju bebe. Otac, skrhan bolom, nije hteo da vidi telo, dao je pristanak da se ona obavi o trošku porodice. A majka, koja je ležala u “Narodnom frontu”, nije dala pristanak jer je niko za to nije ni pitao. Ali u dokumentaciji JKP “Pogrebne usluge” stoji da je ona dala saglasnost i to potvrdila svojom ličnom kartom.
“Ležim u bolnici, još ne znam da sam izgubila dete, lična karta je kod mene – ni ja, pogotovo suprug, ne znamo njen broj”, kaže ona za “Vreme”. “ Odakle im moji podaci, broj lične karte? Imamo dokumente, vidi se da je neko drugi to upisao, moju saglasnost i broj lične karte, a ne suprug.”
“Presuda suzama ne veruje”, rezignirano je zaključio otac, ratni veteran, koji veruje da će ovaj tekst podstaći Tužilaštvo da radi svoj posao jer mu je obaveza da reaguje na sve što je objavljeno u medijima, a doprinosi rešavanju krivičnih dela.
Skupština Srbije je pre desetak godina osnovala komisiju koja će istražiti slučaj nestalih beba. Kao i obično, kada se formira ta komisija, to znači da se slučaj najverovatnije zataškava.
Stjuardese JAT-a su sedamdesetih i osamdesetih godina uočavale kako decu, bebe, u inostranstvo iz Beograda nose uglavnom žene koje nisu znale naš jezik. O krađama ili nestanku beba pričalo se između ljudi, po kućama, kafanama, ali uglavnom je na tome ostajalo. Bebe su kradene ili nestajale uglavnom prva tri dana po rođenju: dete bi proglasili mrtvim, a pre toga bi, navodno, beba imala određene zdravstvene probleme. Zbog specifičnosti trenutka, porodilja se nalazi u posebnom psihofizičkom stanju zbog porođaja, kriminalci u belim uniformama bi je “obrađivali”, pričali da je dete rođeno sa određenom anomalijom i da bi bilo dobro da ga ne vidi, ili da se bebi naglo pogoršalo zdravstveno stanje. Posebno su objašnjavali da se takva deca odmah sahranjuju.
Bilo je i drugih načina, naročito ako je reč o unutrašnjosti Srbije: da novorođenče treba prebaciti na neonatologiju u Beograd. I tu je već čekala ekipa za “obradu” papira i pripremu za otmicu bebe. U tom institutu su vrlo rigidni u davanju informacija, a posebno u procedurama za ulazak na intenzivnu negu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kada su vlasti počeli da se bave slučajevima nestalih beba, Jasmina Stojanović je 2002. godine podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu, išli su da daju izjavu u Palatu pravde, i onda su se “odjednom” pojavile potvrda o smrti i sprovodnica leša. Potvrda napisana nečitkim rukopisom iz koje se ništa ne može shvatiti, a nazovi sprovodnicu su demantovali iz JKP “Pogrebne usluge”
